*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
4.Spec izlozba MASTIFA,BULMASTIFA,E.BULDOGA i NEMACKIH DOGA
free forum
Similar topics
RADIO STANICE
klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
free forum
Trenutna temperatura
Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga

    Share | 
     

     PJESNICI

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
    AutorPoruka
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: PJESNICI   Ned Jan 18, 2009 12:49 am

    Slažući se sa definicijom koju je dao danski filozof, Sjeren Kjerkegor, ovde se pod pojmom pesnika ne podrazumeva samo stihotvorac, već mislilac i stvaralac, pojedinac koji otkriva svetove i najdublje istine, koji se uputio nepoznatim drumom, u nepoznatom pravcu, ka nepoznatom cilju, ali sa snažnom potrebom da to „nešto" pronađe, da ispuni svoju misiju, da pronađe smisao svog rođenja i postojanja sveta.



    Usamljenost



    Citat :
    „Čoveku koji je intelektualno viši od drugih, samoća pruža dvostruku korist; prvu, što je sam, i drugu, što nije s drugima". (Artur Šopenhauer)


    Pesnik može patiti zbog svoje usamljenosti, ali je usamljenost neophodan uslov stvaranja.
    Citat :
    „Značajno delo se može stvoriti samo kada se autor izoluje, ono je dete usamljenosti" (Gete).
    Uostalom, svaki pokušaj uklapanja u društvo već na startu je osuđen na neuspeh. Puk će ga lako razotkriti, jer je svaki pesnik poseban, previše individualan, suviše svoj za ukus mase. Pesnik nije u stanju da razgovara na osnovu površnih utisaka, nezainteresovan je za tričarije od kojih se sastoji konverzacija unutar mase i svaki njegov pokušaj unapred je pokopan već samom prirodom pesnika. Jer, on mnogo misli o onome što želi da kaže, vaga u svojoj glavi i traži savršeni balans, pokušava da formuliše što je tačnije moguće svoju misao, svoju nameru, vodi živi dijalog u sopstvenoj glavi, ali za to vreme, konverzacija sa stvarnim sagovornicima otišla je u nepovrat.
    Citat :
    „Genijalac je često tup i neaktivan u društvu; kao i vatreni meteor, koji kada padne na zemlju postaje samo običan kamen" (Longfellow).
    Ali, iako će pesnik nakon analiziranja razloga nesupeha razgovora zaključiti da je trebalo tek samo nešto reći, bilo šta, makar i najveću glupost, ali tek reći, vođen unutrašnjim „prokletstvom", koje je urođeno, nastaviće po starom i u svakoj drugoj prilici ponašati se manje-više isto.
    Citat :
    „Toliko sam vremena utrošio na učenje kako treba pisati, da nisam uspeo da naučim kako treba govoriti" (Pirandeli).

    Pored toga, zajednica je sačinjena od zajedničkih uverenja, od odavno ustanovljenih pravila, ma kako ona izgledala besmisleno. Važnije je držati se ustaljenog običaja nego biti ličnost. Sve što je individualno - nepoželjno je. To je siguran svet, zatvoren i poznat sebi.
    Citat :
    „U stadu ne postoji sumnja, a veća masa ima bolju istinu - ali i veće katastrofe." (Karl Gustav Jung)
    Njihova mržnja se uvek koncetriše na onoga ko im ukazuje na njihove sopstvene mane, na slabosti; na onoga ko se uopšte usuđuje da zatalasa učmalu baruštinu. Jer, oni znaju da su u baruštini, ali ne vole da im neko to otvoreno kaže.
    Citat :
    „Niko ne sme biti vrliji ili pametniji od drugih. Svako ko se pomoću neodoljive sile genija, uzdigne više od stada sasvim sigurno će biti prokažen od društva, koje će ga obasuti tako nemilosrdnim porugama i klevetama da će na kraju biti nateran da se povuče u samoću svojih misli." (Heinrich Heine)


    Glupog čoveka najviše zamara duhovni napor, zato je pesnik za njega donosilac patnje. Nema velikana za male ljude.
    Citat :
    „Čovek se od svega na svetu najviše boji misli - više od propasti - čak i više od smrti... Misao je subverzivna i revolucionarna, destruktivna i užasna, misao je nemilosrdna prema privilegovanim, ustanovljenim ustanovama i udobnim navikama. Misao gleda u dno samog pakla i ne plaši se." (Bertrand Russell)

    Zato Šopenhauer savetuje uzdržavanje od društva, koje je sačinjeno uglavnom od moralno rđavih i intelektualno tupih ljudi. Glavni podstrekač odlaska u društvo je dosada, ali pesnik, koji u sebi poseduje zlatni rudnik, nepresušni izvor nadahnuća, kada nauči da ga koristi, otkriva neverovatne svetove nedostupne običnim ljudima. Ljubav prema samoći je jasan znak intelektuanog razvoja, a što je čovek skloniji usamljenosti, to je jasnija razvijenost njegovog uma, zaključuje Šopenhauer.
    Citat :
    „Genije se razlikuje od ostalih ljudi po sposobnosti da živi u izolaciji; stepen njegove genijalnosti proporcionalan je snazi da bude sam; dok mi ostali imamo stalnu potrebu za „drugima", stadom; umiremo ili očajavamo, ako nismo deo stada, istog mišljenja kao stado", dopunjava ga Kjerkegor.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila


    Poslednji izmenio drugasansa dana Ned Jan 18, 2009 4:22 am, izmenjeno ukupno 1 puta
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Ned Jan 18, 2009 12:51 am

    Superiornost


    Citat :
    „Njegovo veličanstvo Ja, junak svih budnih snova, kao i romana." (Sigmund Frojd)


    Obični ljudi imaju obična stremljena, i kao da ih i sama fizionomija unapred otrkiva i raskrinkava.
    Citat :
    „Nasuprot tome, izraz genijalnosti, po kojem su svi visokoobdareni ljudi vrlo slični, sastoji se u tome da se na njemu može jasno pročitati oslobođenost intelekta od službe volji, premoć saznanja nad htenjem..." (Šopenhauer)

    Misterija stvaranja umetničkog dela, ta magija koja okružuje pesničko nadahnuće, koje ni on sam nije u stanju da objasni, sve to je oduvek privlačilo čak i vladare, koji su se otimali za svoj udeo u slavi. Svako se u životu može nadati da će se obogatiti, većina može sanjati da će zadobiti neki kolač vlasti, ali čovek se sa talentom rađa - nemoguće ga je kupiti, to je nešto jedinstveno što pripada samo pesniku.
    To je nalik Božjem otkrovenju, predodređenosti, posebnoj misiji na Zemlji, za koju su svi pesnici uvereni da je imaju. „Svaka natprosečna osoba ima određenu misiju zbog koje je rođena" (Gete). Zato su i Cezari pisali stihove, pa i pape, a Rišelje je plaćao poslednju galeriju da mu aplaudira za vreme predstave.


    Citat :

    „Kraljeva je bilo i biće ih, a Volter je samo jedan" (Volter).

    Od mudrih treba učiti šta činiti, ali i od onih drugih se može učiti, ali šta ne treba činiti. Svako može ovladati nekom veštinom, ali ukoliko nema talenta, delo je jalovo a autor smešan. Otuda i zavist prema stvaraocima, prema pravim genijima. Jer, ljudi su spremni da oproste mane, ali vrline nikada, zato uvek stradaju najbolji. Najlakše se seče glava koja štrči.


    Citat :
    „Čovek lišen mašte ne zna ni za kakvo drugo opažanje sem za stvarno čulno opažanje, a dok ono ne dođe, on glođe pojmove i apstrakcije, koji su ipak samo kore i ljuske saznanja, a ne njegova srž. On nikad neće stvoriti nešto veliko, osim možda u aritmetici i matematici" (Šopenhauer).


    Patnja

    Citat :
    „Prebujavanje ili preovladavanje fantazija stvara uslove za pad u neurozu ili psihozu. Fantazije su, takođe, prvi psihički predstupnjevi simptoma patnje na koje se naš bolesnik žali" (Sigmund Frojd).


    Svi veliki pesnici, od pamtiveka, bili su melanholični. To je generalna crta, to je nešto sudbinski, predodređeno, zapisano u genetskoj strukturi. Pa čak i kod onih sa veselim naravima, melanholija se probija u vidu napada, iznenadnih promena raspoloženja ili u samim tvorevinama autora. Najlepša dela su istovremeno i najtužnija.
    Citat :
    „Uvek pošten čovek je težak, a mudrac je uvek tužan" (Volter).


    Pesnik je sačinjen od protivrečnosti i što ih je više, to je pesnik dublji. Za velike duhove ne postoje sitnice, sve je veliko, sve je značajno. I začudo, pesnik se penje do visina ponirući u sopstvene dubine. A šta ga pokreće? Zbog čega se on prepušta svojoj patnji? Za čim to traga? „Nezadovoljene želje su pogonska snaga fantazija, a svaka pojedinačna fantazija je ispunjenje neke želje, korektura nezadovoljavajuće stvarnosti"- kaže Frojd. Zato su pesnici mučenici svoga dara. Oni među prvima shvataju da na ovome svetu sve ima svoju cenu, a da se najskuplje plaća duboko sagledavanje stvarnosti koja nas okružuje. U pesniku se krije ceo svet, sa svim svojim vrlinama i manama. On pokušava da sagleda smisao, ali mu smisao stalno beži i otuda nastaju neuroze.
    Citat :
    „Psihoneuroza je u krajnjem smislu patnja duše koja nije pronašla smisao. Ali iz patnje duše proizilazi svo duhovno stvaralaštvo i svaki napredak duhovnog čoveka, a osnova patnje je duhovni zastoj; duševna jalovost" (Karl Gustav Jung).


    Svi pesnici imaju krizne periode, kraće ili duže, periode u kojima gube samopouzdanje, razmišljaju o samoubistvu, periode u kojima nisu sposobni da stvaraju, preziru i omalavažavaju sebe, osećaju se najmanje vrednim od svih ljudi.
    Citat :
    „Inteligentnom čoveku se čini da je sve besmisleno" (Gete).

    Ali, oni nisu svesni da je to period zatišja pred buru, vreme kada se njiva seje, dok prolivene suze samo zalivaju nove, bogatije plodove. Talenat ne može da iščezne.
    On je tu, zauvek. Želeli ga ili ne.
    On izbija iz same strukture ličnosti, prirodno, spontano; sa svakim udisajem vazduha pesnik udiše nove spoznaje (svesno ili nesvesno), a sa svakim izdisajem oblikuje ih u novu tvorevinu (svesno ili nesvesno). Misao je njegovo oruđe, a svaka nova misao je ujedno i novo delo; misao je seme i kada se poseje, jednom će doneti plodove. „Razlog zbog kojeg ludilo savladava mnoge genije... jeste taj što su natovarili pretežak teret na svoja pleća, poput Atlasa...
    Citat :
    Što je čovek viši, to je dublji i njegov pad; svi geniji se nalaze u kandžama haosa, misterije i tame..." (Otto Weininger).

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Ned Jan 18, 2009 12:53 am

    Originalnost


    Citat :
    „Genije ne donosi nove već jasne ideje. Dva čoveka mogu imati istu ideju, ipak, jedan će postati genije a drugi mediokritet" (Kevin Solway).


    Pesnik se ne pretvara da je nešto što nije, onaj ko to čini naziva se ekstravagantnim. To su obično ljudi bez ili sa malo talenta, koji su uočili da su svi veliki ljudi bili osobeni, svoji, drugačiji, pa pokušavaju da primene ove osobine na svoju ličnost kao neku vrstu recepta i preporuke. „Nije trijumf originalnosti pokazati nešto što nikada pre nije bilo i što niko nije sanjao, već pokazati ono što nam je svima pred očima i pod nogama neprestano, a da mi nismo ni sumnjali da postoji, a što snaga intuicije i moć uma uočavaju"(William Hazlitt). Pesnik se ne trudi da se razlikuje, on je drugačiji već po svojoj prirodi. Naprotiv, pesnik se najčešće trudi da se prilagodi okolini, a da to ne čini, ne bi bilo ni neuroza. Pokušavajući da shvati po čemu se on to razlikuje od drugih, on sagledava svet oko sebe i traži svoje mesto u njemu.
    Citat :
    „Genije uči iz prirode, svoje prirode" (Oskar Vajld).
    Pitajući se, tragajući, on uočava ono što promiče običnim ljudima, koji su već preuzeli uloge u pozorištu života, ali što ne mogu da vide ni oni ekstravagantni, jer je njihova „originalnost" zapravo uloga; oni ne žele da otkriju zbog čega su to što jesu, već kako da se razlikovanjem od većine istaknu i probiju. Ekstravagantni ljudi su često „dvorski pesnici", tj. ljudi koji su veoma cenjeni u vremenu u kojem žive.
    Citat :
    „Ljudi često aplaudiraju imitaciji, a zvižde pravoj stvari" (Ezop).
    Ali, kada „dvorski pesnik" umre, umire i njegova slava, njegova dela nestaju, novi naraštaji ih zaboravaljaju, debeo sloj prašine prekriva svako sećanje. On je svoju platu dobio za života.
    Citat :
    „Originalnost je videti prirodu drugačije od drugih, a ipak onakvu kakva je. To nije neobičnost ili izveštačenost, već otkriće nove i vredne istine" (William Hazlitt).



    Svrha


    Pesnik ne stvara zbog drugih, zbog sveta, on piše samo i isključivo za sebe, jer je duhovno uzdizanje mase nemoguće. Prosvećen može biti samo pojedinac, a stvaranjem pesnik se prosvećuje. Cilj stvaranja je samo-uzdizanje.
    Citat :
    „Zaista veliki talenti pronalaze sreću u stvaranju" (Gete).
    Pesnička dela drugima mogu poslužiti samo kao putokazi tokom lične potrage na putu ka samospoznaji. I onaj dobro poznati eho koji u nama odzvanja kada pročitamo neku misao, samo je buđenje znanja koje se već nalazilo u nama, ali koje je spavalo i samo čekalo da ga nešto, neko probudi. To su Platonove i Aristotelove „ideje", to je smisao misli da se zadovoljstvo ne nalazi na odredištu, već tokom putovanja. Najuzvišenija misija jednog pesnika ne krije se u remek-delu, već u njegovom stvaranju.



    Dragan Matić

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Ned Jan 18, 2009 2:25 am

    E,sada nek' neko sledeći doda neki odjeljak iz "Cara Radovana",gdje je Dučić
    odlično predstavio pjesnika. namigivanje

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Ned Jan 18, 2009 2:58 am

    Citat :
    Pesnika vole samo deca i mudraci.Prvi u pesnickim mislima vide sarene slike,a drugi u tim sarenim slikama vide duboke misli.Pesme ne vole ljudi rdjavog srca i loseg vaspitanja.Prostaci po pravilu preziru poeziju,i ako mogu,progone pesnika.Nema u celoj knjizevnosti nijednog roda za koji treba tako duboko knjizevno obrazovanje,i tako inzvaredna prirodna prefinjenost,kao za razumevanje jedne umne lirske pesme.Ali ako je mnogim tesko procitati i razumeti jednu lirsku pesmu,njima izgleda da je nije tesko napisati...
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Pet Jan 23, 2009 11:57 pm

    Citat :
    Razlika izmedju pesnika i naucnika jeste u tom sto je svaki pesnik jedna figura za sebe.Pesnikovo je delo uvek kao jedno usamljeno ostrvo,koje izgleda da ima svoje sopstveno nebo i sopstveno sunce,na cijem osvetljenju zraci njegova sopstvena lepota.........
    Citat :
    Mozda ce se veliki lirski pesnik vecito cekati,a mozda on nece nikad ni doci.Jer nikada necemo moci osetiti da je neko izrazio sve od onog sto je glavna tajna covekova na zemlji.I kad najveci lirski pesnik bude dao najvecu knjigu,ona nam ipak nece izgledati poslednja rec.Uvek ce ljudi verovati da je covek visi od ma koje covekove knjige.I uvek ce imati pravo kad bude tako mislio.........
    Citat :
    Pesnik koji uvek sebe trazi,to je tvorac,koji neminovno vec tim dokazuje da je u stalnom razvitku
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Sub Jan 24, 2009 12:19 am

    Citat :
    Ljude od duha traze ali ih ne vole.Njima se dive ali ih se boje...Svako moze ocekivati da ce nekad u zivotu pasti na njegovu glavu zlatna kisa,i da ce postati bogat,jer nema vece utopije nego sto je ideja o buducnosti.....I zato su velike heroje ubijali ,velike kraljeve progonili a velike pisce mucili.Zato Dionisije,tiranin Sirakuze,ne mogavsi postati pesnik kao Filoksen,on je Filoksena poslao na robiju u rudnike..
    Citat :
    Samo pesnik stvara,jer samo on misli da bi izmislio.Ko je god nesto stvorio ,on je bio pesnik.Jer sve novo sto je proniklo,proniklo je iz nedokucive tajne stvaranja,iz neceg nerealnog,koje je izvor sveg realnog.........
    Citat :
    Pesnik je tumac bozanstva,jer je bozanstvo slika covekovog ideala...Pesnik je religiozan,jer su pesnici i izmislili religiju.da bog nije cak ni stvorio svet i coveka po svom obrazu,nego da je covek napravio Boga po svom idealu,pesniku bi i to bilo dovoljno da bude pobozan,on bi nicice pao pred lepotom takvog covekovog dela koje prevazilazi sve druge lepote na svetu.I zato,pesnik i kad sumnja,on veruje ,jer je sumnja jedan osecaj a ne misao.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Sub Jan 24, 2009 12:34 am

    Citat :
    Najizrazitiji i najpotpuniji tip jedne rase,to je pesnik.On je merilo rasnog genija,senzibilitetata,ideologije.Kao sto pesnik stoji uvek na raskrscu izmedju dva doba ,on stoji uvek i na raskrscu izmedju dva naroda.To je suncani sat na kojem sama sunceva luca crta svoje puteve u vasioni i pesnik je esencija rase,kao sto je mozda i njen krajnji motiv.Zato je pesnik i najveci patriota..
    Citat :
    Pesnik je najcistija gruda svoje zemlje.
    Citat :
    Iskra poezije izbija ravno iz one tacke gde su se dva protivna pravca ukrstila.
    Citat :
    O pesnicima se mogu reci ili samo obicne stvari,ili samo neobicne zablude,zato ko o njima ne kazeovo prvo,u opasnosti je da kaze samo ono drugo
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Sub Jan 24, 2009 11:49 pm

    Citat :
    Nauka vidi sve u evoluciji a pesnik u vecnosti,znaci u vremenu koje se ne daje opredeliti nicim,pa ni etapama.Nauka vidi stvaranje i razvijanje,a pesnik rusenje i razgradjivanje.Nauka vidi trijumf zivota u novom listui koji izbijaiz stare grane,a pesnik vec vidi uvelu granu u novom listu.Za nauku je sve radost u obnavljanju,a za pesnika je sve u drami raspadanja.Nauka sve vidi u zatocenju hladnih prirodnih zakona,a pesnik sve humanizira,iznad svega stavlja senzibilitet ljudski.On sve meri po sudbini covekovoj koja je prolazna i zato neizmerno tragicna.Za nauku je covek deo sveta,a za pesnika je svet deo coveka.
    Citat :
    Svi pesnici su bili tuzni.Sofokle,Sekspir,lepota i tuga bile su svagda rodjene sestre.Sva su pesnicka dela melanholicna,i najbolje delo je u isto vreme i najtuznije.
    Citat :
    Odista imaju samo dva tvorca u svemiru,Bog i pesnik.Prvi sve pocne ,a drugi sve dovrsi.Tajna pesnikovog stvaranja isto je tako duboka i neobjasnjiva kao i tajna bozijeg stvaranja.
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Pon Jan 26, 2009 11:16 pm

    Kratki i dugi stihovi

    Kao aktivan pjesnik, borio sam se protiv uvlačenja u sebe. Stoga je borba između realnog i subjektivnog bila odlučena u samom mom biću. Bez pretenzija davanja savjeta bilo kome, možete se poslužiti mojim iskustvima. Pogledajmo na prvi pogled rezultate.
    Prirodno je što je moja poezija čas podvrgnuta sudu vrhunske kritike, čas izložena strastima pamfletista. To je sastavni dio igre. U tom dijelu diskusije ja se ne oglašavam, ali imam pravo glasa. Za kritiku suštine, moj glas su moje knjige, moja cjelokupna poezija. Za neprijateljski nastrojenog pamfletistu, takođe imam pravo glasa, a ono se takođe sastoji iz mog sopstvenog i konstantnog stvaralaštva.
    Ako mislite da zvuči kao taština ovo što kažem, bićete u pravu. U mom slučaju radi se o taštini zanatlije, koji je obav ljao jedan posao dugi niz godina sa nepokolebljivom ljubavlju. No, jednom stvari sam zadovoljan, a to je da sam, na jedan ili drugi način, učinio da se, bar u mojoj domovini poštuje posao pjesnika, poštuje profesija poete.
    U vrijeme početka moje poezije pjesnik je mogao da ima jednu od dvije karakteristike: jedni bijahu pjesnici – gospoda koji su sebi obezbjeđivali respekt svojim novcem, koji im je pomagao u njihovom, opravdanom ili neopravdanom, značaju. Druga porodica pjesnika bješe ona koja se sastojala od skitalačkih aktivista poezije, vinsko-podrumskih genijalaca, očaravajućih ludaka, mučenika mjesečara. Preostaje takođe, da ne zaboravim, situacija onih pjesnika koji su vezani, kao galiot za svoj lanac, za klupicu javne uprave. Njihovi su snovi skoro uvijek bivali ugušivani brdima hartije s pečatinama i užasnim strahom od vlasti i poruge.
    Ja sam se u život bacio goliji od Adama, ali odlučan da održim integritet svoje poezije. Taj moj nepokolebljivi stav nije koristio samo meni, već je i doprinio da tikvani prestanu da se sprdaju. No, konačno, ako su ti rečeni tikvani imali srca i savjesti, oni su se ponašali kao prava ljudska bića pred onim što su moji stihovi budili. A ako su, pak, bili zlobnici, uhvatio ih je strah od mene. I tako je Poezija, sa velikim slovom, bila poštovana. I ne samo poezija, već su i pjesnici bili poštovani. Čitava poezija i svi pjesnici.
    Svjestan sam te službe građanstvu, i nikome ne dam da mi tu nagradu otme, jer mi se sviđa da je nosim kao odlikovanje. O ostalom se može diskutovati, ali ovo što rekoh nedvosmislena je istorijska istina.
    Pjesnik koji nije realista, osuđen je na smrt, ali i pjesnik koji je samo realista, takođe je osuđen na smrt. Pjesnik koji je samo iracionalan, biće shvaćen samo od samoga sebe i od svoje ljubavnice, a to je prilično tužno. Pjesnika koji je samo racionalista, shvatiće čak i magarci, a i to je vrhunska tuga. Za takve jednačine ne postoje zadate brojke, ne postoji sastojci propisani ni od Boga ni od Djavola, već te dvije izuzetno značajn e ličnosti biju stalan boj u okviru poezije, a u tom ljutom boju čas pobjeđuje jedan, čas drugi, ali poezija ne može ostati poražena.


    Pjesnik koji nije realista, osuđen je na smrt
    Arhiv književnika: Pablo Neruda (1904-1973)

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Pon Jan 26, 2009 11:20 pm

    среда, 23.јануар.2008.
    Šta izabrati?
    (muke jednog stvaraoca)

    Sreća je ono što se želi zbog nje same, i ona je jedinstvena po tome. Ovo je jedna od glavnih poenti Aristotelove „Nikomahove Etike“ jednog od najbitnijih djela u tom području filozofije. I teško je ne složiti se sa ovim što Aristotel kaže, sreća je ono stanje koje sebi (i drugima) želimo u svakom trenutku, ono što želimo svakim uzdahom i čemu se uvjek nadamo. Kako sada ovo povezati sa naslovom? Ako je naslov „šta izabrati“ a sreća je ono što uvjek želimo, rješenje je očigledno zar ne? Ipak, za stvaraoce pravila su nešto drukčija. Ako neko želi da bude plodan i uspješan pjesnik, slikar, filozof ne može željeti da bude srećan, mora na sebe uvjek da priziva neku nesreću. Ovo nije teško utvrditi, dovoljno je samo pogledati živote najslavnijih i vidjeti da niko od njih nije imao: normalnu porodicu, dobro okruženje, fino obrazovanje, dobru ženu/dobrog muža, poslušnu i kasnije uspješnu djecu, razumjevanje kolega i okoline... Neki su imali nešto od ovoga, al nema te osobe koja je sve objedinila, a malo njih je imalo išta od ovih okolnosti koje smatramo potrebnim za sreću pojedinca. Srećan čovjek nema potrebu da razmišlja o fizičkim i metafizičkim problemima, nema ambicije da piše pjesme, zadovoljan je u svom trenutku i uživa. S druge strane umjetnik ili filozof koji je u muci je stalno podstaknut da stvara, da svojim radom utiče na svijet ili makar na sebe. Pogledajte sad u kakvu se nemoguću dilemu dovodi bilo kakav intelektualac, niko razuman ne može sebi poželjeti stalnu nesreću i muku, stalnu neizvjesnost ali takođe nijedan intelektualac, nijedan stvaraoc neće voljno pristati na to da njegova misao bude slaba, da ništa njome ne postigne, da se nikad ne izrazi onako kako bi želio. Postoje pojedinci koji su donekle uspjeli da spoje normalan život i stvaranje ali oni su malobrojni (te su vjerovatno bili najizuzetniji) ili je njihova sređenost prešla granice normale – paradigmatičan primjer je Imanuel Kant čija savršena sređenost života uništava bilo kakav normalan um jer čovjek nije mašina. Naravno, mogli bi reći da nesreća jednog stvaraoca ne mora biti konstantna, čak kada bi sumirali njegov život mogli bi da zaključimo da je imao više srećnih nego nesrećnih momenata ali zapitajte sebe ili bilo koga drugog – želiš li u ovom momentu da budeš nesrećan? Pristaješ li to da sledećih godinu dana budeš nesrećan, možda ćeš nakon toga biti srećan, a možda i ne? Jer ni pristanak na tako nešto ne garantuje stvaranje, ali je ono bez patnje nemoguće. Na kraju stavljeni smo pred nemoguć izbor, makar je to moje mišljenje. Maštam o jednom idealnom svijetu, nacrtanom za dječaka, lišenog filozofskih problema, ljubavnih rastanaka i lišenog zemljine teže...


    Blog:Protiv negativnog

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Pon Jan 26, 2009 11:35 pm

    Miroslav Đurović

    Udes pjesnika (II)



    Koliko pjesnik može da utiče na svoju sudbinu? Stvara li je on, ili mu je drugi određuju, on je samo prima ili odbacuje? Malo ili nimalo pjesnik utiče na svoju sudbinu. I njegov život određen je rođenjem, istorijom, geografijom, ekonomijom, kulturom, rodbinom, vremenom... Ali i pjesnicima, starim i mrtvim, savremenicima, dragim i onim drugim.
    Ako žive možete i ne možete da birate, mrtve pjesnike možete. Tako nastaje vaša pjesnička porodica, koja počinje da uslovljava i određuje i vaš život. Da li bi ovu djevojku volio Majakovski, da je na tvojem mjestu, bi li to piće pio Prešern, što bi u toj situaciji učinio Endre Adi, što bi na to rekao Njegoš, kako bi se pjesnički izrazio Volt Vitmen? živite dvostruki, trostruki život, ni fizički ni intelektualno nijeste sami.
    Ali u toj porodici, u tom trenutku, na tom prostoru, morate imati svoj glas, svoju boju glasa, svoje riječi, svoj ritam, svoje ćutanje. Bivate ili ne bivate pjesnikom.

    Kad već ne određujete sopstvenu sudbinu, možete još da je izazivate. Na taj način, negativno utičete na nju, rađaju se sukobi sa životom, koje, naravno, plaćate skupo, ali koji postaju inspiracija i građa vaše poezije. Da ne biste bili samo član pjesničkog hora, morate imati, ne samo drukčiju pjesničku sabraću, ne samo svoga oca i majku, svoj dom, rijeku i groblja, svoju ljubav i svoju pisaću mašinu, morate imati i svoj, a to znači drukčiji život. Jer, ćete, inače, biti pjesnik lažov. Ako nije rat, ili bolest, ili nešto drugo izuzetno, činite nešto od života, koji je građa za pjesmu.

    Izrazito senzibilna bića, iracionalne prirode, pjesnici znatno snažnije i dublje doživljavaju život. Za njih je sve uvećano za snagu doživljaja. U tom smislu, oni su nenormalni ljudi. Rijeka je za njih more, mjesečina nešto nestvarno, šapat lišća zbor davnih ljudi i vremena, opija ih i sami miris vina, poljubac ljubljene žene ostavlja neizlječive opekotine. Udišući vazduh, udišu bezbroj treperenja. Skuplja se energija koja teži eksploziji. Energija se rasprskava u riječi. U tom procesu, eksplozija troši samog pjesnika, njegove nerve, razara tkiva, ubrzava procese prolaznosti i starenja. često, ne uspijeva da se oslobodi stihom, i ubija pjesnika. Pjesma postaje bumerang. Ona je do tog trenutka bila sav smisao postojanja, sada se pretvara u besmisao. Razlog života, biva razlogom umiranja.

    Pitanje je, je li pjesma sreća ili nesreća, ljepota ili kob, ideal kome treba težiti ili crni đavo od kojeg treba bježati? Postaju li pjesnici srećnici ili ukletnici, ljudi bliski savršenstvu ili demoni, mudraci ili ludaci? Poezija je i jedno i drugo, i treće, pjesnici su sve to zajedno. Pjesnici su zbir krajnosti. Oni su organizmi koji životnu građu "prerađuju" u pjesmu. Kao takvi, neotporni i nenormalni, deformisani i griješni. Sve što čine, čine radi pjesme. Za drugo su slijepi i gluhi, sve im je sporedno, osim pjesme.

    Istorija literature, krcata je primjerima neobičnih i ukletih pjesničkih sudbina. Svoje življenje pjesme i za pjesmu, plaćali su bolom i najskupljom cijenom. Koliko ih je završilo na strelištima, na bojnim poljima, na vješalima, od sopstvene ruke, u bijedi, poniženju, najrazličitijim mukama, u tamnicama, u progonstvu, u tuđini, u zaboravu, u omrazi, u sibirima, u bolestima, pod točkovima vozova, u talasima mora, od grčke pjesnikinje Sapfo, do Lorke i Jesenjina, od Bajrona, do Majakovskog i Gorana, od Čelija do Miljkovića.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Čet Jan 29, 2009 12:39 am

    Pesnik je Božansko biće bačeno sa svim svojim senzibilitetima bezočno u jednu kaljužu radi opšte-svetovnog prezira prema njegovoj viziji, talentu, mašti, lepoti da pronikne u srž materije i duše i da to kaže svima bez stida i sa oduševljenjem jedne dečije čiste duše.Pesnik je tragično biće zato što mu je dato da vidi dalje i više i da se zbog toga pati što ne može taj osećaj deliti sa svakim. Cenjen je njegov rad posle njega i toga je svestan, ali će ispuniti svoju božanstvenu misiju. Zaboraviće na uvrede koje mu nanose "prođe brod pun mojih zaborava" kaže Petrarka. Fizičkim telom on stanuje na zemlji, ali njegovo duhovno stanište su nebesa. Granice i računice ne podnosi, jer ko ima pravo da ograđuje svemir, nešto čemu on pripada. Pesnikov jezik i nije zemaljski. On slaže reči koje su muzika, dikcija, zvuk, reči koje napajaju upravo dušu kojoj nema dna pošto i nema njoj ograda i sitosti one vrste kojom se zasićuje prost svet (novac, udobnost, sigurnost, ugled itd... itd... dakle ono zbog čega današnje nacije upadaju u ekonomske krize, zbog čega izbijaju ratovi) Pesnik je i nomad, putuje za svetionicima noseći baklju na glavi da drugi lakše gaze mrakom. Ide stazama opasnim kojima pre niko nije prošao. Vremena mu ne znače ništa, ali "piće" za dušu žednu mu je sve. Lišite ga lepote, lišili ste ga života. Iznad pesnika bliže Bogu može da bude samo prorok. Pesnik nije zbog toga nesrećan. Pesnik je nesrećan radi duhovne bede, radi zabluda, laži, radi kvarnosti morala, radi otimanja i ponižavanja.
    Pesnik zato više voli izolaciju nego društvo po svaku cenu. Svakodnevno gleda "loše stanje svesti gramzivih" i beži do prve čaše vina koje mu na trenutke skloni ružne slike, da bi se odmoran ponovo predao teškom radu klesanja kamena za skulpturu punu lepote i sklada za veke vekova... Okolo sve blešti, lepote i vina mi malo. Ljubav suncem obojenu srčem i pijem, taj otrov slatki posle kog i krv i srce k'o da nisu više moji! ŽEĐ... Voleću tu ženu noćas, lepog đavla, i pustiću je neka se poji istinom slabosti moje. Biću tečnost što joj žile pali i sapraću njen greh iako znam da nije mali...
    Prva strofa moje pesme IAKO ZNAM... Vekovi minuli misli mi obuzimaju dok korak smerni pločnikom crnim usmeravam pod nebom sivim... Prva strofa DAN SEDMI...
    To nije doboš što zove u boj, zvono što uho para, pramac što vodu seče, topot kopita konja u galopu, niti lice žarno žene oka bistra prkos gde spava. To je srce moje stih što stvara, ljibav što ljubi, dubinu zgara...

    preuzeto sa Karika
    autor:Darko Tomić

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Uto Feb 10, 2009 1:43 am

    » postavio Poet Zin u: INTERVJU

    Intervju :VELIKO PREDSTAVLJANJE
    Pesnik Jasmina Šušić
    Intervju vodio:Milan Mijatović

    - Draga Jasmina, kakav je osećaj biti pesnik na Balkanu gde se baš i ne ceni preterano ta vrsta postojanja?

    Moram priznati da je pomalo frustrirajuće. Ljudi su često vrlo nezainteresirani. Međutim, takve me činjenice ne obeshrabruju. Pisanje je poriv duše, i koliko god me malodušnost zgrabi s vremena na vrijeme, ne odustajem.

    - Kakav je osećaj živeti ovde, kada većina “normalnih” ljudi misli da su pesnici “čuknuti” ljudi koji su zreli za ludnicu, bolnicu ili bar ignorisanje?

    Teško. Svima nama s vremena na vrijeme treba neki poticaj, ohrabrenje, vjetar u leđa. A kod ovdašnjih ljudi to je teško pronaći. A ta predrasuda koja o pjesnicima vlada, ne zamara me previše. U devedeset posto slučajeva su baš ti pojedinci “čuknuti”, a ne mi. Pritom moram napomenuti da je ta predrasuda najvjerojatnije nastala iz nerazumijevanja senzibilnih, krhkih pjesničkih svjetova.

    - Da li te izluđuje što poeziju niko ne čita a pesnika ima mali milion? Čak i da od tog miliona njih deset su pravi pesnici, zašto ih niko ne čita?

    Pa ne bih baš rekla da nitko ne čita poeziju. Poezija jest marginalizirana, ali uži krug čitatelja postoji. I sam Poezin nam je primjer, zar ne? A to što je interes za poeziju slab, krivim današnji senzibilitet ljudi i doba u kojem živimo. Općenito smo se udaljili od svoje prave prirode, sve smo hladniji i sve više zanemarujemo emocije. Jurimo za novcem, uspjehom i tko zna čime. U takvom svijetu malo je mjesta za pravu, čistokrvnu, emotivno nabijenu poeziju.

    - Šta nam možeš reći o sebi? Hajde, želimo da znamo sa kim imamo posla. Sada je trenutak za tvoje VELIKO PREDSTAVLJANJE.

    Istina je kada kažu da nečije pjesme najbolje govore o onome tko ih je napisao. Pa ipak, rekla bih da imate posla  s jednom mladom dušom koja je sanjarski zakoračila u veliki svijet, pritom silovito tražeći odgovore na neka velika pitanja.

    - Majakovski, Cvetajeva, Silvija Plat, svi su digli ruku na sebe. Da li je pesnik sklon samoubistvu? Da li su destrukcija i melanholija, normalno stanje pesnika?

    Nema tog duševnog stanja koje nije, u nekom periodu, normalno stanje pjesnika. Baš zato i jesmo pjesnici, jer nam je unutarnji život nakrcan, a poezija je dobar katalizator. Ali ne mislim da smo svi skloni samoubojstvu. Dapače, mi slavimo život. Melankolija i destrukcija ponajprije ovise o osobi.


    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Uto Feb 10, 2009 1:46 am





    - Kako je nastala pesma Holandez? Otkrij nam ko je taj zbog koga se cepkaš u komadiće i nemaš snage da ga ukloniš iz sebe?

    Pjesma Holandez je nastala u jednom vrlo konfuznom stadiju mog života. Bilo je potrebno da se udaljim iz jednog odnosa i ostavim čitavu tu priču za sobom. Kao posljedica unutarnjih previranja, sumnje i tuge stihovi su izašli van. A taj netko je jedan vrlo poseban čovjek, Holandez, koji se svojim brodom toliko čvrstu usidrio u moju dušu, da je bilo gotovo nemoguće, iako krajnje nužno, “protjerati” ga van.

    - U pesmi Mahnitost, da li si zaista odlepila ili je to samo pesnički doživljaj? Alkohol je samo zgodno umetnut u stih ili ponekad neko dobro cugne?

    Da, doista sam “odlijepila”  Ništa ljudsko mi nije strano.

    - Kako nastaju tvoje pesme. Koji postupak koristiš prilikom pisanja? Koliko razni pokreti u književnosti i umetnosti su imali uticaj na tvoje pesme?

    Pjesme nastaju spontano. Bez puno razmišljanja. Dogode se. Jednostavno ih prospem na papir. Ponekad kada nisam zadovoljna pjesmom, prepravim pokoji stih. Imam neke male rituale, primjerice češće pišem olovkom nego na kompjuteru. Kada pišem kratke priče, koristim se starom, posuđenom pisaćom mašinom. Kada se osjećam posebno inspirirano, pustim Mozarta, skuham kavu, zapalim mirisne štapiće i izoliram se na koji sat. Na mene je književnost i umjetnost općenito ostavila veliki utjecaj. Iako smatram da je individualnost najbitnija, posebno inspirativni su mi pjesnici beat generacije, ponajviše Keruac i Ginsberg, zatim tu je i Jim Morrison, Charles Bukowski, Walt Whitman, Tin Ujević…I mogla bih tako u nedogled.

    - I za kraj, kakvi su ti planovi?

    Planova je mnogo. Objaviti knjigu poezije, napisati zbirku kratkih priča, turneja s “Beat renesansom”, putovanja, snimanje prvog, dugometražnog (amaterskog, naravno) filma…


    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Uto Feb 10, 2009 1:49 am

    Poetsko oblikovanje svijeta i života
    (NE ŽURITE U PJESNIKE ,MLADIĆI)


    Malo je umjetnosti koje mogu , kao što može književna umjetnost, dati suverenu i originalnu viziju svijeta i života. Misli se da je lirska grana tj. poezija u užem smislu najstariji književni izričaj uopće. Osim toga poezija je najpogodnija da se njome izrazi svaka pa i najsuptilnija nijansa u osjećaju mislima i življenja pjesničkog subjekta.


    Ako je prvo poetsko djelo bilo neartikulisani krik pračovjeka ,kao izraz straha pred silama prirode , današnja poetska djela jesu sofisticirani jasno artikulisani i finalno kultivisani krici , ali ne više kao izraz primarnog straha, nego kao izraz zapitanosti nad pitanjima važnim i svevremenskim.

    Ipak, zajedničko i ondašnjem i ovdašnjem kriku jeste jedno , i rekao bih, jedino moguće ishodište – ljudska duša , ili da budem precizan do kraja-duh koji stvara ideje i nove vrijednosti.

    Vjerujem da mnogi znamo da u malo duša obitiva stvaralački duh .Zbog čega je to tako , nisam siguran , ali mislim da imam i djelimičan odgovor.Bilo kako bilo svim dušama je u ovozemaljskoj i bogomdanoj konstalaciji odnosa još od pramajke Have i praoca Adema, a njihovim izgonom iz Dženneta (Raja) u naslijeđe dana patnja.
    Koja je bila dženetska misija ljudskog bića ,ja neću ulaziti u to .

    U naslijeđe nam je dana i sudbina koja je sama po sebi , za ljudski um koji traži i pokušava pronaći logičnost u svemu , proturječna i neshvatljiva.


    Stoga da zaključim : imanentno je ljudskom biću da podnosi i trpi sudbinu.
    Mnogi od nas podnosimo i šutimo, ne usuđujući se preći preko praga u svijeta koji Zbori.

    Poezija je govor. Život koji govori.Personifikacija života koji se obraća onom ko njega živi –čovjeku. Nije to samo besposlica , ili kako je neki nazvaše «slovna besposlica» i bajanje.


    Poezija to su porazi – poručuje rahmetli Sarajlić čiji naslov pjesme sam i unio u naslov ovog rada. Odabrati poziv pjesnika teška je zadaća, bezmalo onoliko kolko je teško i živjeti. Odvažiti se da progovorimo i za, i protiv , rijeke zvane Život, rijeke zvane Sudbina, pojava kao što su rađanje i umiranje, i ono što one među se uokviruju, nije samo čin vanredne hrabrosti. To je istovremeno i postavljanje neobično teškog zadatka preda se. To je zadatak i imperativ mišljenja i razmišljanja. Da se misli i razmišlja, A potom o tome zbori i prozbori, imperativ je svakog književnog umjetnika.

    Ali i: pronaći i dodirnuti životni puls, pročitati broj otkucaja, prepoznati «životnu dijagnozu», te na osnovi iste odrediti moguću terapiju za izlječenje, govoreći metaforično naravno, i to je jedna od zadaća umjetnika.


    Izgleda i suviše jednostavno da bi se moglo kazati: ne žurite u pjesnike, mladići!


    Međutim, ima nešto što u tom lancu neumitnosti što permanentno izostaje: nema nažalost u ovim našim zemaljskim odorama ni tačne dijagnoze , niti moguće terapije. Takva je to sudbina. Ostaje vječna, sizifovski simbolična borba. Sve se dešava i ostaje na nivou pokušaja. I poezija je pokušaj i ništa više. Pokušaj da se nevažno kakvom i kojom formom iskaže gola suština.


    Pjesnici pokušavaju rijeku života, taj «životni fluid», za nas kao individualna ljudska bića ograničen brdima rođanja i smrti, da pretoče u rijeku poezije , «poetski fluid».Ta poezija sama po sebi ne može biti važna kao što važan je život , što je, podsjetit ću vas , još do kraja nedefinisan pojam. Na tom putu pjesnik nailazi na nezgodnu prepreku u vidu alternative: životna sudbina naspram poetske sudbine, oštra realnost zbilje naspram svojevrsne fikcije.


    Prva može bez druge, druga ne može bez prve. Iz tog razloga ja kao pjesnik biram drugu, jer nigdje se fraza «važno je učestvovati» tako zorno ne ilustruje i potvrđuje kao što je to slučaj u čovjekovom životu.Nema tu pobjednika i pobjeđenih, niko se ne izvlači živ.

    Put je ireverzibilan, jednosmjeran.

    Mene odista fascinira snaga duha smrtnoga bića i želim da iz te snage izvučem maksimum. Fascinira me šta jedan grumen «oplemenjene ilovače» može podnijeti i podnositi a sve uz pomoć Svemogućeg i Sveznajućeg. I šta je cilj i uspjeh?

    Kolabriranje između ovozemnog i transcendentalnog čini mi se uslov je za kakav-takav uspjeh. To naravno podrazumijeva vjeru u Boga i sve ono što takva vrsta vjerovanja uza se nosi.


    Pokušat ću poentirati i završiti jednim prijedlogom za razmišljanje.

    Nemam namjeru da ičim sugerišem odgovore na eventualna retorička pitanja koja će uslijediti poslije slijedeće informacije:

    Čovjekovo tijelo skup je ujedinjenih elemenata koji se mogu naći u prirodi kao što su: željezo, voda(hidrogen i oksigen),fosfor,aluminij,bakar itd. Ljudi su opet izračunali da se svi,ali bukvalno svi, ti gradivni elementi u datim količinama mogu kupiti za novce u bilo kojoj laboratoriji i da koštaju, za prosječno teškog čovjeka, nevjerovatnih 0,25$.

    Ja postavljam samo dva retorička pitanja:

    Zar isto toliko ne košta i grumen obične ilovače?!
    Zar se ponekad pomalo ne precijenim?!


    Vi nastavite. Pred vama su brušeni biseri moje duše koje na bejan iznosim i zbog vas i zbog sebe.I još nešto. Mnogo manje je dobrih čitalaca i slušalaca, nego što je dobrih pisaca.



    Ermin Čelenka Skomoranin

    www.bihac.org

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Uto Feb 10, 2009 1:50 am

    U držanju mnogih ljudi prema meni, u načinu kako se pozdravljaju sa mnom, kako lako dodiruju dlanom moju mišicu iznad lakta, ja vidim ne samo njihov odnos prema meni, nego i sebe onakvog kakvim me oni vide. U osnovi to je odnos koji svi zdravi i aktivni, "normalni", ljudi imaju prema bolesnicima, naročito prema slepcima, - prema pesnicima. U tom ima nešto malo divljenja i poštovanja, dosta saučešća, i prilično ravnodušnosti.

    Ivo Andrić

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Uto Feb 10, 2009 1:53 am

    Priča o pesniku

    Sudba moja jeste čudesna:
    ja sam lovac srca svoga rodjenog.
    Svoje sreće i bolove lakome
    u slova sam okovala udesna
    i redom ih pokazujem svakome.
    Ja sam lovac srca svoga rodjenog,
    kao laki na raskrscu vrg
    zedji svakoj sama sam ga podnela.
    O, na opsti, na sareni trg
    ja sam srce svoje odnela.

    Ja sam lovac srca svoga rodjenog,
    kroz reči sam sejući ga razne
    uspavati htela svoje noći nesane,
    ispuniti htela svoje zore prazne.
    Ja sam htela da mi tuga presahne
    govoreći glasno svoju tugu.
    Sebe svima prepričavajući
    u dušu sam htela navratiti
    radosti nestalnu dugu.

    I znam, i na onoj strani sveta,
    u dan taj ili noć ili zoru prvu
    kad sve ostalo bude mi svejedno,
    i tada biće sve u meni žedno:
    da zvezdi, da krunici cveta,
    da mrskom malenom crvu,
    kraj kojih smrt me bude pronela,
    otvorim srce, koliko ga budem
    sa obala života ponela.

    Desanka Maksimović

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Uto Feb 10, 2009 1:57 am

    PJESNIČKA UMJETNOST



    Neka stih bude ključ koji otvara tisuću vrata.
    Jedan list pada; nešto prolazi u letu;

    kad oči gledaju, neka bude stvoreno,
    i neka drhti duša onoga koji sluša.

    Stvaraj nove svjetove i gaji svoju riječ;
    pridjev ubija kada ne daje život.

    Mi smo u krugu živaca.
    Mišići vise,
    kao sjećanje, u muzejima,
    ali zbog toga nismo manje jaki;
    istinska snaga
    počiva u glavi.

    Zašto pjevate ružu, o pjesnici?
    Učinite da ona cvate u pjesmi!

    Samo za vas
    žive sve stvari pod suncem.

    Pjesnik je mali bog.


    VICENTE HUIDOBRO

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Uto Feb 10, 2009 2:00 am

    Jasmina Šušić
    - poezija -

    HENRY KAŽE

    Lokva sam
    I ne daj Bože
    Da me obrišeš!!!

    Ukiseljeni krastavac
    Apsolutno

    Pogrešne boje
    (smiju li krastavci biti žuti?)

    Odustajem od stihova
    Nikada više pjesnik

    Nadrasla sam svoju patetiku
    I promašila ovaj život
    Za barem deset poena

    Jbg
    Odguliti ga do kraja
    Diviti se kiši
    Smijati suncu
    Plesati rokenrol
    Duvati u vjetar

    Tako treba

    (Znam jednog Henryja
    I vi biste ga znali
    Ali ga ne znate
    Henry je đavo
    Baš onako kako treba
    Henry tepa
    Djevojčicama
    I psuje s bludnicama)



    U MEKOM POLUSNU

    U mekom polusnu
    Nedjelje
    Budim se
    Skvrčena
    Na kauču
    Palim cigaretu

    Kuham kavu
    Šišteća
    Voda
    Prelijeva se po šakama
    Čak i kada perem zube
    Gubim se
    Rasipam
    Po kadi
    Tražim svoje otiske
    Kao Holmes
    Istražujem što sam činila prošlog jutra
    Ne sjećam se ničeg

    Ostavljam žuti post-it
    Na vratima ormara
    Iscrtan
    Van Goghovim suncokretima

    Mali podsjetnik

    I okrećem se
    Vrzmam
    Svlačim pidžamu
    Prošlo je podne

    Vrijeme je da zapalim
    Desetu cigaretu
    I odagnam
    Taj spleen

    Uzimam
    „Tibetansku knjigu snova i sanjanja“
    Udišem blago
    Izdišem oštro
    Isti motivi
    Tjedan je Bijelog Vjetra
    Prema mayanskom horoskopu

    Zašto disati?

    Da bih se očistilo

    Pitam se
    Kakve to riječi već godinama
    Ispisujem
    U potrazi za nečim
    Neuhvatljivim
    Nejasnim

    Vidim obrise
    Vidim chakre
    I aure
    Vidim tarot karte
    I grčku statuu
    I vrtnog patuljka
    I gomilu knjiga
    I ružičastih bilježnica
    Bongose
    Drvene kutije
    Od slavonske hrastovine
    Tipkovnicu
    Crnu i ljepljivu
    Od neprestanog tipkanja
    Vidim olovku i papir
    Vidim niz riječi
    Vidim poistovjećivanje
    S ritmom
    S nekim dalekim
    Pjesnicima
    I rock-muzičarima
    Vidim
    Isle of Weight
    I Joni Mitchell

    Vidim brade
    Perlice
    I šuškalice
    Vidim djecu
    Vidim otoke

    Ali ne znam gdje se nalazim
    Ne znam
    Kud sam krenula
    Ni kamo ću stići

    Vidim meditaciju
    I trud
    Silan trud
    Vidim karmu
    Tešku
    Gnjecavu
    Vidim oslobođenje
    Vidim whiskey
    Vidim histeriju

    Ali ne vidim sebe

    Postajem sve ono što nisam nikada bila
    Pomjeram vlastite granice

    Vidim crvenu kosu
    Vidim ljubičasti piercing
    Vidim šarene zidove
    I gramofon
    I metalik-sivi stereo uređaj
    Vidim ogledalo
    I žuta vrata
    I crveni ormar

    Ovdje sam se davno ugnijezdila

    Ali ovdje
    ne pripadam

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Sre Apr 08, 2009 5:48 am

    Još od antičkih vremena, pesnici stvaraju i pesme u kojima izražavaju lični odnos prema svom umetničkom radu. Jedna od najpoznatijih je Horacijev Spomenik, koja je podstakla i mnoge kasnije pisce da, uzimajući je za osnov, pišu o svom ličnom odnosu prema poeziji i sopstvenoj misiji u životu.

    Takve pesme su rado pisali i klasicisti i romantičari, a u poeziji avangardista XX veka umetničko stvaralaštvo i umetnička vizija života, u kojoj se ne razgraničava fikcija od realnosti – postaje i jedan od osnovnih elemenata za prepoznavanje moderne poetike...
    U Njegoševom opusu postoji pet pesama koje su posvećene temi pesnika kao stvaraoca. To je posveta Puškinu Ogledala srpskog sa početnim stihovima “Nad zvjezdanim mnogostručnim svodom", pod naslovom Sjeni Aleksandra Puškina, zatim pesme: "Ko je ono na visokom brdu", Misao, "Trojica vas nasamo, jedan drugog ne gleda" i Branku Radičeviću.

    Najranije napisana od njih mogla bi da bude "Ko je ono na visokom brdu", jer je pronađena među Njegoševim pismima iz 1833, mada se dopušta mogućnost da je vreme njenog nastanka i poznije.[1] Druga i treća po starosti su: “Trojica vas nasamo, jedan drugog ne gleda", objavljena u listu Peštansko-budimski skoroteča marta meseca 1844. godine i Misao, štampana u Srpskom narodnom listu u Beču decembra 1844 ( ali pretpostavlja se da je napisana te godine u zimu).[2] Četvrta po nastanku mogla bi biti "Sjeni Aleksandra Puškina", koja se datira godinom objavljivanja Ogledala srpskog, dakle 1846.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Sre Apr 08, 2009 5:49 am

    U analizi tematsko-motivskog plana ovih Njegoševih pesama pada u oči da je u njima najčešći (najfrekventniji) motiv – pesnik Stvoriteljev (božji) izabranik. Tog motiva ima u svih pet pesama, a varira se na različite načine čak 13 puta. Najpunije je izražen u onoj koju smo uslovno uzeli kao najraniju, u pesmi “Ko je ono na visokom brdu":

    Ono ti je sin prirode – poet,
    tvorac mali najbliži božestvu;
    od drugije svije umni tvari
    on najbliže sa mogućim tvorcem
    ima svojstvo te ga sa njim zbliža,
    jer on može sazdati svjetove
    u idejam' visokoletećim,
    kano što ih otac premogući
    djelom sazda i evo ih kaza.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Sre Apr 08, 2009 5:50 am

    pesmi "Trojica vas nasamo, jedan drugog ne gleda" pesnik sebe ovako vidi:

    Priroda je mene bogata odbrala
    da rođenja divna sjajne zore pojem,
    da svijetlo sunce vnimatelno pratim
    od istoka svoga do svoga zapada,
    da na vedra čela igrajući zv'jezda
    čitam velja čuda velikoga tvorca,
    da proljeća prelest s pojanjem susretam,
    da se pitam pjesnom cara od dubrave,
    da igranje slušam i žubor potokah,
    da hramove ziđem vjetrenom Amoru
    .........................................................
    da pučinu pazim ka se vječno njiha,
    kako joj se valje srebrno razlama
    ......................................................
    Ja sam predan sluga matere prirode;
    njezina je knjiga, taine punana,
    radi moga oka vječno otvorena.
    Ja pojući idem kroz mračnu grobnicu
    u predjele sv'jetle vječite radosti
    da glas moje lire s glasovima slijem
    lika besmrtnoga kod prestola višnjeg.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Sre Apr 08, 2009 5:53 am

    uškin je čak 1826. godine napisao i programsku pesmu o pesniku, kojoj je dao naslov Prorok:

    Dok pustinjom se vukoh tavnom
    S duhovnom žeđi, k'o da čilih –
    Preda me stade nenadano
    Serafim, anđel šestokrili.
    Prstima lakim, k'o san što su,
    Zenica mojih on se kosnu.
    Vidovitost mi ovi zene,
    K'o u orlice prestravljene.
    Uši se mojih kosnu on –
    I ispuni ih šum i zvon:
    I začuh nebo kad se svija,
    I njegov anđeoski let,
    I zaronjeni morski svet,
    I sve pod zemljom kako klija.
    On potom jezik moj potraži,
    Da mi iščupa jezik lažljiv,
    Jezik u praznoslovlju prvi,
    Pa žalac mudre zmijurine
    U moja usta onda rine
    Desnicom svojom, skroz u krvi.
    Zamahnu mačem naoštrenim,
    Plašljivo srce mi istrže
    I žeravicu živu meni
    U otvorene grudi vrže.
    K'o truplo ležah nakon toga,
    Kad, začuh poziv samog Boga:
    “Proroče, kreni, slušaj, pazi,
    I volje moje vesnik budi,
    Po moru i po zemlji gazi
    I slovom žezi srca ljudi

    Miodrag Sibinović
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Sre Apr 08, 2009 5:56 am

    MISLI O PESNIKU





    ... Imaju samo dva tvorca u svemiru: Bog i pesnik... Tajna pesnikovog stvaranja isto je tako duboka i neobjasnjiva kao i tajna bozjeg stvaranja. Ne zna se kako je postalo pesnicko delo kao sto se ne zna kako je postao kosmos...

    ... Sve veliko medju ljudima je izraslo pevanjem. Veliki proroci govore jezikom velikih pesnika ... Ko je god nesto stvorio, on je bio veliki pesnik. Jer sve novo sto je poniklo, niklo je iz nedokucive tajne stvaranja; iz neceg nerealnog koje je izvor svega realnog...

    ... Za sitne ljude sve je sitno, a za velike duhove nema sitnice; jer veliki duhovi vide sve u nedjeljivosti. Sitnica je za njih ne samo deo neceg bezmernog ...

    ... Religija i bol, to su dva izvora stvaranja, i dve lepote koje nikad ne menjaju svoju snagu nad ljudima. Sve umetnicko se zacinje u njima dvoma.

    Nema velikog knjizevnog dela koje nije poniklo iz bola. Nema velikog stvaranja bez velikog bola. Sve se rodilo iz bola i krvi, kao i dete ...

    ... Liricar ce postati velikim pesnikom samo onda kad bude kazao velike istine o trima najvecim i najfatajnijim motivima zivota i umetnosti: O Bogu, O LJubavi i O Smrti.

    ... Lirski pesnik je filozof koji ide do krajnje granice transcedentnog i opsteg. Zato kad filozofija dostigne do svog vrhunca, ona postaje poezijom.

    (Iz knjiga:Blago cara Radovana i Moji saputnici)
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: PJESNICI   Danas u 9:32 pm

    Nazad na vrh Ići dole
     
    PJESNICI
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
     Similar topics
    -
    » Narodna biblioteka Srbije slavi 180 godina rada
    » William Wordsworth

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET :: umetnost :: književnost-
    Skoči na: