Konstantin Simonov

[ 1915 - 1979 ]

ČEKAJ ME

Čekaj me i bit ću tu,
samo čekaj mene . . .
I u dobru i u zlu,
kad oluja krene.



Čekaj me kad padne noć,
čekaj svako veče,
i kad drugi neće moć,
i kad drugi neće.


Čekaj kad neće bit
pisma izdaleka,
čekanja kad bude sit
drugi koji čeka.


Čekaj me i bit Ću tu
i ne praŠtaj sada
tima Što u svakom zlu
pamte riječi jada.


Neka mati, neka sin
misli da me nije.
Tužan drug uz vatre dim
suze neka lije,


neka dignu čaše svi
u čas zadnjoj uri,
ali s njima nemoj ti,
čekaj, i ne žuri.


Čekaj me i bit ću već
i od smrti jači.
Neka kažu tužnu riječ:
"Nema ga i plači!"


Kako shvatiti može taj
vjerno srce žene?
Svojom nadom ti si, znaj,
sačuvala mene.


Zašto ja sam opet tu
tek mi ćemo znati -
čekala si i u zlu
da se tebi vratim.

ČEKAJ ME

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me, i kad žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj, i kad vrućine zapeku,
I kada mećava briše,
čekaj, i kada druge nitko
ne bude čekao vise.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati iz daleka,
čekaj, i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.


Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slusaj kad ti kazu
kako je vrijeme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek' povjeruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek' piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sjesti s njima,
i nemoj piti ništa.


Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek' rekne tko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu, -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu.

PESMA "ČEKAJ ME" JE EKRANIZOVANA 1943.

Vladislav Petković Dis
(1880 - 1917)


Tamnica

To je onaj život, gde sam pao i ja
S nevinih daljina, sa očima zvezda
I sa suzom mojom, što nesvesno sija
I žali, ko tica oborena gnezda.
To je onaj život, gde sam pao i ja.

Sa nimalo znanja i bez moje volje,
Nepoznat govoru i nevolji ružnoj.
I ja plakah tada. Ne beše mi bolje
I ostadoh tako u kolevci tužnoj
Sa nimalo znanja i bez moje volje.

I ne znadoh da mi krv struji i teče,
I da nosim oblik što se mirno menja;
I da nosim oblik, san lepote, veče
I tišinu blagu ko ah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i teče,

I da beže zvezde iz mojih očiju,
Da se stvara nebo i svod ovaj sada
I prostor, trajanje za red stvari sviju,
I da moja glava rađa sav svet jada,
I da beže zvezde iz mojih očiju.

Al begaju zvezde; ostavljaju boje
Mesta i daljine viziju jave:
I sad tako žive kao biće moje,
Nevino vezane za san moje glave.
Al' begaju zvezde, ostavljaju boje.

Pri bežanju zvezda zemlja je ostala
Za hod mojih nogu i za život reči:
I tako je snaga u meni postala,
Snaga koja boli, snaga koja leči.
Pri bežanju zvezda zemlja je ostala.

I tu zemlju danas poznao sam i ja
Sa nevinim srcem, al bez mojih zvezda,
I sa suzom mojom, što mi i sad sija
I žali, ko tica oborena gnezda.
I tu zemlju danas poznao sam i ja.

Kao stara tajna ja počeh da živim.
Zakovan za zemlju što životu služi,
Da okrećem oči daljinama sivim.
Dok mi venac snova moju glavu kruži,
Kao stara tajna ja počeh da živim,

Da osećam sebe u pogledu trava
I noći, i voda; i da slušam biće
I duh moj u svemu kako moćno spava
Ko jedina pesma, jedino otkriće;
Da osećam sebe u pogledu trava.

I očiju, što ih vidi moja snaga,
Očiju, što zovu kao glas tišina,
Kao govor šuma, kao divna draga
Izgubljenih snova, zaspalih visina,
I očiju, što ih vidi moja snaga.

Luis Aragon

Povericu ti jednu tajnu
vreme si ti vreme je zena,
ono oseca potrebu da mu se udvara
i da mu se klekne pred njegove noge
kao kada se haljina rasiri
Vreme je kao kosa beskonacno ocesljana
Ogledalo koje dah zamucuje i dah razbistrava
Vreme si ti kada spava u zoru kada se budi
i kao noz si koji prolazi kroz moje grlo
Oh,sto nemogu da iskazem tu neprolaznu moru
vremena
i najgore je sto je zelja beskrajna i neispunjena
Ta zedj oka kad ti hodas po odaji
Ja znam da ne treba razbijati caroliju
mnogo je gore nego da se osecam stranom
da bezis sa mislima izvan nas
i srcem vec u drugom veku.

Boze moj,kako su reci teske a u stvari jeste to
moja ljubav iznad zadovoljstva
moja ljubav van domasaja danasnjeg udarca
Ti koja kucas na moju slepoocnicu kao casovnik
i ako ti nedises,gusim se i po mojoj puti
kolebas se i zastajes svojim stopalom.

Veliku tajnu hocu da ti kazem
Svaka rec na mojoj usni sirotica je koja prosi
jednu sitnicu za moje ruke
stvarcicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kazem tako cesto da te volim
u nedostatku dovoljno jasnog kristala
izraza koji bi stavila sebi oko vrata
Nevredjaj se zbog mog prostackog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni
sum u vatri
Ja ne znam da govorim o vremenu koje na tebe lici
Ja ne znam da govorim o tebi,kao oni koji
na peronu stanice vrlo dugo masu rukom
posto su vozovi otisli
Sake se smire tek pod novim teretom suza
Hocu da ti kazem veliku tajnu
Bojim se za tebe,bojim se onoga sto te prati
vecerom ka prozorima
i gestove koje ti cinis od reci koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog
Hocu da ti kazem veliku tajnu
Zatvori sva vrata
lakse je umreti nego voleti
Zato ja sebe mucim zivotom
ljubavi moja,,,,,,,,,,,,,,,,,,

SECANJE

U senci sljive vreme stalo tiho
bio je plavi septembarski dan
I bledu,mirnu dragu ja sam
njihao u zagrljaju.
Kao tihi san,na letnjem nebu
lezao je meko nad nama
oblak
Gledao sam nju
Bio je beo,
i mnogo daleko taj oblak
posle nije bio tu
Dani su prosli,meseci protekli
niz reke plovi dobro i zlo
Mozda su ljudi sljive posekli
A pitas li,dal ljubav bese to
Ja cu ti reci
ne secam se niceg
Pa ipak znam njeno lice
poljubio sam ga znam

I poljubac bi bio zaboravljen
da oblak tada nije bio tu
njega se secam,on ce biti slavljen
i kad svi zaborave na nju

Mozda te sljive cvetaju jos slatko
A zena decu ima ko zna s kim

Oblak se rascvetao vrlo kratko
i dok pogledah
ode kao dim.

B.Breht

Tumacenje ljubavi

Postoji mesto gde ljubav pocinje
i mesto gde ljubav prestaje

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim recenicama

Postoji pogled sto bukti kao veliko
vitlajemsko ognjiste
ili malena acetilenska lampa
zelenog sjaja

Postoje jednostavna i bezbrizna tepanja
cudesna kao velika okuka Misisipija

Ruke,oci,tepeanja,,
pomocu njih se ljubavbori i gradi
Postoje cipele koje ljubav nose
i njen je dolazak tajna

Postoji upozorenje koje ljubav salje
i cena njegova zna se tek mnogo docnije
Postoje tumacenja ljubavi na svim jezicima
i nije nadjeno nijedno mudrije od ovog>

Postoji mesto gde ljubav pocinje
i mesto gde ljubav prestaje
_a ljubav ne trazi nista.
Karl Sandberg

VERA PAVLADOLJSKA

Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilistima u rudnicima boksita
Ubedjivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska.

Gresile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrcala medju liticama
Gonjen tocilima krsima i gubom
Di grla u zivom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska

Mrak je u mraku sjao kao zivotinja
Grom u lancima camio za brdima
Molio sam za sluh fizickih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zakljinjao jednog gluvonemog mladica
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod laznim imenom leci svoj pepeo
U mrcavi medju dvojnicima
Dok muzika sneg u usi ubacuje
Kleo sam se u obe ruke narocito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavadoljska

Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolasina
Govorio istine na svim jezicima
Zario i palioih da poveruje
dok je cutala osecao sam se
Da si mi najkrupnije lazi verovala
Vera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na to podsecalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaza da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ides iz glave
I kako neces
Vera Pavladoljska

Kulo crnog zara pod slepim ocima
Zarazna zvezda sve i svasta sazdi
Dok mi se padobran nije otvorio
I kad sam u zavicajne bezadene padao
Pricali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska

Ronio u najdublje bezao u gore
Da te glasno zovem da niko ne cuje
Bio sujeveran-pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamisljaju
Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska

Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nesto protiv
Zedj za rakijom je slicna fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su sve usne nepismenih zena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska

Po nevermenu sam lovio na ruke
Med zelenih merdijana u vodi
Opisivao oci jedne zene mesec dana
U vozovim bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu
Misleci na tebe
Vera Pavladoljska
Pita za mene metak lutalica
Sada me pogresno trazi oko zemlje
Vucen tajnim magnetom mog cela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje
Ti ces me izdati
Vera Pavladoljska
Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu

Vazduh ne shvaca da sam sebe bombarduje
Jedan od vlasica sklon je porocima
i jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko grzava tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna

Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim
naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
Koja ptica kuka
Vera Pavladoljska

Zadnje vesti

Sa mnom je gotovo bilo onoga trena
kad sam rekao
Nemoj

A ti si htela i htela

A ja sam pitao
Zašto

A ti si rekla
Zato zato i zato
jer tako čini žena

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

Suviše znam o sebi i o svemu
već sam prešao granicu grešnu
gde ništa nije sveto
i ništa nije sramota
Sav sam na drugoj strani
a iza mene gori ko večni plamen
jedino tvoja lepota

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

al sad je kasno
ovo su zadnje vesti
Više se nećemo sresti
osim u nekom teškom snu





DUSKO TRIFUNOVIC-1933-2006.

Lažne mi puteve

Lažne mi puteve pod noge poturaju.
Lažne mi reči u usta guraju.
Pun mi je život laži pune uši.
Do grla u strašnoj laži što me guši.

Sve što je moje lažni prizvuk ima.
Sve što je moje ko da je od dima.
Laž je podržana lažnim svedocima.
I istina nigde nikog ne zanima.

Kako da izdvojim laž iz tog što dišem.
Kako da ne lažem u tome što dišem.
Kad me lažima kao pticu pune:
Ko i druge laži moja glava trune.

MATIJA BECKOVIC

Volim te

Između dva uporednika dok provirujem glavu
između dve žiške u slepoočnicama
u pauzama kad radnici piju čađavo mleko
i prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila
dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši
između dva daleka poređenja
Volim te
Brodovi se ljuljaju kao poljupci
i sloj vazduha se na lepe senke cepa
u mašineriji noći
moje je srce slično kompresoru
naklonjeno svemu što nema veze sa mnom
dok pokušavam nestati u poljupcu
Volim te
Rudnici kamene soli u mom srcu
zora lomi suđe od porcelana
kad si sa mnom znam da si na drugom mestu
postaću prašina ako prašinu voliš
ti koja me tuđim imenom zoveš
Volim te
Dolazi proleće i jednu pravu damu
niko ne može zamisliti bez pudlice
stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
ja ne znam put-krijem se u tvojoj senci
ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo
svet me izgubi ali ti me dobi
Volim te
što vide slepi ne vide zaljubljeni
pokvareni anđele o sneže u avgustu
moje ruke su ostale oko tebe kao obruč
ljubomorna na vazdušni pritisak i vodu
ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš
odavno već svojim očima ne verujem
Volim te

Slamka

U onoj noći s petka na subotu
Sudnjega časa u tvome životu
Čistaja djevo i najređi cvetu
Poslednje što si ti od mene čula
Bilo je: "Volim te
Najviše na svetu!"

Ali na čemu bi onaj što ne ume
Više živeti održao sebe
Da mu na usnama što se ne dvoume
Ne dodade slamku
I reč
"I ja tebe!"

Ti budi daleko, ti samo budi daleko
zelena rijeko davnih momackih snova
ja sam se zarek'o, ja sam se davno zarek'o
da u moj zivot nikad nece useliti nova

sve je laz, samo pusta laz
sto se oko nas u krug vrti
sve je laz, samo pusta laz
sve je laz osim smrti

ja nisam bio tu
te noci kad su, kazu, je vidjeli s njim
ja nisam bio tu, ne, ja nisam bio tu
al' znam da lazu sve i ne vjerujem im

moje su ruke, moje je sve
cvalo i listalo zbog nje
moje su oci umorne
sjale i blistale zbog nje

sve je laz, samo pusta laz
sto se oko nas u krug vrti
sve je laz, samo pusta laz
sve je laz osim smrti

Merlin

[size=12]

Eleonora - Djordje Balasevic
Na bogojavljensku noc... peku se kesteni,lome se pogace,a venci smokava i praporci se pokace..
U prednjoj sobi mog bace...
To je ves navike moc...
Bez slova poziva,drustvo se sastalo pod istom ikonom
Za crnim svapskim astalom...
Sto pamti svadbe i dace...
Redak sam gost u starom kraju...ali znam sta misle,i u snu...
I oni mene kanda znaju...jer cak ni pripiti ni da pomenu nju...
Cudna je zvercica strast... od one ljubavi zbog glupe svadice...u buri cutanja potonule su ladice
I minus na kraju salda?
Da l grom odabira hrast?
Ili se to pak hrast munjama nametne?za to bas nemam reci
Bog zna kako pametne...
To je ta sudbina,valda?
Bila je moja zlatna sansa...a tek sam naceo svoj krug...
Moj mali verni sanco pansa...moja ljubavnica...saborac...
I moj najbolji drug...
Oni ne pricaju o njoj...a ja se ne raspitkivam...
I tamo na taj krst se prikivam...
Vec me i dunav pretice...moja me senka spotice...
Al nista me se ne tice...i malo sta me pomera i dotice...
Sem,mozda nje ?

Kad davo precepi spil...
Sve krene naopako,svale se vanglice,zadrema kum,
I nesto nisu ove 'london stanglice'
Ko kadgod,u doba slavna?
Pogresno uklopljen stil... kinesko posude,salvete heklane,model iz izloga a cipele od preklane..
No,rizling sve to poravna...

Vec me dunav pretice...vec me senka spotice...
Nista me se ne tice...nista me ne dotice...