*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
4.Spec izlozba MASTIFA,BULMASTIFA,E.BULDOGA i NEMACKIH DOGA
free forum
RADIO STANICE
klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
free forum
Trenutna temperatura
Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga

    Delite | 
     

     O MESECIMA,januar,,,,,,

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    AutorPoruka
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: O MESECIMA,januar,,,,,,   Sre Dec 31, 2008 2:40 pm

    JANUAR


    Narodna imena za januar: prosinec, secen (ili secanj, secenj, sjecanj, sijecanj...), kolozeg, golemi mesec, bogojavljenski.
    Kod Hrvata: sijecanj
    Latinski: januarius
    Engleski: january

    Zasto 1. januar? Sto se astronomije tice nema nikakvog razloga da novu godinu slavimo prvog januara, jer se u svemiru, a ni ovde na Zemlji, tog dana nista narocito ne desava. Proslava Nove godine je, dakle, cisto ljudska pojava i obicaj. Sa nadom da ce naredni period zivota biti bolji, laksi i lepsi, ljudi su od pamtiveka docekivali narednu godinu prinoseci zrtve bogovima i priredjujuci gozbe.
    Istorijsko je pitanje, medjutim, kada pocinje nova godina. Ima logike da to bude na dan zimske kratkodnevnice, jer posle toga obdanica postaje sve duza, a noc sve kraca. Tako su radili Heleni i stari Sloveni. Ali Vavilonci i u pocetku stari Rimljani, su novu godinu slavili negde oko prolecne ravnodnevnice sto takodje nije lose resenje, jer je to doba kada priroda pocinje da se budi, a dani postaju duzi od noci. Asirci su opet smatrali da se godine menjaju u septembru, onda kada prodje jesenja ravnodnevnica.
    Pitanje kada pocinje sledeca godina zapravo ni danas nije reseno u globalu. Jevreji je slave 6. septembra, Kinezi negde krajem januara ili pocetkom februara (u svakom slucaju slave je dve nedelje). Tvrdoglavi pravoslavci se drze starog kalendara, pa Novu godinu docekuju 14. januara (mada oni tvrde da je to 1. januar). Oni drugi, fleksibilniji pravoslavci, slave 1. pa i 14. januar.

    Ali, konacno, zasto bas 1. januar? Za to je imao zaslugu, drugi od sedam rimskih kraljeva Numa Pompilije. Do njega rimski kalendar je imao deset meseci, svaki mesec 30 odnosno 31 dan, a godina je pocinjala 1. marta. Posto je deset meseci sa 304 dana, koliko je po tom kalendaru trajala godina, ipak malo da u njih stane citava prava, Sunceva, godina, Numa Pompilije je naredio reformu pa su kalendaru dodata jos dva meseca: januar i februar i to pre meseca marta. Januar je bio posvecen Janusu, bogu svih pocetaka. Logicno je da bozanstvo pocetka ne moze imati svoj mesec na kraju godine, ali od tada je oktobar, iako mu ime kaze da je osmi mesec postao deseti, a decembar (deseti) postao je dvanaesti.
    No nije to bio glavni problem. Taj kalendar je imao 355 dana, dok sunceva godina traje 365 dana (i nesto sati) i rimljani su cesto morali da prave "zakrpe" na svom kalendaru ubacujuci povremeno dodatni mesec. Problem je nastajao tako da obican covek nikad nije bio siguran koji je datum, pa cak ni godina.
    Ta nepravilnost je morala da se ispravi kad-tad. To kad-tad, bilo je 45-te godine pre n.e. kada je uveden novi kalendar. Julije Cezar, koji je inace dobro poznavao astronomiju, pozvao je aleksandrijskog astronoma na glasu, Sosigena, da sastavi novi kalendar. Sosigen je po starim egipatskim racunima uzeo da godina traje 365 dana i 6 sati, i po toj osnovi je sastavio novi kalendar koji je nasto kasnije, po Cezaru, nazavn julijanski kalendar.
    To nije bio los kalendar. Godina po tom kalendru trajalaje svaga 11 minuta i 14 sekundi duze od prave godine. Reklo bi se zanemarljivo.
    Ali, ta sitna razlika uvecala se u XVI veku na citavih deset dana. Da bi se racunanje vremena uskladilo sa pojavama u prirodi 1582. po, nalogu pape Grgura XIII, napravljen je novi kalendar, ovaj koji i danas koristimo. Taj kalendar, poznat pod imenom gregorijanski kalendar (po papi Grguru), je preuzeo sve mesece svog prethodnika, a sa njima i proslavu Nove godine 1. januara.
    Ovaj kalendar su prvo prihvatile katolicke zemlje, a zatim je on poceo da se siri po svetu. U Srbiji je, kao zvanicni kalendar, usvojen tek 1919. Medjutim Pravoslavna crkva ga ni danas ne priznaje, vec se drzi julijanskog kalendara. Kako se razlika izmedju julijanskog i gregorijanskog kalendara u medjuvremenu povecala na 13 dana, oni koji se drze pravoslavlja Novu godinu docekuju 14 januara.

    Po gregorijanskom kalendaru godina traje 365,2422 dana, sto je preciznost koja nam dozvoljava da nekoliko milenija budemo mirni. Jer tropska godina traje 365,242199 dana, i razlika nije velika. Postoje, medjutim, drugi problemi sa ovim kalendarom. Meseci imaju razliciti broj dana, broj nedelja u tromesecjima i polugodistima je razlicit, dani u nedelji padaju u razlicite datume itd. Ako jedne godine 1. januar pada u petak, slede�i ce padati u subotu. Iz mnogih razloga bilo bi dobro da svaki datum ima samo svoje dane.
    No ovo zapravo ne bi bilo vredno ni pomena, da ne postoji jedan mnogo savrseniji kalendar od ovog gregorijanskog. To je novojulijanski koji je desetak puta precizniji, a resio je i neke probleme sadasnjeg kalendara. Novojulijanski kalendar je sastavio Milutin Milankovic i samo malo je falilo da taj kalendar bude usvojen u svetu.
    1. januar 4713. pre nase ere, je dan od kada se racuna hronoloska perioda od 7980 julijanskih godina. Ovu periodu je uveo u XVI veku francuski naucnik Zosef Zistd de la Skala (Joseph-Juste de la Scala), koji je poznatiji pod imenom Josif Skaliger. Ovu periodu Skaliger je nazvao po svom ocu, koji se zvao Julije Cezar od Skale.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: O MESECIMA,januar,,,,,,   Sre Dec 31, 2008 2:41 pm

    FEBRUAR


    Narodna imena za februar: secen, (secan, secko, secka), veliki secko, ljutij, unor.
    Kod Hrvata: veljaca
    Latinski: februarius
    Engleski: february


    Od kako je izmisljen februar, on je reformatorima kalendara uvek sluzio kao zgodno meste gde mogu da ispravljaju svoje greske i da vrse druge korekcije kalendara.
    U najstarije doba drevnog Rima kalendar je imao svega deset meseci. Sest meseci su trajali po 30 dana, a cetiri po 31 dan. Godina je pocinjala marta meseca, a zavrsavala se krajem decembra. Nakon decembra dolazio je period koji se jednostavno nije racunao, tj. dani se nisu brojali sve do dolaska lepsih dana i pocetka marta.
    Da bi popunio ovu prazninu za vreme zime Numa Pompilije, drugi od sedam rimskih kraljeva, odlucio je da kalendaru doda jos dva meseca: januar i februar ali tako da kalendarska godina traje 354 dana. Tada je u upotrebi bio lunarni kalendar (kalendar uskladjen sa Mesecevim fazama), a godina po lunarnom kalendaru traje otprilike bas toliko (29,53 X 12 = 354,38) dana.
    Da bi dobio dovoljan broj dana za dva dodatna meseca, Numa je od svakog meseca koji je trajao 30 dana oduzeo jedan dan, pa je za dva nova meseca ostalo 56 dana. Trebalo je, dakle, da svaki od ta dva meseca traje po 28 dana. Medjutim, u to vreme rimljani su iz sujeverja izbegavali parne brojeve pa je januaru dodat jos jedan dan. Drugi mesec je, ipak ostao na 28 dana, ali, iako se radilo o parnom broju, smatralao se da je to korektno jer je drugi mesec (februar) bio posvecen svetkovini prociscavanja namenjenog kultu mrtvih.

    Taj kalendar je znaci trajao 355 dana. Februar je imao 28, mart, maj, jul i oktobar po 31, a januar, april, jun, avgust, septembar, novembar i decembar po 29 dana. Ali, godina po tom kalendaru je za nekih 10 dana i nekoliko sati bila kraca od tropske, prave godine i zato je trebalo povremeno tu godinu prosirivati umetanjem dodatnih dana. A gde dodati nove dane? Pa, razume se u februar. Svake druge godine izmedju 23. i 24. februara dodavan je jos jedan mesec koji se zvao mercedonius a koji se satojao jednom od 27, a drugi put od 28 dana.
    Nije ni cudo sto je takav kalendar pretrpeo novu reformu.
    To se dogodilo 45. godine, pre nase ere, kada je kalendar poceo da se pravi prema kretnju Sunca (solarni kalendar). Prvo je trebalo dodati nesto dana, kako bi se kalendar uskladio sa prirodnim pojavama. Naravno novi dani su umetnuti u februar (dodati su posle 23. februara).
    Posto je godina po ovom kalendaru kraca od prave godine, odluceno je da svaka cetvrta godina bude prestupna. Prestupni dan se dodaje, naravno, februaru. U to vreme mnogi meseci su pretrpeli izvesne promene, pa je i februar postao veci za jedan dan, te je imao 29 dana (30 prestupne godine). Posto je reformu kalendara inicirao Julije Cezar, kalendar je dobio ime: Julijanski kalendar.
    Nesto kasnije, 44. godine pre n.e. Senat je doneo odluku da mesec Quintilis u cast Cezara, dobije naziv Julius (jul), a 8. godine i Sextilis je promenio ime u Augustus (avgust), po Cezarovom usvojenom sinu i nasledniku Oktavijanu Avgustu. Ali, problem je bio u tome sto je Avgustov mesec imao samo 30 dana, a jul 31. Citava stvar je resena, tako sto je od februara oduzet jedan dan i pridodat avgustu.
    Takvo stanje se zadrzalo do danas. Ili mozda, do neke nove reforme.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: O MESECIMA,januar,,,,,,   Sre Dec 31, 2008 2:42 pm

    MART


    Narodna imena za mart: brezen (bresen, brezanj), suhi, susac, mali secko. letnik, lazak, derikoza; blagovestenski.
    Kod Hrvata: ozujak
    Latinski: martius
    Engleski: mach


    Najveci rimski bog, pored Jupitera, bio je Mars, bog rata. Po tradiciji, kao otac Romula, legendarnog osnivaca Rima, Mars je otac i citavog rimskog naroda. Nije cudo sto je po starom rimskom kalendaru, prvi mesec u godini bio posvecen ovom bogu. Godina je tada pocinjala prvog marta, a zavrsavla se nakon deset meseci poslednjeg dana decembra i trajala je 304 dana. Kako to nije odgovaralo duzini prave godine legendarni rimski kralj Numa Pompilije, koji je na prestolu nasledio Romula, ubacio je u kalendar jos dva meseca: januar i februar i od tada je mart treci mesec u godini. Mart jos od najstarijih vremena ima 31 dan.
    Sa martom je godina pocinjala i u Britaniji sve do 1752. kada je prihvacen Gregorijanski kalendar. A postoji misljenje, da su u najstarije vreme i srbi racunali pocetak godine u martu.
    Mart, je mesec kada pocinje prolece. To je onaj dan kada Sunce predje sa juzne na severnu hemisferu Zemljine lopte, a dan i noc traju jednako dugo. Obicno se to desi 21. marta (ponekad 20. kada se radi o prestupoj godini).
    Velsani slave 1. mart kao dan svetog Davida, zastitnika Velsa. A Irci 17. marta, slave dan svetog Patrika, zastitnika Irske. Jevreji u martu imaju svoj Purim, ali to ne pada bas uvek u ovaj mesec. Medjutim najpoznatiji praznik vezan za mesec mart je sigurno Dan zena.
    Mozda najpoznatija recenica u kojoj se pominje mart, je ona koju je stari prorok uzvikuno Cezaru 44. pre nove ere: "Cuvaj se, Cezare, martovskih ida". Idama su Rimljani oznacavali sredinu meseca.

    Tradicija:
    Baba Marta � po nasoj tradiciji je cudljiva, naprasita i pomalo luckasta baba koja upravlja mesecom martom. Zato je i sam mart promenljiv. Lepe i prijatne dane zna sasvim nenadano da zamene dani vejavice i niskih temperatura. A onda, opet, ograne sunce.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: O MESECIMA,januar,,,,,,   Sre Dec 31, 2008 2:43 pm

    APRIL


    Narodna imena za april: cveten (cvetanj), brzosok, duben, biljar, lazitrava, djurdjevski.
    Kod Hrvata: travanj
    Latinski: aprilis
    Engleski: april


    April je cetvrti mesec u godini i ima 30 dana. U starom Rimu, ovaj mesec je bio posvecen boginji Veneri. Njegovo ime mozda potice od helenskog imena ove boginje (Afrodita), mada deluje uverljivija druga pretpostavka, po kojoj rec april dolazi od latinske reci "aperire" sto znaci otvoriti, a sto asocira na otvaranje pupoljaka u ovo doba godine.
    April je svakako najpoznatiji po bezazlenim salama, koje se u Evropi i Americi prave prvog dana ovog meseca. Slican obicaj postoji i u Indiji, ali 31. marta.
    Jedna od poznatijih prvoaprilskih lakrdija desila se 1860. u Londonu, kada je nekoliko stotina vaznih licnosti primilo poziv da posmatraju ceremoniju kupanja belog lava. Mnogi su se odazvali ovom pozivu, da bi zatim ustanovili da beli lavovi ne postoje.
    Poreklo prvoaprilskih sala je verovatno u vezi sa promenljivim, sasavim, vremenom u ovom periodu godine.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: O MESECIMA,januar,,,,,,   Sre Dec 31, 2008 2:44 pm

    MAJ


    Narodna imena za maj: travanj, veliki travanj, cvetanj, cvetnik, ceresnjar.
    Kod Hrvata: svibanj
    Latinski: maius
    Engleski: may


    Maj je peti mesec u godini, i jos od doba starog Rima ima 31 dan. Ime je po svoj prilici dobio po Maji, staroitalskoj boginji prirode, plodne zemlje i biljaka.
    Ako bi se birao najlepsi mesec, maj bi po vecini bio na prvom mestu. To je mesec kada se priroda vec probudila iz zimskog sna i sada sve buja, raste i razmnozava se. Dani su primetno duzi, a sunce prijatno greje. Mlade majke izvode svoju decu u setnju i stize prvo voce i prvo povrce.
    Od svih dana maja, prvi je najvazniji. Tada se u mnogim zemljama sveta slavi praznik Dan rada. Ovaj praznik je danas dosta izgubio u svom sjaju, a i na znacaju. Medjutim, krajem XX veka bio je to najvci drzavni praznik u svim komunistickim zemljama. Obelezavan je grandioznim radnickim i vojnim paradama, narocito u nekadasnjem Sovjetskom Savezu. Kao dan radnika, Prvi maj, je poceo da se slavi 1889. u znak secanja na velike radnicke demonstracije od 1. maja 1886. u Cikagu, kada je doslo do sukoba radnika i policije.
    Medjutim, proslava Prvog maja vodi poreklo iz mnogo davnijih vremena. U starom Rimu su tog dana odrzavane svecanosti u cast Flore, boginje cveca. A u srednjem veku u Evropi su se organizovale procesije koje su nosile zelene grancice i vence, birani su kralj i kraljica maja itd.
    Ovakve proslave su predstavljale zaostatak nekadasnih rituala, koji su imali za cilj da obezbede plodnu zetvu i uvecaju stada stoke.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: O MESECIMA,januar,,,,,,   Sre Dec 31, 2008 2:44 pm

    JUN


    Narodna imena za jun: ceresnjar (cresnjar), izok, crvenik, zivotar, lipstak, petrovski.
    Kod Hrvata: lipanj
    Latinski: iunius
    Engleski: june



    Sesti mesec po gregorijanskom i cetvrti mesec po starom rimskom kalendaru. Do Cezarove reforme kalendara jun je imao 29 dana, a nakon toga 30, koliko ima i danas.
    Svoje ime ovaj mesec duguje izgleda Junoni (lat. Iuno), rimskoj boginji Meseca i porodjaja, zastitnici braka i udatih zena. Druga terorija ime ovog meseca vezuje za rimski porodicni klan Junius, a postoji i uvrezeno misljenje da ime dolazi od lat. reci iuniores (mladez, omladina), te da je ovaj mesec posvecen mladima.
    U narodu juni je omiljen, jer sa njim pocinje leto. To se obicno desava 22. juna. Tada Sunce pod pravim uglom obasjava severnu povratnicu i za zemljane na severnom delu globusa ono se nalazi na najvisoj tacki na nebu. Taj dan se zove letnji solsticij (lat. sol= Sunce, sistere = stati), jer Sunce nakon sto se uspinjalo ka severu, tog dana se zaustavlja i pocinje da se spusta ka jugu. Takodje ovaj dan zove i letnja dugodnevnica. Tada je dan najduzi u godini, a noc je najkraca. Pocinje, dakle, leto. Razume se, na juznoj Zemljinoj hemisferi tog dana pocinje zima.
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: O MESECIMA,januar,,,,,,   

    Nazad na vrh Ići dole
     
    O MESECIMA,januar,,,,,,
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 1

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET :: zabava-
    Skoči na: