*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
4.Spec izlozba MASTIFA,BULMASTIFA,E.BULDOGA i NEMACKIH DOGA
free forum
Similar topics
RADIO STANICE
klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
free forum
Trenutna temperatura
Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga

    Share | 
     

     PJESNICI

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    Idi na stranu : Prethodni  1, 2
    AutorPoruka
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Sre Apr 08, 2009 6:07 am

    O pjesništvu i politici

    Meni su ljudi govorili kako im se svidja moja pesma, ali im se ne svidja moja politika, pa ne znaju kako da tu pesmu odbrane od mene. A ja sam uveren da uvek govorim isto - samo je to isto u pesmama uvek bolje, i da se ne bavim politikom i da to cime sam se bavio nije politika. Da je to bio samo pokusaj da se nesto promeni, a cestiti ljudi uvek veruju da je nesto moguce promeniti; pa ih je vrlo lako upecati na taj poziv. Medjutim, pokazuje se da sa njima manipulisu i jedni i drugi, a da je na steti nase pozvanje, ono zbog cega smo rodjeni. I vlast i opozicija slusaju sta govorite, ali niko nece da poslusa. Time sto su vas pustili da govorite, oni ostavljaju utisak da ste vi ucestvovali u onome sto su oni odlucili i da delimo odgovornost. Mislim da se i od vlasti i od opozicije distanciraju bas ljudi kulture. Beograd je u tom smislu, usudjujem se to da kazem, veca evropska prestonica od mnogih vecih i slavnijih. Bolje su posecene pesnicke veceri i knjizevne tribine u Beogradu nego bilo gde u svetu i to od veoma ubedljive i upucene publike. Mislim da se kod nas pise velika poezija i da nasa publika to oseca. Kao da se u poeziji cuva neka istina i podize standard nasega misljenja i govora. Ljudi su siti splacina kojima su svakodnevno zapljuskivani. Toliko prisustvo publike na knjizevnim vecerima istovremeno je i vrsta kritike nase javne reci koja je do te mere srozana.
    M Beckovic
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Pon Apr 13, 2009 9:42 am

    U sobi nežnoljubičastih zidova sedeli su stari i mladi pesnik.Na zidu iza starog pesnika visila je reprodukcija slike “Iskušenje Svetog Antuna” Salvadora Dalija na kojoj je bilo dopisano flomasterom “Srednjoškolsko sranje”.
    -Pisanje pesme mora da ide kao voda!Nema razmišljanja u poeziji, poezija je vodjena emocijama, šta drugo izaziva nadahnuće?-govorio je stari pesnik.
    “Ovome mora da je svaki dan subota”-pomisli mladi pesnik igrajući se čuperkom svoje razbarušene, duge kose i reče:
    -Hm, zašto unapred odbacivati neke mogućnosti, pisaću kako mi se prohte!To je sloboda!
    -Pa onda piši.
    Time beše okončan razgovor i stari i mladi pesnik se razidjoše svako na svoju stranu.
    ................
    Stari pesnik je, uopšteno uzev, izbegavao socijalne teme u svojim pesmama jer je želeo da ljudima podari nešto nežno, lepo, uzvišeno.U stanu je držao ogroman akvarijum sa predivnim ribicama a omiljena mu je bila jedna potpuno bela sa plavim očima.Često je odlazio u obližnju kafanu ali tamo nije pominjao poeziju.Razgovarao je sa ostalim gostima o najobičnijim životnim problemima, i neko ko ga ne zna ne bi nikada pomislio da je pesnik.Voleo je da posmatra kravate drugih ljudi i da na osnovu njih izvodi zaključke o njima, on sam ih, pak, nikad nije nosio.
    Smatrao je da su potpuno neprirodne i da služe za odvlačenje pažnje od suštine.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Pon Apr 13, 2009 9:44 am

    Stari pesnik je objavio osam knjiga poezije, pojavio se u nebrojeno mnogo časopisa i zbornika, takodje ni sam nije znao koliko puta je bio nagradjivan na raznim književnim konkursima.Radio je kao urednik jednog lokalnog književnog časopisa sastavljajući nekako kraj sa krajem.Mladi pesnik je objavio dve pesme u jednom značajnom časopisu i jednu u nekom potpuno nebitnom zborniku i , manje više, nije radio ništa.Naravno, sastavljanje kraja sa krajem se podrazumeva.
    Mladi pesnik će najverovatnije jednog dana postati star, a stari pesnik nikad neće postati mlad.

    Danijel Ignjatović
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Pet Maj 22, 2009 10:07 am

    "Veliki pesnici i umetnici su osetljivi čak kad ih kude i niže prirode. Oni vole da ih čovek hvali, nosi na rukama, mazi...
    Svaka ljubazna reč, svako dobronamerno staranje ublažava unutrašnji glas koji neprestano dovikuje pravome umetniku: Pa, tvoj let je još tako nizak, njega još slabi snaga zemaljskoga - protresi malo krila i vini se ka sjajnim zvezdama!
    I gonjen tim glasom, umetnik često luta i ne može da nađe svoj zavičaj, dok ga glas prijatelja opet ne dovede na pravi put..."

    E. T. A. Hoffmann
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: PJESNICI   Sub Jun 13, 2009 3:26 am

    
    ČEŽNJA U TUĐINI

    Da mi je da ne umrem u tuđini
    Lepe su sve bukove u zemlji ceste,
    Livada svaka lepa je mlada,
    I sve reke nepoznate,
    Svi vrhovi što se suncem zlate,
    Sve i gde nije i gde jeste
    Pogled i noga mi stupila kada.
    Ali kut zemlje na kom smo žito želi
    I sa koga smo cedili vina,
    Zemlja koju smo pili i jeli,
    Cija na ognju palili drveta,
    Gde smo sahranili oca i sina,
    Kao da je sva grob pradedovska,
    Krvavo nam je bliska i sveta.
    U tu bih zemlju hteo da legnem,
    U taj kraj gde biljka svaka,
    Gde bubica svaka bolno me dira
    Kao žbun sto na bratovom grobu cveta,
    Kao mrav što njime mili.
    Zemlja sa koje smo jeli i pili,
    Koja nam je kao srce rođeno jasna
    I tajanstvenija od svemira,
    Hteo bih da mi grobom bude.

    Desanka Maksimović


    MOJA NOĆI...

    Moja noći, kada ćeš mi proći?
    - Nikad!
    Moja zoro, kada ćeš mi doći?
    - Nikad!
    Moja srećo, kad ćeš mi se javit?
    - Nikad!
    Moje nebo, kad ćeš mi zaplavit?
    - Nikad!
    Moja draga, kad će naši svati?
    - Nikad!
    Moja suzo, kada ćeš mi stati?
    - Nikad!

    Aleksa Santic


    * * *

    Pođem, klecam, idem, zastajavam,
    Šetalicu satu zadržavam,
    Jurim, bežim, ka' očajnik kleti,
    Zborim reči, reči bez pameti:
    "Ne, ne sme nam umreti!"

    Vičem Bogu: Ona je još mlada!
    Vičem pravdi: Ona se joč nada!
    Aneđlima: Vi joj srca znate!
    Vičem zemlji: Ona nije za te!
    Ni otuda nema mi odjeka…
    Vičem sebi: Zar joj nemač leka?
    Idem, stanem, ka' očajnik kleti,
    Opet zborim reči bez pameti:
    "Ne sme nam umreti!"

    Idem, stanem, pa mi klone glava
    Nad kolevkom gde nam čedo spava.
    Čedo s' budi, pa me gleda nemo;
    Gledamo se, pa se zaplačemo;
    Pa i njemu, ka' očajnik kleti,
    Zborim reči, reči bez pameti:
    "Ne sme nam umreti!"

    Zmaj Jova Jovanovic


    PISMO MAJCI

    Jesil' ziva, starice moja?
    Sin tvoj zivi i pozdrav ti salje.
    Nek' uvecer nad kolibom tvojom
    Ona cudna svjetlost sja i dalje.

    Pisu mi, da vidjaju te cesto
    Zbog mene veoma zabrinutu
    I da ides svaki cas na cestu
    U svom trosnom starinskom kaputu.

    U sutonu plavom da te cesto
    Uvijek isto prividjenje muci:
    Kako su u krcmi finski noz
    U srce mi zabili u tuci.

    Nemaj straha! Umiri se draga!
    Od utvare to ti srce zebe.
    Tako ipak propio se nisam,
    Da bih umro ne vidjevsi tebe.

    Kao nekad, i sad sam njezan,
    I srce mi zivi samo snom,
    Da sto prije pobjegnem od jada
    I vratim se u nas niski dom.

    Vratit cu se kad u nasem vrtu
    Rasire se grane pune cvijeta.
    Samo nemoj da u ranu zoru
    Budis me k'o prije osam ljeta.

    Nemoj budit odsanjane snove
    Nek' miruje ono cega ne bi !
    Odvec' rano zamoren zivotom,
    Samo cemer osjecam u sebi.

    I ne uci da se molim. Pusti !
    Nema vise vracanja ka starom.
    Ti jedina utjeha si moja,
    Svjetlo, sto mi sija istim zarom.

    Umiri se ! Nemoj da te cesto
    Vidjaju onako zabrinutu,
    I ne idi svaki cas na cestu
    U svom trosnom starinskom kaputu.

    Sergej Jesenjin

    OVE NOĆI

    Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.

    Napisati, na primjer: “Noć je puna zvijezda,
    Trepere modre zvijezde u daljini”.

    Noćni vjetar kruži nebom I pjeva.

    Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
    Volio sam je a katkad je I ona mene voljela.

    U noćima kao ova, držao bih je u svom naručju.
    Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

    Voljela me, a katkad sam I ja nju volio.
    Kako da ne ljubim te njene velike nepomicne oci.

    Ove noći mogu napisati najtuznije stihove.
    Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.

    Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
    I stih pada na dusu kao rosa na livadu.

    Nije vazno sto moja ljubav nije mogla zadrzati.
    Noc je zvjezdovita I ona nije uz mene.

    Ista noc odijeva bjelinom ista stabla.
    Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.

    Vise je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio.
    Moj glas je iskao vjetar da joj dodirnem uho.

    Drugome. Pripast ce drugome. Kao prije mojih poljubaca.
    Njen glas, Njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oci.

    Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
    Tako je kratka ljubav, a tako dug je zaborav.

    Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
    Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

    Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje,
    I ovi stihovi posljednji koje za nju pisem.


    Pablo Neruda


    PJESMA O KERUŠI

    Jutros u košari, gdje sja, šuška
    niz rogoza žućkastih i krutih,
    sedmoro je oštenila kučka,
    oštenila sedmoro je žutih.

    Do u sumrak grlila ih nježno,
    i lizala niz dlaku što rudi,
    i sliv'o se mlak sok neizbježno
    iz tih toplih materinskih grudi

    A uveče kad živina juri,
    da zauzme motke, il prut jak
    izašao je tad domaćin tmuri
    i svu štenad potrpo u džak

    A ona je za tragom trčala,
    stizala ga, kao kad uhode...
    I dugo, je dugo drhtala
    nezamrzla površina vode

    Pri povratku vukuć se po tmini,
    i ližući znoj s bedara lenih,
    mesec joj se nad izbom učini
    kao jedno od kučića njenih.

    Zurila je u svod plavi, glatki,
    zavijala bolno za svojima,
    a mjesec se skotrljao tanki
    i skrio se za hum u poljima.

    Nemo, ko od milosti il sreće
    kad joj bace kamičak niz breg,
    pale su i njene oči pseće
    kao zlatni sjaj zvezda u sneg.

    (Jesenjin)

    Ti ne voliš i ne žališ mene

    Ti ne voliš i ne žališ mene,
    nisam više mio srcu tvom?
    Gledajuć u stranu strast ti vene
    sa rukama na ramenu mom.

    Smiješak ti je mio, ti si mlada,
    riječi moje ni nježne, ni grube.
    Kolike si voljela do sada?
    Koje ruke pamtiš? Koje zube?

    Prošli su k'o sjena kraj tvog tijela
    ne srevši se sa plamenom tvojim.
    Mnogima si na koljena sjela,
    sada sjediš na nogama mojim.

    Oči su ti poluzatvorene
    i ti sanjaš o drugome nekom,
    al' ljubav prošla je i mene,
    pa tonem u dragom i dalekom.

    Ovaj plamen sudbinom ne želi,
    plahovita bješe ljubav vruća-
    i k'o što smo slučajno se sreli,
    rastanak će biti bez ganuća.

    Ti ćeš proći putem pored mene
    da prokockaš sve te tužne zore.
    Tek ne diraj one neljubljene
    i ne mami one što ne gore.

    I kad s drugim budeš jedne noći
    u ljubavi, stojeći na cesti,
    možda i ja onuda ću proći
    i ponovo mi će mo se sresti.

    Okrenuvši drugom bliže pleći
    ti ćeš glavom kimnuti mi lako.
    "Dobro veče" tiho ćeš mi reći.
    "Dobro veče, miss" i ja ću tako.

    I ništa nam srca neće ganut,
    duše bit će smirene posvema-
    tko izgori, taj ne može planut,
    tko ljubljaše, taj ljubavi nema.
    Jesenjn
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Sub Okt 03, 2009 8:41 am

    Četvrta knjiga eseja „Još o pesnicima i o poeziji” Borislava Radovića sažima njegova pesnička i čitalačka iskustva duboko promišljena i proživljena. U majstorski sročenim jezičkim iskazima, Radović nas uverava da je pesnik velike veštine i obilja pesničkih sredstava nad kojima samo lebdi upitanost snevanog Vergilija usnulom esejisti-pesniku: „A šta je sa vašim osećanjima?” Na zlatnom preseku pesničke veštine i izgubljenih osećanja i u esejima naslutićemo daleki odjek Radovićevih stihova.
    „Vi neprestano raspravljate o sredstvima i o slobodi izraza, a šta je sa vašim osećanjima? Jesu li se ona toliko istanjila da ih još samo podrazumevate u svojim aluzijama, služite se njima kao književnim primerima, prepuštajući lekarima da ih istumače? Niste li posumnjali i u sopstvena osećanja otkako su vas napustili vaši bogovi?... vi u stvari ne živite, nego oponašate život, pa posle ne umete da razlikujete ono što živite od onoga što pišete; i stalno menjate, menjate...”
    (Borislav Radović, „Naknadna beleška o Vergiliju”)
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Sub Okt 03, 2009 8:43 am

    O PESNICIMA

    Citat :
    Ima pesnika čiji privatni život najbolje objašnjava njihovu poeziju. Za istinsko delo nekome je potrebna tragedija, a nekome je dovoljna ravnodušnost savremenika.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Sub Okt 03, 2009 8:45 am

    Citat :
    Pesme pišu samo usamljenici, one su danas izašle iz mode. Pesnici postaju retkost, kao stari zanati.
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Čet Okt 15, 2009 2:18 am

    oblacic ::
    Citat :
    Pesme pišu samo usamljenici, one su danas izašle iz mode. Pesnici postaju retkost, kao stari zanati.



    Danas se i pjesnici komercijalizuju i uklapaju u trendove.Biti svoj je postalo out.
    Vrlo cesto cujem komentare da su pjesnici budale.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: PJESNICI   Čet Okt 15, 2009 8:03 am

    ?????? ili sam i ja tu negde u neko ..cose..
    Nazad na vrh Ići dole
    SEKARADA
    vip
    vip


    Ženski
    Broj poruka : 24241
    Godina : 62
    Lokacija : Beograd
    Datum upisa : 15.12.2008

    List lica
    x: 6
    y: 6

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Čet Okt 15, 2009 8:33 am

    scratch a sta bi ti tu trazila geek

    scratch u koje pasnike tebe da svrstam scratch

    scratch vidis li ti sta pise gore i kako su "pesnici" okarakterisani?????????

    scratch tvoje pisanje ispod ovoga bi bilo samo uvreda za tvoje stihove geek i zato u ovoj rubrici ne pisi - jer budala sigurno nisi icon_granpa icon_granpa
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Pet Okt 23, 2009 3:05 am

    Gost ::
    "Veliki pesnici i umetnici su osetljivi čak kad ih kude i niže prirode. Oni vole da ih čovek hvali, nosi na rukama, mazi...
    Svaka ljubazna reč, svako dobronamerno staranje ublažava unutrašnji glas koji neprestano dovikuje pravome umetniku: Pa, tvoj let je još tako nizak, njega još slabi snaga zemaljskoga - protresi malo krila i vini se ka sjajnim zvezdama!
    I gonjen tim glasom, umetnik često luta i ne može da nađe svoj zavičaj, dok ga glas prijatelja opet ne dovede na pravi put..."

    E. T. A. Hoffmann


    Pjesnici se u svojoj kozi osjecaju ka izdajnici ponekad.
    Nikada dovoljni ovome svijetu,nikada dovoljni visoj sili koja ih goni da cupaju utrobu
    u potrazi za sobom.
    Kako zadrzati ljude pored sebe kada oni nisu spremni da vas prihvate?
    Razlicitost se kaznjava samocom.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Pet Okt 23, 2009 3:30 am

    drugasansa ::
    Gost ::
    "Veliki pesnici i umetnici su osetljivi čak kad ih kude i niže prirode. Oni vole da ih čovek hvali, nosi na rukama, mazi...
    Svaka ljubazna reč, svako dobronamerno staranje ublažava unutrašnji glas koji neprestano dovikuje pravome umetniku: Pa, tvoj let je još tako nizak, njega još slabi snaga zemaljskoga - protresi malo krila i vini se ka sjajnim zvezdama!
    I gonjen tim glasom, umetnik često luta i ne može da nađe svoj zavičaj, dok ga glas prijatelja opet ne dovede na pravi put..."

    E. T. A. Hoffmann


    Pjesnici se u svojoj kozi osjecaju ka izdajnici ponekad.
    Nikada dovoljni ovome svijetu,nikada dovoljni visoj sili koja ih goni da cupaju utrobu
    u potrazi za sobom.
    Kako zadrzati ljude pored sebe kada oni nisu spremni da vas prihvate?
    Razlicitost se kaznjava samocom.
    Različitost znači biti drukčiji, odnosno, ona pretpostavlja one ljudske osobine koje se razlikuju od naših sopstvenih....
    Prihvatanje i otvorenost uma prema različitom,ne znaci saglasavanje.


    Citat :
    Nebo se kruni i odranja žute mirise mraka. Zatrpava me zvezdama.

    Umotavam se u lišće. Tako smo bliži vetru. Osećam ga u kičmi i u dubinama očiju. To je moj skroviti način vajanja ovog sveta.

    Dobro je u gorskom kraju što, i kad nema pljuskova, leto miriše na plodnost, na hleb i materinstvo.
    Nešto sveže i hranljivo useljava se u mozak i pomaže mi da mislim.

    Kroz nebrušeno staklo naprsle mesečine lepo mogu da čujem zelene dozive trava, koji do mene dopiru iz sanjive daljine, a ipak tu su, bliski, kao da rastu pod uhom.

    To ne otiču doba. To misli postaju bistrije.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Pet Okt 23, 2009 11:09 am

    drugasansa ::
    Gost ::
    "Veliki pesnici i umetnici su osetljivi čak kad ih kude i niže prirode. Oni vole da ih čovek hvali, nosi na rukama, mazi...
    Svaka ljubazna reč, svako dobronamerno staranje ublažava unutrašnji glas koji neprestano dovikuje pravome umetniku: Pa, tvoj let je još tako nizak, njega još slabi snaga zemaljskoga - protresi malo krila i vini se ka sjajnim zvezdama!
    I gonjen tim glasom, umetnik često luta i ne može da nađe svoj zavičaj, dok ga glas prijatelja opet ne dovede na pravi put..."

    E. T. A. Hoffmann


    Pjesnici se u svojoj kozi osjecaju ka izdajnici ponekad.
    Nikada dovoljni ovome svijetu,nikada dovoljni visoj sili koja ih goni da cupaju utrobu
    u potrazi za sobom.
    Kako zadrzati ljude pored sebe kada oni nisu spremni da vas prihvate?
    Razlicitost se kaznjava samocom.
    Mogu li pesnici biti usamljeni?Oni imaju svoje pesme.
    OBLAČAK


    Jedan oblačak plavi
    se stalno vrti
    u mojoj
    radoznaloj glavi.


    Taj oblačak plavi
    jednog jutra spazih
    dok u svojoj bašti
    majske ruze sadih.


    I kad je oblačno
    i kad sunce sija
    na oblačak plavi
    stalno mislim ja.


    Crni i beli
    zuti i plavi
    vrte se oblaci
    u mojoj glavi.


    Marija Stanković
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Pet Okt 23, 2009 10:32 pm

    Citat :
    Rilke, dakako, nije mladiću mogao dati zapis protiv muka („ne možete, kako kažete, da dovedete u sklad spoljašnji svet sa svojim unutrašnjim"), ali mu je razložio da od trenutka kad neko doista odneguje unutrašnji svoj svet, običnog i lakog sklada između njega i spoljašnjeg sveta i ne može više biti. Ali, ne samo da se zbog toga ne huli i ne jauče, nego se čak ni odgovori ne traže na pitanja. Neguje se snaga da se živi sve što život donese, dakle da se „žive i pitanja" bez odgovora.
    Upadaju u oči najraznovrsnija mesta odakle su pisma datirana: Pariz, Viaređo, Vorpsvede u Severnoj Nemačkoj, Rim, Borgebi, pa Furuborg, u Švedskoj, Pariz. Teško neko osećanje da je svugde na zemlji tuđ, moralo je goniti tog bolešljivog i vrlo siromašnog čoveka iz mesta u mesto; njega koji je kazao da je srećan u sobici van grada sa pogledom i izlazom u slobodnu prirodu, i koji je pisao, u jednom od svojih sjajnih tekstova o Rimu, gradu čija je „noć velika, zvezdana, meka od vetrova", da je ipak, „Rim zato lep što je svugde lepo".
    'Biti umetnik znači: ne računati i ne brojati; sazrevati kao što sazreva drvo koje ne goni svoje sokove i spokojno stoji usred prolećnih bura, bez straha da posle njih može i da ne dođe leto. Ono će ipak doći. Ali dolazi samo strpljivima, koji žive kao da je večnost pred njima, tako bezbrižno mirni i neizmerni. Ja saznajem svakodnevno, saznajem u bolu kome sam zahvalan: strpljenje je sve!''
    ````````````````````````````````````````````
    ''Ne dajte se zavesti vanjskim licem; u dubinama sve postaje zakon.''
    ```````````````````````
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Uto Dec 22, 2009 10:37 am

    Zapisana poezija produžuje iskustvo koje pesnik određuje intenzivnim posmatranjem, u jednom deliću preneraženosti, bilo kog predmeta ili figure ovog sveta. Tad treba razbiti staklo za koje se odvajkada sumnja da ih je zarobilo jednim neobičnim i skandaloznim iščekivanjem: tišinom. Danas se pitam da nisu svi pesnici, svako na svoj način, podlegli noćnim bujicama: Bodler, Nerval, Rembo, Dikas, Artur Krejven. Ali – parodirajmo Boaloa: „Na kraju dođe Reverdi.“ Bilo je potrebno da Pjer Reverdi počne da piše svoju poeziju u sadašnjosti i čistoti trenutka da bi uhvatio iščekivanje svakog trenutka kao imanentnu istinu stvarnosti, koja uvek umakne. Nakon Reverdija, kao da neki voz prolazi iza pesama, a za nas, barnabutske putnike sa istih stanica na zemlji, uvek će doći neki drugi voz, neki drugi putnici, druge, bele i sive železničke stanice, a povrh svega, to će biti zadnji voz. Pesnik svet shvata kao polazak. U Iskustvu smrti, Rilke je to jasno rekao:

    Al’ kad ti ode, na ovu binu prodre
    Stvarnosti pram kroz isti procep taj:
    Boje istinski zelene i modre,
    Istinska šuma, pravog sunca sjaj.*
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Uto Mar 09, 2010 9:52 am

    ЈА И МОЈИ ПЕСНИЦИ

    Док времена, још, има,
    обаспимо се пољупцима,
    пева Галерије Катул...
    И ја бих, и ја бих, Катуле,
    али моја љубав ме је оставила,
    она другог обасипа и други
    обасипа њу док ја тугујем...
    Теби је то лако рећи, а мени,
    немогуће учинити, давно,
    давно сам је љубио, можда
    не бих ни знао, поново,
    пољупци су ме,
    Катуле, мој,
    одавно заборавили...
    Али, Катуле, волим да те понављам:
    Док времена, још, има,
    обаспимо се пољупцима и
    драго ми је и драго ми је и дра
    што је, још увек, волим јер,
    важно је волети а мање важно
    бити вољен јер
    и она је мене волела, много,
    много волела па, гле,
    како сам прошао,
    као бос по трњу љубави...
    А Франческо Петрарка...
    Нек је блажен дан, месец и доба
    кад ме згодише ока, два,
    заробише, оба!...
    Е, још сам роб, још сам у оковима
    љубави, али, блажен нисам, не...
    Што је најгоре,
    заборавио сам кад се то десило,
    нисам записао у нотес,
    нисам истетовирао на грудима,
    а нисам ни урезао на нашој клупи,
    на Калемегдану.
    Само робујем,
    и то је нешто...
    Љуби, не чекај сутра,
    радости, срца, бери
    већ истог овог јутра!...
    То препоручује Пјер де Ронсар,
    и у праву је.
    Ко бере, набраће!
    Мало зоре, мало море а
    мало и љубоморе и
    ето срцу занимације,
    уз семенке, понеки сладолед и
    два-три смела осмеха
    у огледалу носталгије...
    Берем, берем, Пјер, али,
    празне ми руке, празне од
    невере...
    Таман посла
    да ова моја песма
    прође без Вилијема Шекспира,
    а он каже:
    А кад лепота свене и посиви,
    наша ће љубав
    кроз мој стих да живи...
    Љиљана, читаш ли, ово?
    Живи ли?...
    Сад си јадна удовица,
    баш те нешто жалим,
    ти се удовичиш
    а ја живим...
    Живео Вили!...
    Џон Дон је реалан,
    лепо каже:
    Остаци срца, кадри су за игру, многу,
    али да воле, више ме могу!...
    То се и мени десило,
    кнап случај:
    играо сам, играо,
    али нисам волео јер,
    срце, моје,
    негде, тамо је остало...
    А без срца, не може се
    волети, не...
    Андре Шеније се расписао,
    баш му је "кренуло":
    А кад жудње, снови и свитање дана,
    тргну ме из сна, у пустоши стана -
    зар тад моја рука пуна жеље, присне
    неће наћи другу руку да је стисне?!...
    Дуго сам мислио да то мени
    не може и неће
    да се деси и,
    као по предосећају,
    у разговору с њом,
    покушавао сам да се осигурам,
    договорили смо се,
    ако се, ако се то, ако се то... деси
    што је немогуће...
    да се првог дана
    следећег месеца
    састанемо на нашем месту и...
    Стиснути руку - то мора да је
    лош превод... Ја сам њену руку
    миловао и љубио...
    И Виктор Иго је сместио своју љубав
    у целу строфу:
    Рашчешљане косе и боса је била
    седећ', босонога, уз те трске, младе;
    док пролажах, туда, мишљах да је вила
    и рекох: "Хоћеш ли доћи у ливаде?"...
    И ја сам своју водио на ливаду,
    у Сокобањи,
    и на Моравицу,
    и у Будву,
    и у Мостар...
    није вредело...
    А чорбу ми је запржила
    у Дубровнику,
    али без мене!...
    Према том, Викторе,
    у мом случају ствари нису биле
    зелењаве...
    И још два примера:
    Емили Дикинсон и Пол Верлен...
    Емили оде и високо и дубоко...
    Каже:
    Веслајући Рајем -
    Ах, то море видим!
    Да, само, могу - ноћас -
    У теби да се сидрим!...
    У реду, грубо, али,
    лепо, нећемо да се
    лажемо... И, други,
    последњи пример мог
    песника, Верлена, Пола...
    Стигох, још покривен росом која мрзне
    Од јутарњег ветра, на челу. На поду,
    До ногу вам умор мој ће да се дрзне
    Да драгог тренутка сања разоноду...
    Тако Верлен...
    Младост - лудост,
    кажем, ја...
    Збогом,
    одох у крпе...

    Боба Михић
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Danas u 12:40 am

    Nazad na vrh Ići dole
     
    PJESNICI
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2
     Similar topics
    -
    » Narodna biblioteka Srbije slavi 180 godina rada
    » William Wordsworth

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET :: umetnost :: književnost-
    Skoči na: