*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
4.Spec izlozba MASTIFA,BULMASTIFA,E.BULDOGA i NEMACKIH DOGA
free forum
Similar topics
RADIO STANICE
klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
free forum
Trenutna temperatura
Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga

    Share | 
     

     Sta nam priroda govori o ljubavi ?

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    AutorPoruka
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Sta nam priroda govori o ljubavi ?   Sub Mar 21, 2009 8:04 am

    Priroda uglavnom sve uradi sama
    Zašto se privlačimo?
    Da li ste se ikad zapitali zašto se ljudi međusobno privlače? Da li je naša građa tela, naš glas, lice ili ono o čemu pričamo presudno u tome da li ćemo nekog zainteresovati? Da li prepoznajemo kod nekog "pravi" miris?

    Kako to rade životinje?
    Među životinjama miris igra vrlo važnu ulogu. Pomoću njega životinje nalaze plen, označavaju teritoriju, prepoznaju pravog partnera... Od insekata do sisara, živitnjske vrste u posebnim žlezdama proizvode feromone - supstance kojima se stavlja na znanje da neko traži partnera kada je u plodnoj fazi reproduktivnog ciklusa, upozorava na opasnost, obeležava teritorija i menja ponašanje druge jedinke.

    Kakvu ulogu miris igra kod ljudi?
    Kod ljudi je dobro poznata činjenica da je miris čulo koje može da prizove najviše sećanja, ali da li možemo putem mirisa da prepoznamo i “pravu osobu”? Bilo svog budućeg dobrog prijatelja ili osobu sa kojom ćemo provesti ceo svoj život. Možda čak i neprijatelja…

    Reč stručnjaka…
    Godinama se vodi debata među naučnicima o tome da li i ljudi imaju sposobnost da luče feromone i putem njih komuniciraju. Smatra se da je konačno i završena pre nekoliko godina kada su se naučnici složili da feromoni postoje iako još uvek nije jasno gde i kako nastaju i kako ih drugi ljudi registruju.

    Kako prepoznajemo feromone?
    Čovek nije u stanju da oseti prisustvo feromona u vazduhu putem čula mirisa, ali su genetičari i biohemičari dokazali da ćelije sluznice ljudskog nosa imaju receptore za koje se feromoni vezuju. Na taj način ih mi osećamo, te oni kod nas izazivaju promene u ponašanju kao i kod životinja.

    Kako ljudi nemaju posebne žlezde kojima bi proizvodili feromone naslućuje se da su oni sastavni deo našeg znoja i u zavisnosti od stanja našeg organizma i količine njihove prisutnosti preko njega drugima nose i različite poruke.

    Dokazi da postoje feromoni.
    Upravo tako su naučnici uspeli da objasne kako se menstrualni ciklus žena koje žive zajedno vremenom sinhronizuje.

    Eksperiment sa osmomesečnim bebama je pokazao da one vrlo burno reaguju na bezmirisne smotuljke gaze koje su prethodno nosile njihove majke u svojim grudnjacima, ali ne i na one koje su nosile druge žene.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Sta nam priroda govori o ljubavi ?   Sub Mar 21, 2009 8:05 am

    Kako muškarci reaguju na feromone?
    Jedan od ogleda je pokazao da je prisustvo feromona u telesnom mirisu veće kada se žena nalazi u plodnim danima svog ciklusa. Muškarcima su dati na mirisanje delovi garderobe različitih žena koje su se nalazile u različitim fazama menstrualnog ciklusa. Muškarci nisu mogli sa sigurnošću da ocene da li se ona nalazi u plodnim danima ciklusa, ali one koje su bile u toj fazi su na osnovu garderobe bile ocenjene kao najatraktivnije!

    Utvrđeno je, takođe, da je i nivo testosterona porastao kod muškaraca koji su mirisali garderobu žena koje su se nalazile u plodnim danima.

    Treba poslušati prirodu...
    Dakle, priroda pruža ljudima još jedan način da se pronađu. Neki naučnici zastupaju stav da ovaj bitan uticaj koji feromoni imaju na ljude u današnjem društvu može biti još jedan među već mnogim uzrocima sve učestalije pojave usamljenosti, otuđivanja među ljudima. Mogućno je da preterana upotreba kozmetičkih sredstava i sapuna izaziva neprestano spiranje dragocenih društvenih signala koje šaljemo svetu oko nas, a na osnovu kojih bi nas neko i “pronašao”?

    Čini se da smo danas pomalo zaboravili koliki smo deo prirode kao i ona nas. Priroda se sama postarala da pronađemo čak i svoju "drugu polovinu".
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Sta nam priroda govori o ljubavi??   Pon Dec 21, 2009 10:31 pm

    Šta tražimo.



    Svi čeznemo za ljubavlju. Ustvari, mi čeznemo da budemo nahranjeni dobronamernom pažnjom drugih ljudi, pažnjom na ovaj ili onaj način. O tome sanjamo, pevamo, pišemo romane, razgovaramo i maštamo. Ljubav, večna tema. Kad bi smo mogli ući u um svakog pojedinca i videti njegove sadržaje shvatili bi koliko je tema ljubavi rasprostranjena u njemu. Maštamo samo o onome što ne posedujemo. Zato i maštamo, jer sanjamo i smišljamo načine kako da pijemo sa izvora ljubavi. Dokle god tragamo znači da nismo ostvarili svoj cilj. Ako godinama i decenijama tragamo, zar to nije znak da smo krenuli u pogrešnom smeru? Umesto da smo sve bliži objektu svojih želja, kako nam ne padne na pamet da se zapitamo, udaljavamo li se sve više od onog što želimo? Na tom pogrešnom putu postoji jedan uporni saobraćajni znak koji nas stalno opominje da ne idemo u željenom pravcu. On se zove neverstvo. Ljubav je put, a neverstvo saobraćajni znak pored tog puta. Međutim, mi neversto ne doživljavamo kao znak upozorenja već kao nadu da ćemo u krilu neke druge žene ili muškarca naći ono što nismo zadovoljili u prethodnom odnosu. Kada kažemo "nada" svi osetimo priliv sveže, kreativne energije. To je energija nade koja daje vitalnost ljudima u borbi sa porazom, neuspehom, starošću i smrti. Može se sa njom živeti, kao što većina i radi. Ali, nada je u životu kao zavodljiva pesma morskih sirena koja je navodila grčke mitske junake u smrt. Rađa milinu u duši i kao kakav mamac vodi u propast. Nas naša nada, da će nam biti bolje u novom odnosu podstiče na beskrajno traganje.


    Dakle, šta tražimo u partnerskom odnosu muškarca i žene? Da li onaj omamljujući grč, kratki prekid svesti nakon čega sledi spokojan san ili bezvoljni mir? Ako to dostižemo i njime raspolažemo, nismo li ostvarili trajnu sreću negovanja ljubavnog odnosa? Premda ima i onih koji ne dostižu ni takve ciljeve, većina koja ih dostiže znaju da se ne zadovaljavaju njihovim ispunjenjem. Kad bi to bile vrhunske vrednosti odnosa verovatno bi se ponašali kao labudovi koji do svoga kraja ostaju verni svojim partnerima. Naravno da toga uglavnom nema u carstvu ljudi. Kod njih važi pravilo - koliko ljudi, toliko ćudi. Neki su ušli u odnos vođeni materijalnim interesom, jer polaze od životnog stava da bez novca nema sreće. Opet, neki drugi nemaju svoje stavove, već osećaju i misle tuđom glavom, glavom mame i tate, prijatelja i komšija ili celog javnog mnenja, pa se opredeljuju za tuđe vrednosti, a ne svoje autentične izbore. Ima mnogo i muškaraca i žena koji nikad ne stupe u istinski odnos sa drugim ljudskim bićem, već ceo život provode bivajući u odnosu sa svojom iskonstruisanom slikom partnera u svojoj glavi koji vrlo malo liči na onog iz stvarnosti, kao što peva Tove Ditlevsen u svojoj pesmi Večito troje. Naravno da postoje i oni što imaju sva ova polazišta za svoje ponašanje. Kada se opredeljujemo za partnera na osnovu jedne ili čak nekoliko dominantnih vrednosti vrlo smo blizu fetišizma. Fetišizam je obožavanje jednog objekta. Mnogi ljudi su u polju ljubavi fetišisti. Kada su nekom muškarcu na ženi najvažnije istaknute grudi ili duge noge, plava kosa ili bilo koji pojedinačni deo tela on je vrlo blizu fetišizma. Kažu da žene ne padaju na takve vrednosti, ali i one su fetišisti ako obožavaju nečiji socijalni status, puno para, plave duboke oči ili moćno, žilavo telo. Opsesija jednostranim je prokletstvo ljubavnog odnosa. Nema polovične ljubavi. Ili voliš, ili mrziš.


    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Sta nam priroda govori o ljubavi??   Pon Dec 21, 2009 10:35 pm

    Ponekad se dogadja da u trenutku kad se muškarac i žena sretnu, oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja i to u očima onog drugog. Oči se ne zovu bez razloga ogledalo duše. Ovakvih dvoje ljudi u trenutku osjete nepobitnu činjenicu da su već bili, jesu, i da će uvjek biti jedno;čak i onda kada je moguće da se vjekovima opiru svojoj sudbini i pokušavaju da izbjegnu jedno drugo.
    Ponekad bez ijedne izgovorene riječi, oni znaju da samo jedno kroz drugo mogu stići do jednistva i da samo ako su zajedno mogu biti kompletni u svakom pogledu.
    Muškarac i žena, koji su pripadajuće duše, gotovo da ne moraju da izgovaraju riječi Volim te...nijedan čovjek ne može pokidati veze između njih dvoje, čak ni oni sami. Sila koja je njih dvoje tako kreirala, svemoćna je i neuništiva. Veza između njih dvoje može oslabiti, njihovo konačno ujedinjenje se može odložiti,ali se ne mogu razdvojiti.Ona je utkana u točak vremena, diktirana slobodnom voljom Viših Andjela.
    Sigurno da je više od slučajnosti da se Pripadajuće Duše,širom vascijelog zemaljskog šara,nađu u istom trenutku na istom mjestu.Određene duhovne energije jesu tu da brinu oko njihovih susreta, sa istom sigurnošću sa kojom se brinu za migracije ptica i padove kometa i te energije jesu vođene istim Univerzalnim Zakonom, zakonom Karme.
    Sudbinske veze ne mogu biti razdvojene čak ni kroz iskustvo smrti, izuzev kroz kratke periode zemaljskog Vremena u sadašnjem životu.Za vrijeme ovakvih perioda razdvojenosti, bez obzira na dužinu njihovog trajanja, obje osobe se osjećaju veoma usamljene, prazne i nekompletne. Pa ipak,i pored tih povremenih »praznih hodova« njihovog zajedništva, i tada postoji konstantna pulsirajuća veza među njima, bez obzira da li su međusobno udaljeni hiljadama milja.
    Ovakva »čuda«se mogu objasniti zakonima metafizike. Meta je rijec grčkog porijekla i znači iznad. Ajnštajn je to znao.
    Ljubav je mnogo više od običnih osjećanja, ljubav je pozitivan elektroimpuls.
    Čak i onda kad se otkrije Pripadajuća Duša, veoma često se pojavljuju komplikacije u vidu testiranja,koje izazivaju dugotrajni bol. Samo onda kad se kontinuirano upraznjavaju tolerancija i praštanje, bol se može izbjeći. Uzvraćanje na bol, bolom, može samo da izazove još više obostranog bola, kroz karmičke uzročno-posledične efekte.
    Pjesnik Emet Fox:«Ne postoji razdaljina koju ljubav ne može premostiti,ne postoji bolest,koju snažno projektovana ljubav ne može izliječiti, ljubav može izvojevati sve pobjede. Ona je koncentrisana kinetička energija, najjača sila u Prirodi. I samo kad biste mogli održati ljubav cijelog života, ne bi bilo sna koji ne biste mogli pretvoriti u stvarnost.
    Linda Gudmen
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Sta nam priroda govori o ljubavi??   Pon Dec 21, 2009 10:39 pm




    Suština ljubavi

    U psihički zrelog čovjeka stapaju se potrebe da voli i bude voljen u jedinstvenu cjelinu. Bitan sadržaj ljubavi je povjerenje među ljudima koji se vole. Uzajamno povjerenje omogućava im da se jedno drugom potpuno otvore: da iznose svoje misli, skrivene želje, pokažu osjećanja, vrline i slabosti, povjere sve svoje radosti i razočaranja, uspjehe i neuspjehe, sve svoje doživljaje, zamisli i dileme. Istinska ljubav ne može postojati ako odnos prema voljenoj osobi ne sadrži i poštovanje tog čovjeka. Poštovanje je priznanje čovjekove ličnosti, ljudske individualnosti i različitosti, u vidu obzirnosti prema voljenoj osobi, suzdržavanja od: potcijenjivanja njenih sposobnosti, ismijavanja njenih shvatanja, prišivanja pogrdnih imena "voljenoj osobi" i od bilo kakvih drugih oblika agresivnosti prema njoj. Na poštovanje voljenog bića direktno se nadovezuje zauzimanje ravnopravnog stava prema njemu. Ako nekoga smatramo manje vrijednim od sebe, ne možemo ga u pravom smislu ni voljeti. Voljenu osobu ne smatramo ni u čemu svojim "vlasništvom", dakle objektom umjesto subjektom ljubavne stvarnosti. Predmet se, sam po sebi, ne može poštovati a tako ni istinski voljeti. Polna ljubav - prava i potpuna - nužno nosi u sebi i odanost voljenoj osobi. Kad nekoga zaista volimo i kad nam je ljubav uzvraćena, kad nas i emocionalno i seksualno potpuno ispunjava i zadovoljava, onda se ne moramo posebno prisiljavati da bismo ostali polno vjerni. Onda to nismo zbog nekih moralnih načela ili zato što smatamo da nam je to dužnost, nego vjernost partneru doživljavamo kao vlastitu potrebu, nešto što sami želimo i što nam niko ne mora nametati. Dok je ljubav altruistična, usmjerena na ličnost drugog čovjeka i spremna na poklanjanje sebe, nagon je egocentričan, usmjeren isključivo na vlastito zadovoljenje, pun prohtijeva i spremnosti jedino da uzima. Ljubav je strpljiva, nenametljiva i obzirna; nagon je nestrpljiv, agresivan, sebično bezobziran stoga je svako nametljivo ili čak nasilno zahtijevanje polnog odnosa izraz nagona, ali ne i polne ljubavi. Za ljubav je karakteristično da je postojana i individualna, veže se uz određenu osobu i ostaje joj vjerna. Naprotiv, nagon je hirovit i trenutan, određenom osobom lako se zasiti, pa se prebacuje na drugog čovjeka ili se u isto vrijeme usmjerava na više "žrtvi". To je zato što nagon obuhvata samo polne karakteristike ličnosti, a ljubav sve njene osobine. Nagon ne može ostati vjeran, jer se usmjerava samo na nečiju libidnost koja je mnogo manje individualna: jednaka ili vrlo slična seksualna svojstva ima mnogo ljudi na svijetu, dok se ljubav povezuje sa kompletnom ličnošću pojedinca, njegovom individualnošću koja je zapravo jedinstvena, te joj ostaje vjerna. Prirodni, sastavni dio polne ljubavi jeste i želja da čovjek s voljenom osobom u prisnom tijelesnom dodiru zadovoljava svoj polni nagon. To je njezina pasivna komponenta koja je uvijek prisutna. Aktivna komponenta ljubavi odražava se u potrebi čovjeka da zadovolji polni nagon i voljene osobe. U nečijem ponašanju to je mjerilo da li se tu uopšte radi o ljubavi jer želja za zadovoljavanjem samo vlastitog seksualnog nagona nije dokaz nečije ljubavi prema osobi koju polno želi. "Isprva su bila tri ljudska roda, ne kao sada samo dva, tj. muški i ženski, nego je bio još i treći koji je pripadao i jednom i drugom rodu ..." Ti prvobitni ljudi bili su, po toj priči, vrlo snažni. Bogovi se uplašiše njihove snage pa ih podijeliše na pola. "... I otuda svaki uvek traži drugo znamenje koje mu pripada", kaže Aristofan u Platonovoj "Gozbi" jer : "žudnja za celinom i lovu na nju ime je lj u b a v.


    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Sta nam priroda govori o ljubavi??   Pon Dec 21, 2009 10:43 pm

    Ljubav i razočaranje.

    Ima mnogo ljubavnih razočaranja jer se od ljubavi očekuje više nego što može dati. Zato tako često početni zanos smenjuje osećanje da to ipak nije ono pravo, ono što se žarko želelo. Zato neki rezignirano zaključuju da ljubavi i nema, dok drugi idu iz odnosa u odnos, uzaludno tragajući za istinskom ljubavlju.

    U početnom ljubavnom zanosu se budi nada da će očekivanja biti ispunjena. Razočaranje i hlađenje nastupaju kada se suočimo sa činjenicom da od toga nema ništa.

    Šta sve ljubav ne može da pruži a veoma često se očekuje?

    Ljubav ne može da povrati izgubljeno samopouzdanje. Zahtevamo od voljene osobe da veruje u nas kako bismo, posrednim putem, poverovali u sebe same. Uzalud, naravno. Naše samopouzdanje zavisi od nas, ne od drugih, ma koliko nam bliski bili.

    Ljubav ne može da nadomesti samopoštovanje. Od voljene osobe mnogi očekuju obožavanje. Očekuju da ih postavi iznad svih, kako bi prevazišli mučno osećanje manje vrednosti. Stvar, međutim, stoji obrnuto. Ko sebe ne ceni, neće poverovati ni da ga iko drugi zaista ceni.

    Ljubav nas neće osloboditi samoprezira. Naprotiv, upravo iz samoprezira potiče osećanje nevoljenosti. Ko sebe ne voli, neće poverovati ni da ga neko drugi voli. Ko je sebe odbacio, tuđe prihvatanje mu neće pomoći.

    Ljubav nas neće osloboditi osećanja krivice.

    Ljubav nas neće osloboditi strahova i inhibicija.


    Tuđa ljubav neće ispuniti unutrašnju prazninu, niti će dati smisao besmislenom životu.

    Ljubav nas neće osloboditi nas samih i problema koje u sebi nosimo. Naši unutrašnji problemi ulaze u naš odnos sa drugom osobom, razarajući ga.

    Ljubav nas takođe neće osloboditi obaveze da aktivno učestvujemo u svom životu i rešavamo sve one spoljašnje probleme koji svakodnevno iskrsavaju. Voljena osoba to ne može činiti umesto nas, iako se to neretko očekuje.

    Ljubav spada u one reči kojima se pridaje toliko različitih značenja da veoma lako bivaju zloupotrebljene. Naglasimo ono što ljubav sasvim sigruno nije.

    Ljubav nije porobljavanje, iako se u mnogim odnosima očekuje da se drugo biće, u ime ljubavi, odrekne vlastite volje. Ljubav, naprotiv, podrazumeva uvažavanje tuđe slobode.

    Ljubav nije iskorištavanje, iako se prečesto u ime ljubavi iskorištava.



    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: Sta nam priroda govori o ljubavi ?   Danas u 3:13 am

    Nazad na vrh Ići dole
     
    Sta nam priroda govori o ljubavi ?
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 1
     Similar topics
    -
    » Rekli su o ljubavi...
    » Lav u ljubavi
    » Vaga u ljubavi
    » Najromantičnije mesto za vođenje ljubavi je?
    » O ljubavi su rekli .....

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET :: ljubav-
    Skoči na: