*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
4.Spec izlozba MASTIFA,BULMASTIFA,E.BULDOGA i NEMACKIH DOGA
free forum
Similar topics
RADIO STANICE
klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
free forum
Trenutna temperatura
Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga

    Share | 
     

     PONEDELJAK I OSTALI DANI

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    AutorPoruka
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: PONEDELJAK I OSTALI DANI   Ned Jan 25, 2009 11:21 pm

    Ponedeljak je, naime, dan koji se u verovanjima raznih slovenskih naroda različito vrednuje. Dok je za Južne Slovene to najpovoljniji dan u nedelji, kada treba započeti velike i važne poslove (oranje, sejanje, žetvu, kopanje temelja za kuću) ili krenuti na put, dotle Zapadni i Istočni Sloveni smatraju ponedeljak najnesrećnijim danom sedmice. Slovaci su ga, na primer, zvali „jalov dan” i nastojali da tog dana ništa ne sade, pa čak ni hleb nisu pekli. U Ukrajini ponedeljkom nisu pripremali kvas plašeći se da će se zbog toga neko iz porodice udaviti. A Srbi i Bugari, u skladu sa svojim pozitivnim vrednovanjem ponedeljka,verovali su da deca začeta tog dana stiču naročitu pamet i zdravlje, kao i da su ljudi rodjeni u ponedeljak srećni.


    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila


    Poslednji izmenio drugasansa dana Čet Jan 29, 2009 12:13 am, izmenjeno ukupno 1 puta
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PONEDELJAK I OSTALI DANI   Ned Jan 25, 2009 11:53 pm

    Nazivi ponedeljka u indoevropskim jezicima mogu se, prema značenju, svrstati u sledeće grupe: „dan Meseca”, „drugi dan sedmice”, „dan (koji sledi neposredno) posle nedelje”, „prvi dan sedmice”, „početak sedmice”.

    U planetarnoj sedmici ponedeljkom je vladao Mesec. Otuda se ovaj dan u latinskom zvao dizs Lúnae, što je bilo prevedenica retkog i danas potpuno zaboravljenog grčkog naziva heméra Selénes „dan Meseca”.

    Gotovo svi romanski jezici nasledili su latinski naziv, pa je tako ponedeljak u francuskom lundi, u italijanskom lunedm, u spanskom lunes, u rumunskom lúni i tako dalje.

    Imenica luna postoji i u slovenskim jezicima. U nekima je to uobicajena rec za Mesec kao nebesko telo, na primer u slovenackom, bugarskom i ruskom, a kod nas se ona u znacenju „mesec, mesecina” sreće samo u poeziji, kao, recimo, u stihovima Alekse Santica:
    Ja cu milovati svilu njene kose,

    Uz bistru fontanu pri srebrenoj luni.

    Iako na prvi pogled izgleda da je slovenska reč pozajmljena iz latinskog, to nije tako. Ove dve reci jesu srodne, ali su se svaka za sebe samostalno razvile iz zajednickog drevnog, indoevropskog korena koji je imao znacenje „svetliti”.

    Kada su Germani od Rimljana preuzeli planetarnu sedmicu, zamenili su latinsko Luna domacim nazivom za Mesec (u staroengleskom, na primer, to je bila rec muna, današnje moon), pa otuda nazivi kao englesko Monday, nemačko Montag, švedsko mendag, dansko i norvesko mandag, holandsko maandag.

    Planetarni naziv ponedeljka javlja se i u indijskim jezicima, gde je ovaj dan takodje „dan Meseca”.

    Stari Grci umesto planetarnih naziva dana vrlo su rano uveli numeričke (brojčane), pa je tako ponedeljak postao deutéra sabbbton „drugi dan sedmice”, danas samo deutéra. Ovakvo imenovanje ponedeljka postoji i u iranskim jezicima, kao na primer u persijskom dosaýmbe, obrazovanom od do „dva” i saýmbe „subota”.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PONEDELJAK I OSTALI DANI   Pon Jan 26, 2009 10:48 pm

    Citat :
    "Jos jedan utorak, ne, to ne mogu da podnesem
    taj dan je baksuzan, zar nije dosta sto je jesen
    utorke mrzim i tacka

    Jos jedan utorak koji me zatice na delu
    barut na jastuku i otisci na stranom telu
    gorki su utorki al' uvek
    Jos jedan utorak, sto ja ne bezim, zar sam vezan??"


    Уторак је настао од старословенског "втори" што значи "други" од чега је настао "вторник", па "уторник" па "уторак". Касније се реч "втори" изгубила,а уместо ње користимо реч "други".

    Милан Шипка. Приче о речима. Прометеј, Нови Сад 2007. стр. 286-8

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PONEDELJAK I OSTALI DANI   Sre Jan 28, 2009 2:02 am

    Sreda

    Sredina sedmice

    Sreda se u indoevropskim jezicima oznacava kao „dan Hermesa / Merkura / Odina”, „cetvrti dan sedmice”, „sredina sedmice” i „treci dan sedmice”.

    Planetarni nazivi srede korisceni su u grckom i latinskom, a danas se javljaju u romanskim (osim portugalskog), germanskim (osim savremenog književnog nemačkog) i nekim keltskim jezicima, u sanskritu, hindu jeziku i albanskom.

    Prvobitni grčki naziv Hermou hemera „Hermesov dan” nije bio u opštoj upotrebi,pa nije ni sačuvan u jeziku.

    Latinski naziv diks Mercurii „Merkurov dan” preuzela je većina romanskih jezika, pa otuda francusko mercredi (od poznolatinskog Mercuri dies), italijansko mercoledm, špansko miйrcoles, rumunsko miйrcuri.

    Germanski pandan grčkog Hermesa i rimskog Merkura bio je bog Odin, pa je zato sreda u germanskim jezicima „Odinov dan”. U svedskom, danskom i norveskom koristi se naziv onsdag, u holandskom Юoensdag, a u engleskom Эednesday, buduci da je u staroengleskom ime ovog bozanstva glasilo Эuden (savremeni naziv nastao je tako sto je u prvom slogu samoglasnik o presao u e).

    Zanimljivo je da se i u staroindijskom koristio naziv koji je zapravo bio kalk, to jest prevedenica latinskog diks Mercurii, a to je budhadina (budha - „Merkur” i dэna - „dan”).

    Sreda se odredjuje kao „cetvrti dan sedmice” u grčkom - tetartk (od starijeg dvoclanog naziva tetartk sabbatou), u iranskim jezicima, na primer persijsko cahdrsdmbe (cahdr „cetiri” i sdmbe „subota”), kao i u jermenskom.

    U slovenskim jezicima sreda je označena kao „sredina sedmice”. Sam naziv nastao je ili pod uticajem starovisokonemačkog mittaЮlcha (od koga potiče i savremeno nemacko MittЮoch), ili od neposvedočenog srednjovekovnog latinskog izraza *media hebdomas „sredina sedmice”, o čijem postojanju svedoče neki savremeni romanski oblici, ali i pomenuti germanski naziv, koji je zapravo samo njegova prevedenica.

    Sveti Metodije, koji se smatra tvorcem slovenskih imena dana, nazvao je sredu prema ovim stranim uzorima domacom (staroslovenskom) rečju sreda „sredina”. Od svih ostalih slovenskih naziva, ovo je jedini oblik bez sufiksa: srpsko i hrvatsko sr(ij)eda, makedonsko sreda, bugarsko srzda, slovenacko sreda, rusko sreda, ukrajinsko sereda, belorusko serada, česko streda, slovačko streda, poljsko sroda i tako dalje.
    Sve nabrojane reči potiču od zajedničke praslovenske imenice *serda „sredina”, od koje su izvedeni i mnogi drugi oblici u nasem jeziku: imenice sredina, posrednik, neposrednost, pridevi srednji, središnji, (ne)posredan, glagol posredovati, predlozi sred, nasred, posred, usred, slozenice Sredozemlje, sredokraca i slicno.

    Upravo je sreda dan koji nam kazuje da je i kod Slovena, kao i kod ostalih naroda, prvi dan u sedmici prvobitno bila nedelja. Samo u tom slucaju sreda je mogla biti „sredina” sedmice (što joj i ime govori), sa tri dana pre (nedelja, ponedeljak, utorak) i tri dana posle (četvrtak, petak, subota).

    Kod slovenskih naroda sreda se obično povezuje s petkom, zato što se tim danima posti. Ukrajinci, na primer, sredu zamišljaju kao devojku, a poštuju je pre svega devojke i žene. Stoga su u sredu bili zabranjeni „ženski” poslovi: predenje, tkanje, sivenje, a posledice nepoštovanja tih zabrana mogle su biti vrlo teške.
    Ukrajinci su verovali da će žena koja je u sredu prela i sila dobiti grceve ili glavobolju, a Bugari da će joj izgoreti deca u kući. U našim krajevima smatralo se da je mnogo gore nepoštovanje posta i drugih zabrana u sredu nego u petak, jer se za to nije mogao izmoliti oproštaj, pošto nigde nema crkve svete Srede.

    Sreda se kao „treci dan sedmice” javlja u baltskim jezicima, na primer litavsko trecigdienis koje je, kao i svi ostali litavski brojčani nazivi dana, obrazovanao od rednog broja trecigs „treci” i imenice diena „dan”.

    Marta Bjeletic

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PONEDELJAK I OSTALI DANI   Čet Jan 29, 2009 12:12 am

    ČETVRTAK

    Gospodin četvrtin

    U jezicima sa planetarnim nazivima dana u nedelji cetvrtak je bio (ili je jos uvek) „dan Zevsa / Jupitera / Tora (Donara)”.

    U grčkom je prvobitno ime ovog dana bilo hemera Dios „Zevsov dan” (oblik Dios je genitiv od Zeus), ali se ono vrlo rano izgubilo ustupivsi mesto brojčanom nazivu.

    Stari Rimljani preveli su grčki naziv, pa je tako četvrtak u latinskom bio dies Iovis, ili obrnuto - Iovis dies „Jupiterov dan”. Romanski jezici, kao naslednici latinskog, preuzeli su od njega i imena dana u nedelji, pa je iz spoja Iovis dies nastalo francusko jeudi i italijansko giovedi, a iz (dies) Iovis - spansko jueves i rumunsko joi.

    Latinski naziv preuzimaju i Germani, ali zamenjuju Jupitera svojim božanstvom - Torom, odnosno Donarom. Tako je germanski bog groma i oluje podario svoje ime cetvrtku u švedskom, danskom i norveškom - torsdag, u engleskom - Thursday, u nemačkom - Donnerstag, u holandskom - Donnerdag.

    Germanski naziv dalje preuzimaju Polapski Sloveni koji su sve do 18. veka ziveli u susedstvu Germana, izmedju donje i srednje Labe (Elbe) na zapadu i donje Odre na istoku. U njihovom, danas izumrlom, polapskom jeziku, cetvrtak je bio perendan (< *perunъ dъnъ) „Perunov dan”. Kako se u slovenskoj mitologiji bog groma i oluje Perun vezuje i sa četiri strane sveta, nije cudno što je u polapskoj tradiciji upravo četvrtak bio „Perunov dan”, a njegovo praznovanje trebalo je da sačuva useve od vremenskih nepogoda.
    Planetarni nazivi cetvrtka postoje jos u indijskim jezicima (sanskritu i hindu jeziku) i albanskom, dok se u ostalim indoevropskim jezicima javljaju numericki, to jest brojčani nazivi.

    Tako je cetvrtak „peti dan sedmice” u savremenom grčkom, vecini iranskih jezika i jermenskom, a „cetvrti dan sedmice” u savremenim baltskim jezicima.

    Kod Slovena je cetvrtak „cetvrti (posle nedelje) dan sedmice”. Svi slovenski nazivi obrazovani su od rednog broja „četvrti”: nase cetvrtak, makedonsko cetvrtok, bugarsko cetvъrtъk, slovenacko cetrtek, česko ctvrtek, slovacko stvrtok, poljsko czwartek, gornjoluzicko stwortk, donjoluzicko stwortk, rusko četverg, ukrajinsko cetver, belorusko cacver.

    Četvrtak je dan koji se u narodnim verovanjima tumači uglavnom kao srecan i povoljan za razne vrste poljoprivrednih i kucnih poslova. Za njega je vezan najmanji broj zabrana, ali neke ipak postoje, o cemu svedoci i zapis iz Vukovog „Srpskog rječnika”:
    „Prela baba noću uoči četvrtka,pa izašla napolje i u mraku nagazila i uzjahala na june; kad june skoči i ponese babu na sebi, onda ona stane govoriti: ‘Gospodine cčetvrtine! pusti mene, tebe ce baka svetiti {tj. svetkovati}’ (ona je mislila da je nosi četvrtak: sto prede uoci njega).” Kod Južnih Slovena četvrtak se često uporedjuje s ponedeljkom, a kod Istočnih i Zapadnih Slovena s utorkom, jer su to za ove dve grupe naroda povoljni dani u sedmici.

    Marta Bjeletic

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PONEDELJAK I OSTALI DANI   Pet Jan 30, 2009 12:17 am

    BLAGI PETAK

    Sunce u Beogradu izlazi u 07,11
    a zalazi u 16,24
    16. dan u godini

    Za vernike su sreda i petak dani u sedmici kada se posti. No, ima pet sedmica kada se ovi dani ne poste. Te sedmice se nazivaju trapave sedmice. Četiri takve sedmice su oko postova (dve pred uskršnji post, sedmica po njemu i sedmica pred Petrov post), dok peta sedmica, premda se tako naziva, traje deset dana - od Božića do Krstovdana. Ovi dani se nazivaju beli dani, jer u tom međuvremenu nema posnih sreda ni petaka, ili blagi ili blažni dani, pošto se tada može blažiti (jesti blagota, tj. sir), odnosno mrsiti. U našem narodnom kalendaru svaki naziv dana ili praznika odaje određeni sadržaj i nosi neko obaveštenje i uputstvo o njima. Jedan od naziva za ovu sedmicu, ili desetodnevlje koje je u toku, glasi sebična nedelja i po tome se svaki dan naziva sebičnim.. Prema tome, danas je sebični petak, pa se i ljudi, u skladu sa tim, mogu posebičiti.

    Po narodnom znamenovanju, petak je naplašit dan, i nije uputno nove, pogotovu važnije poslove, preduzimati tog dana, ali se, bez zazora, svi započeti poslovi mogu obavljati.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PONEDELJAK I OSTALI DANI   Pet Jan 30, 2009 12:25 am

    Petak
    From Wikipedia

    Petak je šesti dan sedmice, koji se nalazi između četvrtka i subote.

    U većini zemalja sa petodnevnom radnom nedeljom, petak je poslednji radni dan pre vikenda i samim tim se gleda kao razlog za proslavu i rasterećenje, što je u SAD-u dovelo do izraza TGIF (skraćenice za Thank God It's Friday) - Hvala Bogu, petak je. Petak je i inspiracija za istoimeni lanac restorana. U nekim kancelarijama, radnicima je dopušteno da nose manje formalnu odeću petkom, što je poznato kao Casual Friday ("Opušteni petak").
    U romanu Robinson Kruso, Petko je ime američkog urođenika kanibala koga je spasao protagonista na petak i koji je njemu postao sluga.
    Petak je knjiga od Roberta A. Hajnlajna.
    Petak je takođe film sa reperom Ajs Kjubom kao glavnim glumcem.

    U Islamu, petak je dan javnog obožavanja u džamijama. U nekim islamskim zemljama, sedmica počinje nedeljom, a završava se subotom, baš kao i jevrejska i hrišćanska nedelja. U ostalim zemljama, kao što su Iran i Avganistan, sedmica počinje subotom a završava se petkom.

    Jevrejski sabat počinje zalaskom sunca u petak i traje do zalaska sunca u subotu.

    U Hrišćanstvu, petak pre Vaskrsa se slavi kao Veliki petak da označi Isusovo raspeće. Neki Hrišćani se uzdržavaju da jedu meso petkom, i često jedu ribu.

    U nekim kulturama, petak se smatra nesrećnim, pogotovo ako je petak trinaesti, gde je 13 nesrećni broj. Nekoliko istorijskih nepogoda koje su se dogodile na petak su poznate kao Crni petak.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: PONEDELJAK I OSTALI DANI   Danas u 12:35 am

    Nazad na vrh Ići dole
     
    PONEDELJAK I OSTALI DANI
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 1
     Similar topics
    -
    » Poslednji Hitlerovi dani
    » Važni datumi u vašem životu
    » Polazak prvaka u " veliku skolu"
    » Idoli
    » Dnevni Horoskop

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET :: zabava :: brbljaonica za sve i svasta-
    Skoči na: