*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
4.Spec izlozba MASTIFA,BULMASTIFA,E.BULDOGA i NEMACKIH DOGA
free forum
Similar topics
RADIO STANICE
klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
free forum
Trenutna temperatura
Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga

    Delite | 
     

     HERMAN HESE

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
    AutorPoruka
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 38
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 8:51 am


    Veliki pesnički opus



    Herman Hese (1877-1962), poznat kod nas po mnogim prevodima pripovedaka i romana, pisao je pesme od svoje dvadesete godine pa do smrti, kada je već imao osamdeset i pet godina. Taj ogromni pesnički opus Hese je za života sabrao i objavio u više knjiga, i to:
    Romantične pesme (1898),
    Pesme (1902),
    Na putu (1911),
    Muzika usamljenika (1915),
    Izabrane pesme (1921),
    Kriza (1928),
    Uteha noći (1929),
    Sa drveta života (1933),
    Nove pesme (1937),
    Cvetna grana (1945),
    Pesme (1953) i
    Pozne pesme (1963).
    U proširenom i dopunjenom izdanju Pesama iz 1953, objavljenom pod identičnim naslovom (Die Gedichte) i to u dva toma 1977, sabrane su pesme iz svih Heseovih zbirki, i dodate su im i one pozne - ističe prevodilac Živojinović, posebno naznačujući da se tim izdanjem, zahvaljujući dobroti Geteovog instituta u Beogradu, i sam služio u svojoj prevodilačkoj radionici.

    Hese je kod nas prvi put preveden 1911. godine. Bila je to pesma "Nicht heute" koju je pod naslovom "Ne danas" Lazar K. Mišković štampao u sremskokarlovačkom "Brankovom kolu". Heseovu poeziju su potom prevodili Milica Stefanović, Dragić Ćirković, Branko Kukić, Nataša Dušić i Stanoje Makragić.

    Romantična prigušenost



    Heseove pesme nose u sebi duh romantične prigušenosti onako kako muziku usamljenika interpretira tempo con sordina na gudačkim instrumentima. To su pesme srebrnog tkanja, realizovane najčešće u katrenskoj strofi, ali i u dužim nestandardnim strofičkim formama, inspirisane poezijom Fridriha Helderlina u kojoj Hese promišlja uzroke emocionalne neutoljenosti koja razgriza strast nevoljenog i usamljenog pojedinca. Onog istog koji, kao i svaki istinski pesnik, ima neku vrstu sukoba sa spoljnim svetom kojim je nezadovoljan, jer ga onespokojava kakofonija muzike mase i gomile. I upravo zbog toga, kao i zbog neprestanog prisustva osećanja prognanosti iz sveta iz kojeg pisci ne mogu da iznesu nijednu pobedu u pokušaju da taj isti svet promene, Helderlin je za Hesea postao metafora mladosti kome se neprestano vraća. Metafora suptilno izgrađene pesničke filozofije, ali i metafora grčke čarolije od koje se bestidno sa svojim ciničkim grimasama smrti i emocionalne frigidnosti udaljio bahati novi vek lišen bogova i molitvi.

    Hese je voleo potresne Helderlinove pesme, pa je stazama istog pesničkog iskustva, i njemu samerene fascinacije, čeznuo u svojim katrenima za egipatskim i grčkim hramovima od kojih je ove poslednje metaforički oslovljavao kao večni zavičajni bol. To su u osnovi lirske pesme pisane sporadično vezanim i slobodnim stihom, nadahnute čarolijama, fascinacijama i senzacijama prirode, a iz kojih nam Heseov intimni glas poručuje da se Heseova književnost ne nalazi samo u jednoj knjizi, nego u njihovom zbiru, te u razlikama među njima, iako dobar deo njegovog dela spada u ono što se na nemačkom naziva "bildungsroman", ili proza čija je središnja tema oblikovanje duha.


    Zoran M. MANDIĆ
    © Knjizara.com

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 38
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 9:00 am

    PEVAM KAO DA SAM PTICA
    posvećeno Knutu Gajsleru


    Scenario i režija: Nenad Čolić
    Učestvuju :Jelena Martinović, Marko Potkonjak, Maša Jelić, Dejan Stojković
    Scena, kostim, program :Ivana Čolić
    pr manager :Dubravka Vujinović
    instruktorka klasičnog indijskog plesa :Violeta Purhmajer (Venurati)
    Muzika Tradicionalna duhovna muzika drevne Indije – Bhajan; “Svilen konac“ – srpska tradicionalna pesma, V.A. Mocart – Simfonija br. 40; Princ - “Purpule Rain”, ”Te Amo Corazon”
    Plesovi Klasični indijski plesovi: Bharata-natyam, Rajasthan
    tekst H. Hese - "Stepski vuk", “Eseji”, “Hodočašće”; I. Hajlbut - “Poslanstvo Hermana Hesea u našem dobu”
    literatura H. Hese – "Demian", "Narcis i zlatousti", "Sidarta", "Igra stakelnih perli", "Umetnost dokolice", "Samovolja", "Srećan je ko ume da voli"; K. Ristić – "Klopka posesivnosti"

    koprodukcija Plavo pozorište & Festival Stadt Deiner Liebe / Neues Theatre Halle / Kulturinsel Halle
    premijera 24.06.2006. Hale, Nemačka Festival Stadt Deiner Liebe / Neues Theatre Halle / Kulturinsel Halle
    festivali:
    Studentski dom Pančevo 2007;
    Crnorečje Boljevac 2007;
    Kulturni centar Dvorek Artura 2007– Gdanjsk, Poljska (u okviru programa "Atelje" Grotovski instituta iz Vroclava);
    Festival Openings 2007 – Grotovski institut Vroclav, Poljska;
    INFANT Novi Sad 2007;
    Centar za kulturu Mladenovac 2007;Pozorište Specchi e memorie - Milano, Italija 2007



    PEVAM KAO DA SAM PTICA

    je stih iz Geteove pesme "Pevač". To je pesma koju je petnaestogodišnji Herman Hese recitovao učeći i služeći u jednom evangelističkom manastiru kada mu je repetitor zamerio da je taj stih recitovao previše obesno i slobodno. To je mladi Hese zapisao u svom pismu roditeljima iz čega se može videti da je to bila jedna od prvih žaoka represije spoljnjeg sveta koju je istinoljubivo i slobodoljubivo čulno biće Hermana Hesea veoma bolno osetilo.

    PEVAM KAO DA SAM PTICA

    je izraz naše duševne potrebe. To je još jedna predstava Plavog pozorišta bazirana na protivurečnostima pitanja slobode. Ovog puta iz ugla jednog evropskog građanina čiji život odiše besmislenošću i zbrkom, bezumnošću i snom, kao život svih ljudi koji neće više da se lažu. Bolno osećanje Hermana Hesea koje se provlači kroz sva njegova dela i koje kroz njegov život odzvanja kao vapaj građanske slobode, bilo je naša inspiracija i naša uteha.

    PEVAM KAO DA SAM PTICA je avantura grupe umetnika koji ne napuštaju svoje tlo, ali hodočasteći stopama Hermana Hesea stižu do magičnog pozorišta u kome je sve moguće, ako prethodno ostavite svoju problematičnu ličnost u garderobi. Moguće je da se izbrišu granice kulture i duhovnosti, moguće je da se radost suprotstavi vekovima ratovanja, moguće je da se emancipacija odvija uprkos ksenofobiji i posesivnosti.

    PEVAM KAO DA SAM PTICA je priča čiji put vodi u spasenje. Jedan pisac pronalazi likove iz svojih romana. Oni mu pomažu da doživi unutrašnju promenu. Da bi se to dogodilo on mora da želi tu promenu i da prođe kroz čitavo svoje unutrašnje prostranstvo. Ako ostane na uskom komadu svoga bića uskoro će propasti. Duhovna promena je jedno od najtežih ljudskih iskušenja. Njena nagrada je odrastanje.

    PEVAM KAO DA SAM PTICA

    je proces meditacije u kome smo pokušali da utičemo na kliše svog mentalnog i telesnog sklopa koji je određen isključivo u koordinatama evropske tradicije. Prateći tragove svoga pisca i mi smo se uputili ka istoku. Učili smo i sticali osnovna znanja iz oblasti indijske tradicionalne duhovne muzike i indijskih klasičnih plesova barata-natjama i radžastana. To je za nas bilo važno glumačko i ljudsko iskustvo. Ono nam je pomoglo da uđemo u jedan drugačiji civilizacijski prostor gde smo se susreli sa mnogim principima i zakonima koji su nama do tada bili malo poznati. Sve je to veoma obogatilo naš život i promenilo naš odnos prema radu u teatru.

    PEVAM KAO DA SAM PTICA

    je predstava koja je krenula od položaja građanina u procesu individuacije. Zatim je naišla na magično ostvarenje Heseovog sna o spoju dva sveta, dve civilizacije. Nstavila je svoje traganje putevima posvećenja, putevima poverenja, putevima poslušanja. Na kraju je stigla do smeha besmrtnosti, smeha nad samim sobom.

    Hvala Hermanu Heseu.


    Nenad Čolić
    www.plavopozoriste.com

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 38
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 9:16 am

    Dodatak:
    Осим што је писао инструменталну музику, Штраус је написао и неких две стотине соло песама[1]. Међу њима се нарочито истичу такозване „Четири последње песме“, компоноване на стихове Хермана Хесеа („Пролеће“, „Септембар“ и „Пред сном“) и Јозефа фон Ајхендорфа (последња песма, „Предвечерје“). Иако се обично изводе у овом распореду, он хронолошки није исправан (на пример, песма „Предвечерје“, иако се изводи последња, у ствари је написана прва); нема никаквих наговештаја да је сам Штраус осмислио такав распоред - он је дело каснијих извођача. Такође нема ни наговештаја да је Штраус ове четири песме икад замислио као јединствено дело. Све четири су написане 1948. године и представљају његова последња дела, а заједничка им је тема смрти. Одликује их спокојна, смирена атмосфера, а на крају „Предвечерја“ Штраус музички цитира сопствену тонску поему „Смрт и преображење“.


    wikipedija


    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 38
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 9:26 am

    ELIZABET

    Na tvoje ruke, usta i čelo
    pada belo prolećno svetlo.
    Poznajem tu nežnu čaroliju-
    sa starih toskanskih slika.

    Majska lepotice, dražesna i vitka,
    u nekom drugom životu
    za Botičelija si boginja bila
    u cveće odevena.

    Ti beše ona od čijeg pogleda
    uzdrhta mladi Dante
    i nesvesno, tvoje belo stopalo
    našlo je put u raj.

    Kao neki oblak beli,
    na nebu visoko,
    lepu, nežnu i daleku,
    osećam te, Elizabet.

    Oblak ide svojim putem
    jedva da za tebe zna,
    ali u snovima tvojim
    odlazi u tamnu noć.

    On plovi i srebrom svetluca...
    i od tog časa,
    za tim nežnim oblakom
    uvek će u tebi ostati slatki žal.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 9:46 am

    Srecan je ko ume da voli..........

    Citat :
    Sto sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je zivot pruzao i sve jasnije sam shvatao gde treba traziti prave izvore radosti i smisla. Naucio sam da biti voljen ne znaci nista, a da je voleti sve, da je sposobnost da osecamo, ono sto daje vrednost i i lepotu nasem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono sto se moze nazvati srecom, bilo je satkano od emocija. Novac nije nista, moc nije nista. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrecni. Lepota nije nista, video sam lepe muskarce i lepe zene koji su bili nesrecni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseca; bilo je bolesnika punih volje za zivotom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli muceni strahom od patnje.
    Ali sreca je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i ziveo za svoja osecanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruza radost onome ko je poseduje, vec onome ko ume da je voli i da joj se divi..
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 9:48 am

    Citat :
    Bio je jedan ljubavnik koji je voleo bez nade.On se povukao potpuno u svoju dusu,i mislio je da ce sagoreti od ljubavi.Svet za njega nije postojao,on nije vise video plavo nebo i zelenu sumu,potok mu nije zuborio,harfa mu nije jecala,sve je bilo utonulo,i on je osiromasio i postao bedan.Ali njegova ljubav je rasla,i on je mnogo ranije hteo da umre i propadne,nego da se odrekne posedovanja lepe zene koju je voleo.Tada on oseti kako je njegova ljubav sagorela sve drugo u njemu,te postade mocna,i privlacila je i privlacila,i lepa zena je morala joj se povinovati,i dosla je i on je stajao rasirenih ruku da bi je privukao sebi.Ali ,dok je pred njim stajala,najedanput se sasvim izmenila,i on sa grozom oseti i spazi kako je privukao k sebi ceo izgubljeni svet.Ovaj je stajao pred njim i predavao mu se,nebo i suma i potok,sve mu je u novim bojama,sveze i divno,dolazilo u susret,pripadalo mu,govorilo njegovim jezikom.I umesto da dobije jednu zenu,imao je ceo svet na srcu,i svaka zvezda na nebu plamtela je u njemu i rasipala veselost kroz njegovu dusu-on je voleo i pri tome nasao sebe samog.odlomak iz Demijana
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 9:52 am

    Citat :
    „Tvoji snovi su u pravu, ali ne i život i stvarnost. Tvoji zahtevi su odviše visoki, tvoja glad prevelika za ovaj jednostavni i nemarni svet, zadovoljan tako sitnim stvarima, koji te odbacuje od sebe jer ti za njega imaš jednu suvišnu dimenziju". (Herman Hese - „Stepski vuk")
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 9:54 am

    Citat :
    „Nije naš cilj da postanemo kao drugi; potrebno je da se međusobno razlikujemo, da naučimo da vidimo drugačije ljude od sebe i da ih poštujemo zbog toga što su". (Herman Hese)
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 9:57 am

    Citat :
    „Unutar nas postoji nešto što sve zna, sve želi, sve radi bolje od nas". (Herman Hese)


    Citat :
    „Poziv smrti je poziv ljubavi. Smrt može biti slatka ako joj se odazovemo, ako je prihvatimo kao veliku večnu formu života i transformacije". (Herman Hese)
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 10:05 am

    "Ove zabilješke, bez obzira do koje mjere počivaju na stvarnim doživljajima, predstavljaju saznanje da se velike bolesti našeg vremena ne mogu savladati na taj način što cemo ih zaobići i uljepšati, to je pokušaj da sama bolest bude predmet izlaganja".



    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 10:09 am

    Herman Hesse - Misli



    Zivot svakog covjeka je put ka samome sebi, pokusaj puta, nagovjestaj staze. Nijedan covjek nikad nije bio potpuno i do kraja on sam; ali svaki ipak tezi da to postane, jedan mutno, drugi svjetlije, svaki onako kako umije.

    ***

    Sta je stvarno ziv covjek - o tome se danas zna manje no ikada, pa se tako i na gomile streljaju ljudi, od kojih je svaki dragocjen, neponovljiv pokusaj prirode.


    ***

    Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bježiš od nje. Ne moraš bježati, ne moraš je se bojati. Moraš voljeti...
    Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bježati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time...

    ***

    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 10:16 am

    PONOVNI SUSRET

    Da li si mogla da zaboravis
    da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala,
    i da se neizmerna radost
    iz tvoje ruke u moju,
    s mojih usana na tvoje prelila,
    i da je tvoja kosa plava
    citavo jedno kratko proljece
    ogrtac srece mojoj ljubavi bila,
    i da je ovaj svijet, nekada mirisan i raspjevan,
    sada siv i umoran,
    bez ljubavnih oluja
    i nasih malih ludosti?

    Zlo koje jedno drugom nanosimo
    vrijeme brise i srce zaboravlja;
    ali casovi srece ostaju,
    njihov je sjaj u nama.

    H. Hese
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Ned Nov 09, 2008 2:41 am


    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sre Nov 12, 2008 12:19 pm

    Nobelova nagrada

    Herman Hese je dobio ovu nagradu 1946. godine. Ovaj tekst govori o Nobelovoj nagradi.
    Svake godine 15 članova uprave za dodelu Nobelove nagrade dobiju "letnji zadatak" da pročitaju pet pisaca nominovanih za nagradu u saradnji sa Nobelovim komitetom. Na pitanje: "Možete li olakšati čuvanje tajne o izboru književnika u poslednjem krugu?" sekretar Akademije Horase Engdal odgovara ovih dana:
    "Nažalost, ne. U Zakonu uprave za dodelu nagrade stoji da se diskusija o nagradi ne sme otkriti. U novembru planiramo da izdamo dva toma o tome kako je izbor tekao u prvih 50 godina, sa diskusijama i stavovima pojedinaca do završnog izbora."
    U svojoj knjizi "Nagrada za književnost - 100 godina prema Nobelovoj želji" govori o dodeli ove prestižne nagrade član Akademije od 1981. Sel Espmark.
    Veličina, ispravnost i odjek nagrade u principu ne leži u rukama onih koji odlučuju. Ona, šire gledano, zavisi od prijema te odluke od strane javnosti uglavnom kritički nastrojene, jer odluka o nagradi nije samo glamur za primaoca već i za davaoca, objašnjava u svojoj knjizi član Akademije Sel Espmark. To je zamka. Nobelova nagrada je sve više aparat, a sve manje prosta odluka.
    Svakom članu Akademije koji je u Upravi dodele nagrade, neophodno je internacionalno književno obrazovanje, dobro znanje jezika i da bude vičan odlučivanju i da poznaje pricipe nagrade. Bitno je ne baviti se samo svojim književnim miljenicima već i onima prema kojima nemaju takav stav. Espmark opisuje sastanke na kojima se odlučuje, kao izuzetno teške i pune sukoba. Zadatak je utoliko teži što se svake godine mora doći do odluke o samo jednoj knjizi i jednom piscu, kojeg kasnije u javnosti svi moraju da drže za ispravnu odluku, bez obzira na svoj prethodni stav.
    Postoji čitava strategija koja se primenjuje prilikom procesa izbora. Imena za dodelu se proveravaju po nekoliko godina, moraju da prođu Komisiju, kao i odobrenje članova Akademije. Neretko se dešava da je izbor samo nedostatak boljeg rešenja. Ta priča se često vezuje za izbor Perl Bak 1938. Hese je tada bio u konkurenciji, kao i Stin Struvels. U vremenu donošenja odluke smatralo se da je izbor izuzetno tanak i da je nagrada stigla samo zato što su dva prethodna predloga pala. Ponekad vreme ide naruku odluci, pa njenu ispravnost dokaže kao u slučaju Perl Bak. A oni koji otpadnu ostaju u dokumentu zapisani: "Nedostatak dramske fantazije i koncentracije" (za Hermana Hesea).
    Josef Konrad, Džejms Džojs, Franc Kafka, samo su primeri pisaca klasika koji nikada nisu ni došli do stola za donošenje odluka. Kao razlog Espmark navodi da su ili premladi umrli da bi bili nominovani kao npr. Prust ili Lorka, ili da su im dela tek posthumno štampana, kao Kafki. Moguće je da su bili i politički nepogodni u slučaju Paunda i možda Horhe Luisa Borhesa, ili je kritički stav članova uprave prerano pao - Konrad je bio jednostavan,
    Džojs isuviše težak.
    Danas Akademija veoma vodi računa o donošenju odluke, baveći se uglavnom već etabliranim imenima - to je bio slučaj sa samo sedam pisaca u poslednjih 50 godina. A dve osnovne sile za donošenje odluke su: traženje pravih literarnih vrednosti i strah od promašaja.
    Sekretar Akademije Horase Engdahl posle pročitane ovogodišnje odluke za dodelu nagrade V.S. Nejpolu, na pitanje koliko su poslednji događaji u Njujorku uticali na aktuelnost odluke, spremno je odgovorio:
    - Nikako. Diskusije za nagradu traju već toliko dugo da su poslednji događaji došli prekasno da bi mogli uticati na odluku. Uopšte taj tip događaja za Akademiju nema nikakav značaj. I trudimo se da to pravilo striktno poštujemo.
    A izjavu V. S. Najpola u jednom intervjuu za švedsku TV kaže da je mislio kako politički vetrovi duvaju nasuprot njegovom književnom radu, Engdahl je prokomentarisao sledećim rečima:
    - On onda nije razumeo proces donošenja odluke. Kandidati su najmanje nekoliko godina aktuelni, a njihovo stvaralaštvo još duže, tako da dnevni događaji koji se dese nekoliko nedelja pre donošenja odluke - nemaju uticaj.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sre Nov 12, 2008 12:21 pm

    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sre Nov 12, 2008 12:24 pm

    Indijska filozofija u djelu Hermana Hesea

    Uticaj istočnjačke, a posebno indijske filozofije, u Heseovom književnom djelu je više nego očit. Poznato je da je pisac putovao u Indiju nekoliko puta i na taj način je došao u dodir sa samim izvorom ove filozofije. Teško je bilo za jednu ovakvu ličnost da u svome djelu zadrži monizam ljudske duše, koji je karakterističan za Zapad i zapadnu filozofiju. Moramo imati na umu da je umjetnost dinamična pojava, te da je kao takva u korelaciji sa društvenim promjenama, a njih je bilo mnogo i njihove posljedice su bile višestruke. Najznačajnija posljedica je, svakako, razbijanje kolektivne svijesti čovjeka i njegova individualizacija. Dakle, ljudska duša, ako je ikada i činila jednu cjelinu, sada se nalazila u krhotinama. Hese je sebi postavio logično pitanje- kako predstaviti razbijenu ljudsku dušu u totalitetu? Odgovor na ovo pitanje i izlaz iz egzistencijalne klopke je upravo našao u indijskoj filozofiji, koja ne vjeruje u monizam duše, nego upravo suprotno- u njen pluralizam. Hese je predstavio ljudsku ličnost kao skup različitih i mnogobrojnih ličnosti, različitih starosti, polova i pogleda na svijet. Na ovaj način je vješto izbjegao dualizam duše, koji se javljao kao veliki problem za tadašnjeg intelektualca, te je na dosta originalan način pomirio suprotnosti između apolonizijskog i dionizijskog. Njegova je poruka da ideju o duši prihvatimo kao takvu, zbog toga što će naš život tada biti mnogo lakši i jednostavniji.

    Smatram da Hese nije morao da ide ovoliko daleko, na Istok, da bi našao idejnu podlogu za svoje stvaralaštvo, jer su još i stari Grci razvili pravi sistem u borbi suprotnosti. Iako je krajnji cilj isti, put je vrlo različit. Čini se da je Hese tražio eksplicitno formulisano učenje o duši čovjekovoj, i da je to učenje našao kod Indijaca. Grci prihvataju mirenje suprotnosti u jedninstvo, a Indijci beskonačnost elemenata koji vode do vječnosti. Ovo samo pokazuje koliko su ljudi, u stvari, slični, te da imaju iste probleme i preokupacije. Poruka ovih filozofija je dogmatična, tj. ljudi trebaju da prihvate ova učenja i da u njih vjeruju svim srcem, u cilju njihove sreće. Nije li cjelokupna filozofija ništa drugo dopokušaja čovjeka da se osjeća sigurno i da li ima nade da ćemo doći do Suštine? Herman Hese smatra da ima, ali da za njeno dostizanje moramo biti strpljivi i ponašati se u skladu sa mogućnostima za njeno dostizanje. Upravo je zbog ovoga Hese optimističan pisac i zbog toga igra značajnu ulogu u književnosti XX vijeka.


    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sre Nov 12, 2008 12:37 pm

    Jednoj ženi


    Nedostojan ja sam,nedostojan svake ljubavi,
    od nje izgaram ,ali za nju ne znam.
    Ja sam bljesаk,munja,vatra iz oblaka
    ja sam vetar,oluja,ja sam melodija...

    Ja samo uzimam ljubav i upijam
    njenu slast,
    suze me vecno prate,
    jer veran nisam nikom
    nit' kome pripadam.

    Odan sam samo svojoj zvezdi
    koja me na unistenje priziva,
    koja moj uzitak u mucenje pretvara
    a koju moje srce ipak voli i slavi.

    Carobnjak i zavodnik,to je
    moja sudbina
    Sijem gorka zadovoljstva sto
    traju tek jedan tren,
    Gospod moj i vodja je smrt.

    H.Hese
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sre Nov 12, 2008 12:45 pm

    Citat :
    "...Izoblicena lica zurio je u vodu i pljunuo ugledavsi odraz svoga lika. Smrtno umoran odvojio je ruke od stabla i okrenuo sa namerom da se baci u talase, da najzad potone. Padao je zatvorenih ociju u susret smrti. U taj mah u najskrivenijim kutovima njegove duse, iz proslosti njegovog premorenog zivota odjeknu glas. Bila je to jedna rec, jedan slog koji bez i jedne misli promucao u sebi, staru pocetnu i zvarsnu rec svih brahmanskih molitvi, sveti Om, koji znaci "savrsenstvo", ili "potpunost". I u trenutku u kome do Sidharthinog uva dopre glas koji izgovori Om, njegov usnuli duh se namah razbudi i on shvati da je njegova namera bezumna. Sidhartha se prenerazi. Evo sta se zbilo s njim, bio je tako izgubljen, zabludeo i lisen svih saznanja da je hteo da potrazi smrt, da je u njemu mogla sazreti ova zelja, toliko detinjasta zelja da nadje mir unistivsi svoje telo! Sva pitanja ovih dana, otreznjenje i ocajanje nisu mogli da urode plodom koji mu je doneo trenutak u kome je Om dopreo do njegove svesti i on u magnovenju spoznao svoju bedu i zabludu. - Om ! - izgovorio je tiho. - Om ! - I bi svestan brahmana, i bi svestan da je zivot neunistiv i svestan svega bozanskog bacenog u zaborav. Ali, to je bio samo tren, blesak munje. Sidhartha se srucio u podnozje kokosovog drveta, polozio glavu na kolena stabla i utonuo u dubok san. Spavao je duboko i bez snova, odavno vec nije znao za takav san. Kada se nakon mnogih casova probudio, ucinilo mu se da je proslo deset godina. Cuo je tihi zubor vode, ali nije znao gde se nalazi i kako je dospeo ovamo; otvorivsi oci zacudio se drvecu i nebu nad glavom, setivsi se najzad gde se nalazii kako je ovamo dosao. Ali, kako je tek nakon duzeg vremena dosao do tog saznanja, proslost mu se ucinila kao prekrivena nekom koprenom, beskrajno daleka, beskrajno strana i ravnodusna. Znao je samo da je napustio svoj raniji zivot ( u prvi mah, kada se osvestio, raniji zivot mu se ucinio kao davno minulo nekadasnje ovaplocenje, kao ranije rodjenje njegovog sadasnjag ja) - da je hteo da ga odbaci pun gadjenja i jada, ali je zatim, kraj neke reke, ispruzen ispod kokosovog drveta, dosao k sebi sa svetom reci Om na usnama, da je posle toga zaspao i da sada razbudjen i kao preporodjen posmatra svet oko sebe. Tiho je izgovorio rec Om sa kojom je zaspao , pa mu se ucinilo da njegov dugi san nije bio nista drugo vec samo dugotrajno, zadubljeno izgovaranje Oma, misao prozeta Omom, uranjanje i potpuno poniranje u Om, u bezimeno, u savrseno..."
    H.Hese
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Čet Nov 13, 2008 10:23 am

    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Čet Nov 13, 2008 9:33 pm

    Citat :
    "Ja verujem u ljude. Verujem u zakone covecanstva koji su hiljadugodisnji", pisao je Hese. "Verujem da uprkos ociglednom besmislu zivot ipak ima neki smisao... Glas tog smisla cujem u sebi samom... Ono sto zivot trazi od mene u ovom trenutku zelim da ostvarim cak i ako je protiv uobicajene mode i zakona."
    Time je odslikana osnova ove zbirke.
    Citavog zivota Hese je tezio ka samoostvarenju "takodje i protiv uobicajene mode i zakona." Iz toga se sastojalo njegovo verovanje u ljude. "Ljubi bliznjeg svog kao sebe samog" za njega je bila zapovest. "Greska pri nasim pitanjima i optuzbama verovatno je u tome", pisao je Hese, "da zelimo dobiti spolja kao poklon ono sto mi sami, predavanjem sebe, od nas mozemo traziti..." Svi odgovori svode se na isto: zivot ima smisao jedino kroz ljubav. To znaci: sto vise volimo i sto smo vise sposobni za predavanje time je smisaoniji nas zivot. S verovanjem u to "sto Sidarta naziva ljubav" moze se ziveti.
    *Moja vera*
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 38
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Pet Nov 14, 2008 12:05 am

    LJUBAV

    Moje žedne usne opet traže
    da ih blagosloviš tvojim poljupcem,
    moji prsti tvoje traže.
    Hoću pogled da tvojim napojim,
    da u tvojoj kosi skrijem lice,
    da uvek budnim i poslušnim rukama
    u zanosu prihvatim tvoje,
    da uvek novim plamenom oživim
    tvoju lepotu hiljade i hiljade puta,
    dok dan i noć, sadašnjost i prošlost
    za nas jedno ne postanu.
    Dok se blaženi i sudbini zahvalni
    ne vinemo iznad svakog bola,
    dok izvan domašaja ovoga sveta
    mir ne nađemo.

     

    TAKO PUTUJU ZVEZDE

    Tako putuju zvezde
    neshvaćene i uvek iste!
    I dok se mi batrgamo u lancima svojim,
    ti sve udaljenija blistaš.

    Tvoj život je samo svetlost!
    Ako iz mojih tmina
    pružim prema tebi čežnjive ruke,
    ti se smešiš al' ti me ne razumeš.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Pet Nov 14, 2008 4:27 am

    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Pet Nov 14, 2008 11:32 am

    Zaljubljeni

    U blaženoj noci tvoj prijatelj bdi,
    još od tebe topao, još mirisom, tvojim pogledom,
    kosom, poljupcima tvojim opijen.

    O, ponoci,
    o Mesece, zvezdo i plava izmaglice.
    U tebe voljena moja, moj san uranja,
    kao u duboko mora
    ili planinski bezdan,
    razbija se o hrid i nestaje u peni
    postaje Sunce, koren,
    životinja, samo da bi s tobom,
    samo da bi pored tebe bio.

    Daleki Saturn kruži, a Mesec ne vidim,
    vidim samo lik tvoj bled kao cvet,
    i smejem se muklo
    i opijen placem,
    nema više radosti, ni bola nema više,
    samo ti, samo ja i ti,tonemo u svemirski bezdan,
    u duboko more,
    gubimo se u njemu
    umiremo i ponovo se vracamo na svet.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Pet Nov 14, 2008 11:34 am

    Tako tuguje vetar

    Kao što jecavi vetar kroz noc žuri,
    tako moja želja tebi hrli,
    tako se moja cežnja za tobom budi.

    O, ti zbog koja bolujem,
    šta znaš ti o meni!

    Polako gasnu ova krasna svetla,
    dolaze dugi i besani sati.

    Noc ima tvoje lice,
    i vetar koji o ljubavi prica
    osmehuje se kao ti
    _________________
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost
    avatar


    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Pet Nov 14, 2008 11:35 am

    Suveše kasno

    S cežnjom ti pridjoh
    da ponizan te molim
    al zanosu mom smejala si se
    i moja ljubav za tebe
    samo igra beše.

    Sad umorna i zasicena
    dok tužne gledaju me
    tvoje oci pune strepnje
    onu ljubav kojom davno
    goreo sam, ti bi htela.

    Avaj, od nje je davno pepeo
    postao, zaiskriti nece
    ona jednom tvoja beše
    sad pusti neka pociva sama.
    _________________
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   

    Nazad na vrh Ići dole
     
    HERMAN HESE
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 2 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
     Similar topics
    -
    » Herman Hese
    » Herman Hese
    » Bol je realnost života...
    » Umetnost dokolice
    » Austrija

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET :: umetnost :: književnost-
    Skoči na: