*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
4.Spec izlozba MASTIFA,BULMASTIFA,E.BULDOGA i NEMACKIH DOGA
free forum
Similar topics
RADIO STANICE
klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
free forum
Trenutna temperatura
Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga

    Share | 
     

     JESENJIN

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
    AutorPoruka
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 8:45 am

    PISMO MAJCI

    Jesi l živa, staričice moja?
    Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
    Nek uvečer nad kolibom tvojom
    Ona čudna svjetlost sja i dalje.

    Pišu mi da viđaju te često
    zbog mene veoma zabrinutu
    i da ideš svaki čas na cestu
    u svom trošnom starinskom kaputu.

    U sutonu plavom da te često
    uvijek isto priviđenje muči:
    kako su u krčmi finski nož
    u srce mi zaboli u tuči.

    Nemaj straha! Umiri se, draga!
    Od utvare to ti srce zebe.
    Tako ipak propio se nisam
    da bih umro ne vidjevši tebe.

    Kao nekad, i sada sam nježan,
    i srce mi živi samo snom,
    da što prije pobjegnem od jada
    i vratim se u naš niski dom.

    Vratit ću se kad u našem vrtu
    rašire se grane pune cvijeta.
    Samo nemoj da u ranu zoru
    budiš me ko prije osam ljeta
    .
    Nemoj budit odsanjane snove,
    nek miruje ono čega ne bi:
    odveć rano zamoren životom,
    samo čemer osjećam u sebi.

    I ne uči da se molim. Pusti!
    Nema više vraćanja ka starom.
    Ti jedina utjeha si moja,
    svjetlo što mi sija istim žarom.

    Umiri se! Nemoj da te često
    viđaju onako zabrinutu,
    i ne idi svaki čas na cestu
    u svom trošnom starinskom kaputu.

    1924.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 8:48 am

    Сергеј Александрович Јесењин (рус. Сергей Александрович Есенин, 21. септембра (стари календар) / 3. октобар 1895 - 28. децембар 1925) био је руски песник.

    Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије.
    Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу. Рођен је у селу Константиново у Рјазањском региону, 1895.

    Почео је да пише поезију са девет година. Као вундеркинд, преселио се у Москву 1912. и почео да ради као лектор у издаваштву и да паралелно похађа студије на Московском државном универзитету. Године 1915, преселио се у Санкт Петерзбург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городетског, Николаја Кљујева и Андреја Белог. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.

    Са Изадором Данкан, године 1923.

    Од 1922. до 1923. био је ожењен америчком плесачицом Изадором Данкан, коју је пратио на турнејама. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Као последица алкохолизма, Сергеј је стекао лош глас због вандализма по хотелским собама. Очаји пијанства видљиви су у његовим песмама из овог периода. Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се 1923. вратио у Москву.

    Јесењин је био у браку укупно пет пута. Први и други брак је био са Синаидом Рајх, са којом је имао двоје деце. Имао је и двоје ванбрачне деце (једно од њих је био познати математичар и дисидент Александар Јесењин Волпин). После Исадоре Данкан, оженио се младалачком симпатијом Галином Белиславскајом, а касније Софијом Толстајом, унуком Лава Толстоја.

    У почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском савезу, нарочито у време Стаљина.

    Последње две године Јесењиновог живота су биле пуне пијанства и лутања, али је у том периоду написао неке од својих најбољих песама. Јесењин се обесио у соби лењинградског хотела „Англетер“ (Angleterre). Постоји сумња се да је то било убиство по налогу агената званичне власти. Имао је 30 година. Галина Белиславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 8:57 am

    Detinjstvo

    Rjazanska oblast na sjeveroistoku Rusije, bila je od najstarijih vremena pozornica raznih istocnjackih najezda, vjerskih meteža, buna, najzad revolucionarnih pokreta i gradanskih ratova.Ovde nedaleko od grada Rjazana, u rjazanskom srezu, u selu Konstantinovu, opštine kuzminske, rden je 3. oktonra 1895. godine, pjesnik Sergej Aleksandrovic Jesenjin.Njegovi siromaŠni roditelji seljaci Jesenjini, Aleksandar Nikitic i Tatjana Fjodorovna, sem njega imaju i dve kcerke Katarinu (Kacu) i Aleksandru (Šuru).Mališana od dve godine, zbog neslaganja roditelja, uzima prilicno imucni deda po majci Fjodor Andrejevic Titov, u cijoj kuci unuk provodi djetinjstvo i ranu mladost.
    Ovde je dobro zapamtio tri svoja ujaka, koji su bili opaki momci i koji su ga svaki a svoj nacin celicili.Nemiran i kavgadžija, mali Sergej je predvodnik djece, najbolje se penje uz drvece, neustrašivo se tuce, ide bos, pocepan, izgreben, i zato ga cesto grde i kažnjavaju.Najveci uticaj na nnjega je imala baba Natalija Jevstajevna Titova, koja ga je neobicno volela.Deda Fjodor, mudri seljak i staroverac, takode je uticao na bistrog i nestašnog decaka, vaspitavajuci ga u patrijahalnom duhu.Kulak i ctec crkvene i pobožne literature, on je i savršeni znalac religiozne usmene poezije i povezao je u sebi odlike pobožnosti iapstraktnih interesovanja sa prakticnošcu.
    Jesenjin je govorio o njemu:"Temeljan je covjek bio moj deda.Bogu božje a caru carevo.Nije zalud bio imucan seljak a uz to sklon picu.U krugu babe,dede i ujaka Jesenjin je bezbrižan,veseo, i uvek u polju, šumi, na reci, u društvu seoske dece i mladeži, u stajama za stoku, u dvorištu sa omiljenim psima, ili na jezeru kraj lovaca i ribara.Tako su zapamcene konjske trke u travnim stepama, devojacke ljubavi na gumnima, balalajke i pesme u gajevima, zavijanje harmonika, ptica i zverova u šumama, besni ples mladeži u poljima i zavicajna tuga rjazanskih seljaka.
    Pa ipak, rano ga pocinju muciti sumnje, narocito religiozne -" U mome djetinjstvu bilo je neobicno oštrih prelaza" -pisao je on docnije - "cas periodi kada sam se molio bogu, cas vreme neobicnih razuzdanosti, sve do želje da omalovažam svetinje i hulim na boga".Kod kuce su znali za to, veli njegov biograf E.F.Njikitina i proveravajuci njegova raspoloženja, davali su mu cetiri kopejke za prosforu kojiu je morao nositi svešteniku da je osveti.A ovaj je za taj obred naplacivao dve kopejke sekuci prosforu na tri dela."Docnije", secao se Jesenjin, "ja sam naucio ovu proceduru sekuci prosforu svojim nožem, a dve kopejke stavljao sam u džep i išao na groblje da sa djecom igram krajcarica.Ali jednom se deda dosjetio.
    Napravio se lom i jasam pobegao tetki u drugo selo i ne vratih se sve dok mi nisu oprostili."Prve pojmove o pismenosti mali Sergej dobija od ukucana, i deda ga docnije upisuje u seosku osnovnu školu, pa posle u crkveno uciteljsku seminariju staroveraca, koju izdržava verska opština u Spas-Klepiku, trideset kilometara od Konstantinova.Trebalo je da u svom zavicaju postane ucitelj dece ciji roditelji ispovedaju hrišcanstvo van zvanicne crkve, i da propovijeda hristovu nauku u najcistijoj formi.ali se to nije dogodilo jer je njega više od škole, više od svega interesuje poezija:narocito otkako se sprijateljio sa školskim drugom Grišom Panfilovom, sinom seljaka, koji je imao veliki uticaj na duhovno formiranje[img]Djetinjstvo Rjazanska oblast na sjeveroistoku Rusije, bila je od najstarijih vremena pozornica raznih istocnjackih najezda, vjerskih meteža, buna, najzad revolucionarnih pokreta i gradanskih ratova.Ovde nedaleko od grada Rjazana, u rjazanskom srezu, u selu Konstantinovu, opštine kuzminske, rden je 3. oktonra 1895. godine, pjesnik Sergej Aleksandrovic Jesenjin.Njegovi siromaŠni roditelji seljaci Jesenjini, Aleksandar Nikitic i Tatjana Fjodorovna, sem njega imaju i dve kcerke Katarinu (Kacu) i Aleksandru (Šuru).Mališana od dve godine, zbog neslaganja roditelja, uzima prilicno imucni deda po majci Fjodor Andrejevic Titov, u cijoj kuci unuk provodi djetinjstvo i ranu mladost.Ovde je dobro zapamtio tri svoja ujaka, koji su bili opaki momci i koji su ga svaki a svoj nacin celicili.Nemiran i kavgadžija, mali Sergej je predvodnik djece, najbolje se penje uz drvece, neustrašivo se tuce, ide bos, pocepan, izgreben, i zato ga cesto grde i kažnjavaju.Najveci uticaj na nnjega je imala baba Natalija Jevstajevna Titova, koja ga je neobicno volela.Deda Fjodor, mudri seljak i staroverac, takode je uticao na bistrog i nestašnog decaka, vaspitavajuci ga u patrijahalnom duhu.Kulak i otec crkvene i pobožne literature, on je i savršeni znalac religiozne usmene poezije i povezao je u sebi odlike pobožnosti i apstraktnih interesovanja sa praktičnošcu. Jesenjin je govorio o njemu:"Temeljan je covjek bio moj deda.Bogu božje a caru carevo.Nije zalud bio imucan seljak a uz to sklon picu.U krugu babe,dede i ujaka Jesenjin je bezbrižan,veseo, i uvek u polju, šumi, na reci, u društvu seoske dece i mladeži, u stajama za stoku, u dvorištu sa omiljenim psima, ili na jezeru kraj lovaca i ribara.Tako su zapamćene konjske trke u travnim stepama, devojacke ljubavi na gumnima, balalajke i pesme u gajevima, zavijanje harmonika, ptica i zverova u šumama, besni ples mladeži u poljima i zavičajna tuga rjazanskih seljaka.
    Pa ipak, rano ga počinju mučiti sumnje, naročito religiozne -" U mome djetinjstvu bilo je neobično oštrih prelaza" -pisao je on kasnije - "čas periodi kada sam se molio bogu, čas vreme neobičnih razuzdanosti, sve do želje da omalovažam svetinje i hulim na boga".
    Kod kuće su znali za to,veli njegov biograf E.F.Njikitina i proveravajući njegova raspoloženja, davali su mu četiri kopejke za prosforu kojiu je morao nositi svešteniku da je osveti.A ovaj je za taj obred naplacivao dve kopejke sekuci prosforu na tri dela."Docnije", secao se Jesenjin, "ja sam naučio ovu proceduru sekuci prosforu svojim nožem, a dve kopejke stavljao sam u džep i išao na groblje da sa djecom igram krajcarica.Ali jednom se deda dosjetio.Napravio se lom i ja sam pobegao tetki u drugo selo i ne vratih se sve dok mi nisu oprostili."Prve pojmove o pismenosti mali Sergej dobija od ukucana, i deda ga kasnije upisuje u seosku osnovnu školu, pa posle u crkveno učiteljsku seminariju staroveraca, koju izdržava verska opština u Spas-Klepiku, trideset kilometara od Konstantinova.Trebalo je da u svom zavičaju postane učitelj dece čiji roditelji ispovedaju hrišćanstvo van zvanične crkve, i da propovijeda hristovu nauku u najčistijoj formi,ali se to nije dogodilo, jer je njega više od škole, više od svega interesuje poezija:narocito otkako se sprijateljio sa školskim drugom Grišom Panfilovom, sinom seljaka, koji je imao veliki uticaj na duhovno formiranje.


    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:01 am

    O,GLUPO SRCE

    O, glupo srce, ne tuci!
    Sve nas je varala sreća,
    tek prosjak se kobi sjeća...
    O,glupo srce, ne tuci!

    Mjeseca žute šare
    krošnjama kestena teku.
    Lali skrivam u šalvare
    glavu pod koprenu meku.
    O, glupo srce, ne tuci!

    Nekad smo prava djeca,
    i plač i smijeh odjednom:
    dok neki vječito jeca,
    radost je suđena jednom.
    O glupo srce, ne tuci!

    Života varka ne uspi.
    Nove se napijmo snage.
    Srce bar sada usni,
    ovdje, u krilu drage.
    Života varka ne uspi.

    Možda će i nas otkriti
    usuda lavinska struja,
    na našu ljubav odvratiti
    pjesmom k'o u slavuja.
    O, glupo srce, ne tuci.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:03 am

    Ko sam, Šta sam?

    Ko sam? Šta sam ? Samo sanjalica
    kojoj oko ispi magle let.
    I svoj život ,uzgred tužna lica
    ja proživeh uz ostali svet.

    I s tobom se ljubim po navici
    mnogo puta već se ljubih s drugom,
    ko da krešem vatru po šibici,
    nežne reči šapućem ti dugo.

    "Draga moja","mila","znaj, doveka",
    dusa hladna ostaje u svemu,
    kad se darnu strasti kod čovjeka
    nema više istine u njemu.

    Zato moja duša i ne preza
    od ljubavi ledom zalivene,
    ti si moja lutalica breza
    sazdana za druge i za mene.
    Ali uvek,traeć' srodnu sebi,
    mučeći se bez nežnosti pune,
    nimalo se ne ljutim na tebe,
    nimalo te i nikad ne kunem.

    Ko sam?Sta sam?Samo sanjalica
    kojoj oko ispi magle let,
    i voleh te uzgred,tuzna lica,
    isto tako ko ostali svet.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:06 am

    Odlazak u Moskvu i Petrograd

    Kada je stekao srednjoškolsko obrzovanje , "snovi o bogatstvu i slavi" odvode ga sa proleca 1912. u Moskvu, gdje namjerava da stupi u Pedagoški institut.Tim pre, što mu i otac u drevnoj prestonici radi kao mesarski pomocnik kod zamoskvoreckog trgovca Krilova.Trebalo je i sin da se zaposli u administraciji istog preduzeca, ali kako nije ustajao kao ostali službenici pri dolasku "gazdarice" u radnju, morao je napustiti trgovinu, pa privremeno i oca.Materijalno nezbrinut i na ulici Moskve , Sergej se odlučuje da krene književnim putem.Dolazi u dodir da moskovskim književno-muzičkim kružokom "Surikov", koji se stara o obdarenim početnicima iz radnickih i seljačkih redova, i neko vrijeme stanuje kod njegovog predsjednika S.Koškarova-Zarevog.Kao surikovcu clanovi kluba, radnici tipografije Sitina, pomažu mu da stupi kao pomocnik lektora u korektorsko odjelenje štamparije.Povezan sa tipografima, učestvuje na njihovim "konspirativnim sastancima" i radničkim zborovima u okolini Moskve;zbog štrajkova 1912. pada u oči policiji i agenti mu dvaput pretresaju stan.
    Pišući Griši Panfilovu o tome, on podvlači da mu je osam drugova zatvoreno zbog pokreta solidarnosti sa tramvajskim radnicima, dok je on, kao i svi drugi, postao sindikalac, i da je pretres kod njega srecno prošao-Naredne 1913. godine mladi Jesenjin je i više u vodama demokratske sredine.Na putu da postane još malo pa revolucionar, piše Panfilovu da ga policija prati, da mu pisma obazrivo otvaraju i da je prinuden da cuti.U toku 1914. godine Jesenjina u Moskvi počinju štampati.
    Njegovi stihovi, pod pseudonimom Sergej Molot, izlaze u moskovskim časopisima:
    Dobro jutro, Dečji svet i drugim listovima izdavača I.D.Sitina.Istovremeno je sekretar časopisa Narodni prijatelj, socijaldemokratske grupe surikovskog kluba, čiji su članovi prije toga objavili i proglas protiv rata.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:07 am

    TI NE VOLIŠ I NE ŽALIŠ MENE

    Ti ne voliš i ne žališ mene,
    nisam više mio srcu tvom?
    Gledajuć u stranu strast ti vene
    sa rukama na ramenu mom.

    Smiješak ti je mio, ti si mlada,
    riječi moje ni nježne, ni grube.
    Kolike si voljela do sada?
    Koje ruke pamtiš? Koje zube?

    Prošli su k'o sjena kraj tvog tijela
    ne srevši se sa plamenom tvojim.
    Mnogima si na koljena sjela,
    sada sjediš na nogama mojim.

    Oči su ti poluzatvorene
    i ti sanjaš o drugome nekom,
    al' ljubav prošla je i mene,
    pa tonem u dragom i dalekom.

    Ovaj plamen sudbinom ne želi,
    plahovita bješe ljubav vruća-
    i k'o što smo slučajno se sreli,
    rastanak će biti bez ganuća.

    Ti ćeš proći putem pored mene
    da prokockaš sve te tužne zore.
    Tek ne diraj one neljubljene
    i ne mami one što ne gore.

    I kad s drugim budeš jedne noći
    u ljubavi, stojeći na cesti,
    možda i ja onuda ću proći
    i ponovo mi će mo se sresti.

    Okrenuvši drugom bliže pleći
    ti ćeš glavom kimnuti mi lako.
    "Dobro veče" tiho ćeš mi reći.
    "Dobro veče, miss" i ja ću tako.

    I ništa nam srca neće ganut,
    duše bit će smirene posvema-
    tko izgori, taj ne može planut,
    tko ljubljaše, taj ljubavi nema.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:10 am

    Ovde Jesenjin predaje za prvi broj svoju "antimilitarističku poemu", Čavke, ali policija je "još pri slaganju konfiskuje".1913.-1914. sluša predavanja na Univerzitetu Šanjavskog, radi na svom licnom obrazovanju, cita Bjelinskog, Gljeb-Uspenskog i ruske klasike,a narocito roman Cerniševskog Šta da se radi, dok su u poeziji ljubimci Kolcov i Njekrasov.Poslije godinu i po dana u moskvi, poremecen ratom i neredovnim prilikama,Jesenjin odlazi u selo.Vrijeme provedeno u staroj prestonici ostavlja na njega dubok trag.U poeziji, kao što se vidi iz njegovog ranog stvaranja, Jesenjin od svoje devete do šesnaeste godine piše mnoge stihove koji su značajni "kao put pesnika do revolucije".Medju njima valja pomenuti Bulkin šare, slagane u duhu narodne lirike i duhovne stihove posvecene Mikoliju.Proza iz 1909-10, U dubodolini, zatim Bobilj i drug, takode u narodnom stilu, u kojim je dat simbol potukača i slobodnog čoveka bezzemljaša, predstavlja beletrističke pokušaje koji docnije nisu razvijani.
    Kao osamnaestogodišnji mladic, začudjen što mu listovi ne objavljuju pjesme, Jesenjin odlazi u Petrograd.Kada se nepoznati seljak-pjesnik, koji je doskora napasao krave u rjazanskoj guberniji, obreo u prestonici, naišao je na dobar primjer i tešku književnu atmosferu.Petrogradski saloni i inteligencija potpuno odvojena od naroda bili su siti literature poze i gesta, bulevarske poezije, pune s jedne strane banditizma i demimontkinja, a s druge - svilenih toaleta i budoarskog mirisa velikog svijeta.
    Osećala se zaista potreba za vazduhom i svežinom.Umornoj i apatičnoj sredini uoči i u toku prvog svjetsko rata trebalo je više sirovosti, zdravlja, neposrednosti da bi mogla održati dušu i interesovanje za umjetnost.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:13 am

    CRNI ČOVEK

    Prijatelju moj, prijatelju moj,
    Bolestan sam mnogo, mnogo!
    Sam ne znam otkuda dođe ovaj bol.
    Valljda što vetar pišti nad pustim poljima,

    Vetar iznemogo,
    Il što ko on šumu u septembru,
    Pustoši i mozak - alkohol.

    Glava moja maše ušima,
    ko krilima ptica bleda.
    Na vratu su joj noge
    Što gube sve više moć.
    Crni čovek
    Crni, crni,
    Crni čovek
    Na krevet mi seda,
    Crni čovek mi ne da -
    Da zaspim svu noć.

    Crni čovek
    vuče prstom po odvratnoj knjizi
    I, mrmljajuć nadamnom
    Ko nad umrlim monah,
    Čita mi život
    O probisvetu i nekoj kulizi,
    Zadajuć duši tugu i strah.
    Crni čovek,
    Crni, crni!

    "Počuj, počuj -
    Mrmlja mi i veli -
    Mnogo je u knjizi
    misli bez mana.
    Taj čovek je
    Živeo u zemlji
    Najodvratnijih
    Hulja i šerlatana.

    U decembru, u zemlji toj
    sneg je djavolski čist,
    I mećave počinju,
    Prela, bez jeda.
    Bio je taj čovek avanturist
    Veliki
    I prvog reda.

    Bio je divan,
    uz to poeta,
    Mada s nevelikom
    Al ozbiljnom snagom,
    I neku ženu
    Od preko četrest leta
    Zvao je laficom
    I svojom dragom.

    Sreća je - zboraše on -
    Veština uma i ruku.
    Sve nevešte duše
    Nesrećne su, ko cvetovi,
    ne mari ništa
    što veliku muku
    zadaju skrhani
    i lažni gestovi.

    U oluji, u buri,
    Kraj nedaća svih,
    Uz teške gubitke
    I uz tugu kletu
    Biti nasmejan, prirodan, tih,
    Najveća je umetnost na svetu."

    "Crni čoveče!
    Dosta. Kakva šala!
    Ne zabadaj svud nos,
    I zato ne presedaj!
    Našto mi život
    Pesnika od skandala!
    Drugom ti to brajko,
    čitaj i pripovedaj."

    Crni čovek me gleda,
    Uporno pogled mu kulja.
    Već je i skrama plava
    tiho na oči pala -
    Ko da mi reći želi
    Da sam lopuža, Hulja,
    Koja je nemilosrdno
    Nekoga opljačkala.

    ***********************

    Prijatelju moj, prijatelju moj,
    Bolestan sam mnogo, mnogo!
    Sam ne znam otkuda dodje ovaj bol.
    Valjda što vetar pišti nad pustim poljima,
    Vetar iznemogo,
    Il što ko on šumu u septembru
    Pustoši i glavu - alkohol.

    Noć, puna mraza.
    Raskršća pokoj gluv.
    Sam sam kraj okna,
    Ne čekam ni gosta, ni druga.
    Svu ravan pokrio
    Krečnjak prtinast, suv,
    I drveta, ko konjanici,
    U vrtu stoje sred kruga.

    A negde ptica plače,
    Noćna, zloslutna, bleda.
    Drveni vitezi seju
    Kopitom topot lak.
    I opet onaj crni
    U naslonjaču mi seda,
    Podignuv svoj cilindar
    I zabaciv nemarno frak.

    "Počuj, počuj! -
    Krklja mi u lice i klima,
    I naginje se
    Sve više, pogledom prati -
    Ne videh nikoga dosat
    Međ podlacima
    Da tako nepotrebno
    Od nesanice pati.

    Ah, recimo, grešim!
    Jer mesečina je "bona".
    Zar još dodati nešto
    Svetu sna, uz mimiku?
    Možda će, okruglih bedara,
    Tajno doći "ona",
    Da joj čitaš svoju
    Trulu i tešku liriku?

    Ah volim pesnike!
    Divan svet i svita.
    U njima uvek nalazim
    Romane znane i bolne -
    Kako čupavoj studentkinji
    Dugokosa rita
    Priča o svetovima,
    Dršćuć od strasti polne.

    Ne znam, ne pamtim
    U jednome selu,
    Možda u Kalugi,
    Rjazanu, snu, javi
    Življaše mališan
    U kući seljačkoj
    Žutih vlasi
    I očiju plavi...

    I porastao je,
    Uz to poeta,
    Mada s nevelikom,
    Al ozbiljnom snagom,
    I neku ženu
    Od preko četrest leta
    Zvao je laficom
    I svojom dragom."

    "Crni čoveče!
    Ti si gost strašna soja.
    O tebi kruži davno
    Ta slava mrska."

    Besan sam, razjaren,
    I leti palica moja
    Pravo u njušku
    Da mu nos razmrska.

    ******************

    Umro je mesec,
    Svitanje u oknu drema.
    Ah, ti, noći!
    Šta isprede, kao ala?
    Pod cilindrom sam.
    Nikoga sa mnom nema.
    Sam sam...
    I parčad ogledala...


    Da čujem, jel lepše ili?

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:16 am

    Prezasicen otmenom rjecju, zamor i kolnulost vrhova, s druge strane razna revolucionarna nastrojenja, podupirana ilegalnim radom inteligencije, radnickim pokretima, štrajkovima, seljackim bunama i protestima gladnih,glavna su karakteristika vremena u kome se našao mladi Jesenjin u prestonici kao pesnik.I, naravno, rjazansko seljace u beloj ruskoj košulji sa crvenom vrpcom i seoskim praznicnim cizmama, plavih ociju i guste kovrdžave kose, ovaj pastir koji nije zalud "iz zvezda i zora ucio školu", cvrsto vezan za mnogomilionsko mužicko tijelo, duše pune narodnih motiva, odmah je skrenulo pažnju na sebe, i to više od drugih.On je donjeo ovoj sredini i otupelom gradu miris raži i tamjana, svežinu rodnih stepa, rumenilo rjazanskih zora svu draž ruskoga sela.Cim se pojavio u Petrogradu, u martu 1915., Jesenjin je prišao pjesnicima iz naroda, cija se grupa formirala još 1912.Ovih ne pesnika vec pjevaca bilo je mnogo, a medu njima treba spomenuti S.S.Klickova, "seljackog Feta",A.V.Abramov-Širjajevca, pesnika Povložja a kao najistaknutijeg N.A.Kljujeva pjesnika oljonecke gubernije.Jesenjina u Petrogradu odmah prihvataju S.M. Gorodecki i Nj.Kljujev, vode pokreta novih seoskih pesnika, ali u umetnicke krugove, kao što je sam govorio u svojim izjavama uvodi ga Rjurik Ivenjev.Dolazak mladog Jesenjina u Petrograd da traži objavljivanje sthova, slavu i bronzani spomenik znacio je datum u istoriji kluba novih seoskih pesnika.Kljuc za razumijevanje ovog uspjeha predstavlja pjesnikov stav prema životu kao i psihologija seljaka koji prvi put dolazi u prestonicu i kome je potpuno tudj velikovaroški život.Jesenjin skrece na sebe pažnju i Maksima Grokog, koji je vec osjetio novu poeziju sa Majakovskim na čelu, izvodeci na put mnoge mlade i talentovane pisce.Ovog puta on štampa Jesenjinu u svom letopisu 1916 usjeve je sparušila suša.Maksim Gorki u svojim sjećanjima beleži Jesenjinov dolazak u Petrograd i veli da je po prvoj njegovoj pjesmi osjetio snagu tvorca.Zato je još tada zavoleo i iskreno pomagao pesnika-seljaka cije su divne oči i bujna plava kosa odmah osvojili Petrograd.I Majakovski skicira Jesenjina iz ranih Petrogradskih dana.
    Oni se susreću prvi put u jednoj od boljih prestoniCkih kuca.Jesenjin je tada po Majakovskom, u opancima, u ruskoj košulji sa "nekakvim vezovima na krstiće".
    I njemu izgleda teatralan, tim prije što je već pisao stihove koji su se dopadali, pa bi se i za cipele našla koja rublja.Upitan našto mu i ta reklama odgovorio je otprilike: "Mi smo seljaci, mi vaše ne razumemo...i već nekako... po našinski....u iskonskoj...u prtenoj".Čim je Jesenjin ušao u književne krugove i svojom seoskom poezijom nagovestio snagu talenta, uzima maha rat i nastaje opšta poremećenost u svetu.
    On je ovih dana u Petrogradu i selu, piše i objavljuje pjesme u periodičnim listovima medu kojima i uspjeli ciklus Rusija u kome slika seoski život u početku i za vrijeme prvog svjetskog rata.Ove divni stihovi su istovremeno i jedine patriotske pjesme Jesenjina.Godine 1916. pozvan je u vojsku.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:23 am

    .Preko njegovog poznanika, D.Lomana, caričinog adjutanta, koji je cjenio pjesnikov taenat, izdejstvovane su mu izvjesne olakšice i umjesto da ide na front ostao je u Carskom selu.Tu je u to vrijeme živjeo i poznati sociolog, književni kritičar i socijalist Ivanov-Razumnjik, koji je prvi popularisao Jesenjina kao pjesnika.Od 1914. do zakljucno sa 1916. godinom Jesenjin priprema dvije zbirke, Radunjicu i Plavetnil, u koje unosi svoje rane pjesme.One predstavljaju gotovo njegoco cjelokupno stvaranje do revolucije i prvu fazu razvoja.
    Sve su vezane za prirodu, najčešće za pejzaž sela, pored sveta bajki, mita i religije.Bukti spektar boja u Jesenjinovim prvim pjesmama u kojima se ocrtavaju likovi svetaca, narodnih junaka i predstavnika biljnog i životinjskog svjeta.Ali plava boja preovladjuje, zari sve, pa prožima i samog pjesnika.Duša mu je plava, oči imaju plavo dno, i sve što živi plavo je.Iza svih ovih stilizovanih sličica, u dalekoj pozadini, nazirala se kao silueta, velika otadžbina - "crveno polje".To je bila Jesenjinova Rusija, tiha smirena i sanjiva.Kao što se vidi u prvoj fazi stvaranja pored pejzaža i ideje o zavičaju i otadžbini,Jesenjin kultiviše u pjesmama i religioznost.U vezi sa tim, osjećanja dobijaju mistični karakter ili se izlivaju u pantetistički doživljene motive.Jesenjinove pjesme prvog perioda imaju simbolističko obeležje i to u duhu vremena.
    Simbolizam kao književni pravac i veliki pokret, trajao je u Rusiji sve do oktorbarske revolucije i svojom završnom fazom dotakao se našeg pjesnika.Od simbolista na Jesenjina najviše uticu A.Beli i A..Blok.Kada se pjesnik pojavio u Petrogradu u proljeće 1917, oduševljen revolucijom, njegov glas se nekako odmah izdvojio iz kruga seoskih pjesnika i snažno odjeknuo.Februarsku revoluciju je pozdarvio na svoj religiozni i seoski nacin.
    Poslije prve revolucije Jesenjin sa seoskim pjesnicima odmah prilazi revolucionarima.Jesenjinov pjesnički period stvaranja u revoluciji ima dvije faze, kao odziva na dogadjaje od 1917. do 1920. a ovdje pored biblijskih motiva i uopšte stihova religioznog karaktera, kao što su Isus Mladenac, Seoski časlovac i triptih, najznacajnije zbirke su Preobraženje i Trerjadnjica.Jesenjin u revoluciji veruje u sreću, svoju i opštu, obožava sve oko sebe, dovikuje revolucionarnom vetru da vitla, i da bude blažen onaj ko je "radost zemlje označio ka pastirsku tugu".U vrijeme obe revolucije Jesenjinova ideologija je seljacka, ali sa socijalistickim težnjama u pravcu narodnjaka, ipa Cerniševskog i religioznim tendencijama u duhu seoskih pjesnika i levicara simbolista.On je zaista ushicen noim zbivanjima i kao pastri i hodocasnik zanet pjeva probudenom narodu.Sada ne postavlja pitanje da li treba primiti sve što revolucija pruža, niti zahtjeva autonomiju umjetnosti, kao petrgradski slikari koji su poslije oktobra htjeli da se obrate narodu protiv režimskog prisvajanja umjetnosti.
    Slicno Majakovskom i Bloku on bez rezerve prihvata sve i zajedno sa vladom prelazi 1918. u Moskvu.A ovdje pocetkom druge polovine 1918. godine Jesenjin se slučajno upoznaje sa mladim pjesnikom Anatolijem Mariengofom, sa kojim će ostati nerazdvojan drug po patnji i pjesmi u toku mnogih dana i mjeseci.
    U Jesenjinovoj poeziji ne samo u Moskovskom periodu vec i ranije osećala se potreba da sve bude u slikama.U ovoj fazi postiže vrhunac slikovitosti, neočekivanih poredjenja i izvanrednih metafora.Ovakvo Jesenjinovo stvaranje u Moskvi odmah je dobilo pristalice i privuklo mnoge pjesnike.Medju njima najviše se oduševio mladi futurist A.B. Mariengof, koji je za sobom povukao i poznatog modernistu u književnosti Vadjima Šeršenjevica.U društvu njihovom i društvu drugih umjetnika, Jesenjin u Moskvi živi boemski.Najčešće je u kafeu Pitoresk na Kuznjeckom mostu, ili u malim lokalima i menzama oko Njikitske ulice i bulevara.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:25 am

    BREZA

    Pod prozorom mojim

    Bela brezica je

    Ogrnuta snegom,

    Ko srebrna da je.

    Na punim granama,

    Ledenim po strani,

    Razvile se rese

    Ko beli đerdani.

    U tišini stoji

    Breza, ko u gaju,

    I plamti pahulje

    U ognjenom sjaju.

    A zora, polako,

    Naokolo plovi,

    I na grane sipa

    Srebrni prah novi,

    * * *

    Tugujem... Tegobno breme

    U srcu od jeda i leda.

    Dosadno glasa se vreme

    Što mi ni predaha ne da.

    Legnem, a čemerne misli

    Drže me, mozak mi stisli

    Zvuci, u glavi se vrti.

    O, šta ću? Dušu će strti

    Život, da jadna mi klone.

    Niotkud utehe zrak.

    Dah mi se gasi i tone

    U tu divljinu, u mrak.

    Sudbino, zašto nas snadje?

    Život je gorak i siv.

    Gde glava spokoj da nađe?

    Teško je biti živ.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila


    Poslednji izmenio drugasansa dana Sub Dec 06, 2008 9:33 am, izmenjeno ukupno 1 puta
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:32 am

    PJESMA O KERUŠI

    Jutros u košari, gdje sja, šuška

    niz rogoza žućkastih i krutih,

    sedmoro je oštenila kučka,

    oštenila sedmoro je žutih.

    Do u sumrak grlila ih nježno,

    i lizala niz dlaku što rudi,

    i slico se mlak sok neizbježno

    it tih toplih materinskih grudi

    A uveče kad živina juri,

    da zauzme motke, il prut jak

    izašao je tad domaćin tmuri

    i svu štenad potrpo u džak

    A ona je za tragom trčala,

    stizala ga, kao kad uhode...

    I dugo, je dugo drhtala

    ne zamrzla površina vode

    Pri povratku vukuć se po tmini,

    i ližući znoj s bedara lenih,

    mesec joj se nad izbom,

    učini kao jedno od kučića njenih.

    Zurila je u svod plavi, glatki,

    zavijala bolno za svojima,

    a mjesec se kotrljo tanki

    i skrio se za hum u poljima.

    Nemo, ko od milosti il' sreće

    kad joj bace kamičak niz breg,

    pale su i njene oči pseće

    kao zlatni sjaj zvezda u sneg.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:34 am

    MAJČINO PISMO

    Što mogu reći još
    u času tome,
    i na što treba
    odgovora dati?
    preda mnom tu,
    na stolu sumornome,
    još leži pismo
    što ga posla mati.

    Ona mi piše:
    "Ako imaš volje,
    doputuj golube
    na praznike k nama.
    Kupi mi šal,
    a ocu gaće bolje-
    u kući vlada oskudica sama.

    Nikako ne volim
    što si poeta
    što si dočekao
    ove slavne dane.
    Draže bi mi bilo
    da od ranih ljeta
    išao si za ralom u poljane.

    Ostarjela sam već
    i nemam daha.
    Da nisi otišo
    iz doma svoga
    uz mene bi sada
    bila snaha
    i zibala bih
    unučića koga.

    No ti si djecu
    sijo na sve strane
    i ženu svoju
    drugome si dao.
    Bez drugova i doma,
    svoje dane
    u krčmama si ludo
    prokockao.

    Što je to s tobom,
    moj ljubljeni sine,
    bio si tih i blag
    i svi su meni
    isticali te tvoje vrline,
    govoreći: koliko je sretan
    otac tvoj Aleksandr Jesenjin!

    No ispunio nisi
    naše nade.
    i zbog toga je
    bol u duši veći,
    jer ocu tvome
    zalud na um pade
    da pjesmama ćeš
    mnogo novca steći.

    No ako stečeš--
    stran je tebi dom.
    gorčine zato
    u mom pismu ima,
    jer dobro znadem
    po slučaju tvom:
    da novaca ne daju pjesnicima.

    Nikako ne volim
    što si poeta,
    što si dočekao
    ove slavne dane.
    Draže bi mi bilo
    da od ranih ljeta
    išao si za ralom u poljane.

    Mori me briga
    i bijede se bojim.
    Ni konja više nema.
    No da si ti u domu
    imali bismo svega,
    a ti sa umom tvojim--
    i mjesto predsjednika
    u volispolkomu


    Tad bi se živjelo mirno,
    nitko nas dirao ne bi,
    i ti ne bi znao
    za taj umor cio.
    Učila bih ti ženu
    da prede samoj sebi,
    a ti bi kao sin
    utjeha naša bio."

    . ........................................

    Ja gužvam pismo,
    samoća me peče.
    Zar izlaza nema
    na putu zavjetnom?
    No što mi dušu mori
    ja ću da izrečem--
    ja ću da izrečem
    u odgovoru svom.

    1294.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:36 am

    PEVAJ, PEVAJ



    Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari

    Prsti tvoji igraju i kruže.

    Zagrcnuh se u dimu i jari,

    Moj poslednji i jedini druže.



    Nek ti oči na grivnu ne sleću,

    Nit na svilu što blista beskrajno.

    Tražio sam u toj ženi sreću,

    A propast sam našao slučajno.



    Nisam znao da ljubav duboka -

    Zaraza je, da je kuga… strela.

    Prišla je i zaklopljena oka

    Banditu je pamet oduzela.



    Pevaj, druže, nek se vrate dani

    I negdašnje naše zore plam.

    Nek poljupcem ona druge hrani,

    Preživelo đubre, divni šljam.



    Ah, zastani! Neću da je diram.

    Ah, zastani! Ne kunem je ja.

    Daj mi da ti o sebi zasviram

    Na debeloj žici koja sja…



    Blista mojih dana kube jasno,

    U duši je još zlato starinsko.

    Mnoge cure štipao sam strasno,

    Mnoge žene u uglu sam stisko.



    Na zemlji je još istina živa,

    Opazih je i ja deč’jim okom:

    Ližu kučku dok joj se sok sliva

    Svi psi redom, na juriš i skokom.



    Ljubomoran - zar da sam na tebe?

    Zar ovakvog da me snađe jad?

    Naš život je - postelja i ćebe

    Naš je život - poljubac i pad.



    Pevaj, pevaj! Ruke neka mašu:

    Kobni zamah - kobi će doneti …

    Čuj … nek idu svi u … pivsku flašu …

    Nikad, druže, ja neću umreti.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:43 am

    Ovdje su se za vrijeme revolucije skupljali pisci, slikari, glumci da uz skromne objede diskutuju, čitaju stihove, ili da prireduju izložbe, da izvode svoja i tudja djela, sakupljajući napojnice od publike ili da organizuju razne priredbe i predavanja za namirnice.Pjesnici su u revoluciji brzo došli u javni i otvoreni sukob sa zvaničnom kritikom i komesarom prosvjete.Cijele gladne jeseni i mučne zime 1918-1919, koja je donijela mrazeve, debele snjegove, pegavac, grip i druge bolesti, pjesnici se zanose pripremanjem novog knjževnom pokreta.
    U mračnim i hladnim jazbinama u kojima se i mastilo ledilo mladi pesnici do duboko u noć razgovaraju, pripremaju almanahe, zbirke pjesama i knjiga sa čudnim nazivima.Poslije mnogih sastanaka i dugih razgovora A. Mariengof, V.Šeršenjevic, R. Ivnjev, S. Jesenjin i drugi nezadovoljni školama simbolizma i futurizma, osnivaju u stanu Mariengofa, uz čaj od mrkve imažisticki pravac u poeziji.
    Imažisti su bili bučniji na ulici nego u književnosti.Propagirajuci svoj pjesnički pravac svuda su se vidjeli i čuli.Kolektivna zbirka Bojadžinca reči, u kojoj je objavljena Poema o Keruši koja je Jesenjina svojim originalnim humanizmom neobično popularisala, štampana je na groznoj hartiji.Njihovo izdavačko preduzeče,stvarno biblioteka, u doba kada se sve nacionalizuje i kada niko ne može ništa samostalno objavljivati,održava se samo zahvaljujuci Jesenjinovoj okretnosti.Imažisti su preduzimali i putovanja po Rusiji da bi se ishranili, propagirali imažizam i priredivali književne večeri.
    Najcešće su napuštali Moskvu da se sklone od očiju vlasti koje ih nisu trpele zbog uličnih skandala.Imažisticki pokret znacajan je u Jesenjinovom radu kao izvjestan prelom.Pod njegovim uticajem on se osjetio poslednjim pjesnikom sela, koj prilazi lagano gradu i postaje sve više gradanski poeta.Preokreti sa Jesenjinom su se dogadjali cesto, ali ovoga puta 1920. u Moskvi nije bila posrijedi samo lična sudbina, niti težak život, ni neimaština ,ni potucanje po hladnim ćumezima.
    Jesenjin je najviše patio u sebi zbog bijede života,zbog nedaća i srozavanja kojima nije bilo kraja.Sve dogadjaje oko njega Jesenjin je upijao u sebe, pateći kao junaci Dostojevskog.Samoću je izbjegavao, jer je od svega vidjenog i doživljenog postajao mračan, a noću, kada niko nje bio kraj njega, počinjao je votkom liječiti strah od groznih prizora i usamljenosti.Poslije ovakvih bdenja i napetosti, naravno da su nailazili trenuci teške melanholije, opjevani u Kobiljim koracima.Zbog imažistickog pokreta,a i da se snadje u doba gladi ,Jesenjin često putuje na jug Rusije

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:48 am

    .Na jednom od ovakvih putovanja, u leto 1920. godine Jesenjin doživljava sudbonosan preokret u svome životu.U vozu od Kislevodska do Bauka, negdje izmedu stanice Tihorjecke i Pjatigorska, posmatrajuci kroz prozor kavkaske pejzaže gleda trku ždrepca i lokomotive.Meriengof, koji je stajao kraj njega, posmatrajući i sam ovo zanimljivo nadmetanje, opisuje ovaj prizor u Romanu bez laži-"Stepom, uporedo sa našim vozom, jurio je do ludila uplašen od lokomotive, vrani laki ždrebac.Prizor je bio dirljiv.
    Vičući iz petnih žila, mašući gaćama i klimajući svojom tršavom plavom glavom, Jesenjin je bodrio vranca da istraje.Čelični i živi konj trčali su uporedo dva kilometra,zatim je četveronožac počeo da odustaje i mi ga izgubismo iz vida.
    Jesenjin je bio van sebe. ....".Umetničku evokaciju ovog cijelog dogadjaja daje u Četrdesetodnevnom pomenu.Tada prvi put u njegovoj poeziji trubi rog i objavljuje selu dolazak gosta sa gvozdenom trubom.Ovi stihovi ciklusa predstavljaju vrhunac njegovog bola i istovremeno slom svih njegovih ideala, vezanih za selo kao glavni izvor snage.
    Od njhovog postanka pa do smrti, nekadašnji pjesnik radosti i svitanja ostace na raskrsnici puteva: jednom nogom u starom a drugom u novm svetu..Ovoj fazi Jesenjinovog razvoja, koju uglvnom odreduje tragedija sela i lična propast, pripadaju i njegove drame.Zemlja lupež je autorov potpuni krah prikazivanja savremenih ruskih dramskih zbivanja.Medutim, drama Puacov je vraćanje životu i revoluciji ili pokušaj svesnog traženja izlaza i utjehe poslije sloma.
    Ali ,Puacov je značajan po drugom nečem:on predstavlja poslednji Jesenjinov imažistički potez.U njemu su pjesnikove stilske figure i slike ponekad usiljene, jednostavne, često ponavljane, dok je jezik težak i nepomičan kao u bolesnika.
    Mada i tu njegova topla lirika ponese djelo, ipak se ono ne razvija dramski snažno, niti pjesnik stiže da obasja sa svih strana grandioznu figuru seljačkog revolucionara.
    Zato je možda u pravu jedan sovjetski kritičar kada primjećuje da ovdje Jesenjin nije pisao o Pugacovu ,već Pugacov o Jesenjinu.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:52 am

    LJUBAV

    U Jesenjinovom životu žene su igrale veliku ulogu.On je uvijek za sobom vukao bezbroj krupnih i sitnih ljubavi i prljavih avantura.Ali najviše se u njegov život uvlači čuvena igracica Isidora Dunkan.Po nekim ova perverzna strankinja bila je kobna za Jesenjina kao i ubica Dantes za Puškina.Prije susreta sa Isidorom, Jesenjin se u doba imažizma rastao sa svojom prvom ženom Zinaidom Nikolajevnom Rajh, sa kojom je imao kćerku Tatjanu i sina Konstantina.Taj prvi boemski brak bio mu je više dosadan i on se postarao da ga raskine.
    Uskoro za ovim je na sceni Isdora Dunkan.Jesenjinova veza sa njom je dovela do braka kojim se bavila u početku ruska, zatim evropska i američka javnost.
    Za one koji su pratili život velike umetnice i talentovanog liricara to je bio ne brak ,
    već niz interesantnih senzacija.Odmah poslije poznanstva balerine i pjesnika se po Moskvi o ljubavi Jesenjina koji nije znao nijedan jezik sem ruskog ,i Isidore koja na tom jeziku zna nekoliko riječi.A javno se prica o njima tek kada se Jesenjin sasvim preselio u palatu Balašova;kada u školi počinju orgije i tuče; i kada zaslepljena Isidora juri Jesenjina po Moskvi.Običnim ljudima smešni su odnosi žene, na zalasku ljepote i strasti, i pjesnika u punom sjaju mladosti.I dok malogradjani povodom 26 na prema 46 prave šale,ljubavnicima je sve jasnije da jedno bez drugog ne mogu.
    A evo kako je stvarno došlo do jedinstva dveju ploti i dveju duša, najzad i do tragike umornih putnika.Sirovi seoski pjesnik, talentovan, bujan i željan slave, uspjeha i ljubavi našao se kraj žene koja je bila oličenje vjekovne kulture Zapada.
    Začaran on gleda kao u cudo, ne znajući šta da radi "sa svojim rukama i nogama", u ženu u cijem svakom pokretu se ogleda "ljepota anticke harmonije".A još kada prvi put vidi njenu igru,on oseca strast koja okiva i Isidoru.Da ga odvoji od nocnih lokala, prljavih žena, pijanih drugova koji su ga nagovarali da bježi u Persiju;da bi ga spasila za književnost i sebe, pristaje da se vjenčaju.
    Sutradan po vencanju Isidora i Jesenjin su na moskovskom aerodromu i njihova lica blistaju od dječije radosti.
    Oni se gledaju sa "puno nežnosti i ljubavi" očekujući u "budućnosti nešto novo nešto lijepo i neobično".Ne znajući šta ce sa rukama, pjesnik za trenutak nekako nesvjesno ovija oko ruke Isidorin šal.Kao da vezuje suprotna svjeta i dva ista kraja.
    A kada uzleću poput Ikarovih snova, za njima ostaje zemlja mladosti i revolucije, puna nevolja i briga, sa problemima oskudice, gladi, epidemije i Nepa.A u Jesenjinovom djelu, i knjiga stihova Ispovijest mangupa, sa tužnim motivima gradjanina i boema.
    Kada 11.maja 1922. Jesenjin i Dunkan stižu u Berlin niko nije srećniji od njih.
    Ali taj san u luksuznom hotelu Adlon ne traje dugo.Otpočinju i ovde prvo nesporazumi, onda sukobi i skandali koje štampa pretvara u senzacije.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:58 am

    SMRT

    Poslednje godine života, 1925., Jesenjin je u naprestanoj agoniji stvaranja i smrti.Pjesme prosto klučaju iz njega da se i sam on tome čudi."ne mogu da ih zaustavim", "to je kao navijena mašina", govorio je poznanicima.
    Prije toga, 1924., na Kavkazu, takode je grabeći od života beleži sve što se godinama gomilalo u duši.Nezaboravna ispovijest Ana Snjegina izliva se snagom bujice u divnu lirsku pjesmu.Ana Snjegina je pjesnikovo i najrealističnije ostvarenje, sa utiscima iz rodnog kraja 1918. gdje je Jesenjin proveo ljeto i bio očevidac mnogih dogadaja.
    Pred smrt Jesenjin se najviše seća ljubavi, koja za njega znači najveću sreću i čudo na svijetu.Njena prolaznost muči, on bi htjeo vječno da sanja maj i onu koju zauvijek voli i da nikada ne precvjeta.Ispovjesti smrtnika, tako bi se mogle nazvati poslednje Jesenjinove pjesme.Praštajuci se sa životom, on u njima, tonom intimnosti, uzbudljivih osećanja,tihih radosti i tuge, izražava najneposrednija osjećanja najdražeg sebe.
    U jesen 1925. pjesniku se teško moglo pomoci"Kada se u poslednje vrijeme govorilo", veli Mariengof,"Jesenjin pije", rijeci su zvučale kao"udarci malja" i svi su bježali od opasnog,mahnitog i izgubljenog čovjeka.
    Po svima svjedočanstvima Jesenjinu je ovih dana ostajao samo jedan izlaz-bolnica, a prijateljima - opasnost da je ne odbije kao nekada sanatorijum.Uveče 23.decembra,Jesenjin po zabeleškama zeta Neasedkina, odlazi sestrama u Zamoskvorecje i ne pozdravlja se ide u sobu i kupi sve svoje stvari.Jesenjin stiže u Petrograd 24.decembra ujutro, odseda u hotelu Angleter i tri dana juri obavljajući poslove.Bolesno uznemiren i nuropat,Jesenjin se tih dana osećao strahovito usamljen.U hotelskoj sobi br.5, koju je nekada dolazio sa Isidorom, atmosfera postaje sve teža, naročito uveče.
    Kad god bi pred spavanje otvorio prozor uletalo bih jato vrana koje dugo nije mogao istjerati.U duši se stvarao još veći pakao, i on je ujutro 27. decembra, nemajući mastila - kako je sam pričao preko dana poznanicima - napisao pjesmu krvlju, iz rasečenih vena.To su bili stihovi "Do vidjenja, prijatelju",predati uveče mladom pjesniku V.Erlihu, koji je zaboravio da ih pročita i zavirio u njih tek kad je bilo dockan.Uveče 27. decembra, Jesenjin je u restoranu svog hotela zamišljen i tužan.Poslije vecere je u vestibilu, gdje dugo sjedi sam, nervozno puši i tone u nesanu misao, dok se odmara u u ogromnom gradu i velikoj kući.
    Umoran, duševno bolestan,očajan,on katkad ustane, šeta, gleda kroz prozor u snježnu noć punu oblaka i magle, pa opet skrušeno sjeda, nastavlja pušenje, i trlja celo.
    Rob utisaka i preteranih crnih uobrazilja, zlovoljan i utučen, ostaje tako do ponoći i do bezumne svjesti kada usplahireno počinje juriti hodnicima;onda kuca na vrata susjeda i moli da ih otvore i preklinje da ga puste unutra.Ali u mutnom sjaju dubokih i bešumnih hodnika nigdje nikog: ni žene, ni brata, ni drug.Pred zamagljenom svjesti otvaraju se samo vrata najmljene grobnice.On juri u svoju sobu, razbacuje namještaj, pravi nered, i u užasu, opet sijece nožem vene, zatim prebacuje u uglu sobe preko cijevi za parno grijanje uže od prtljaga, navlaci omču oko vrata i posle ponoći izmedu noci 27 i 28 decembra 1925. vrši trostruko ubistvo:sečenjem vena, vešanjem i gorenjem uz cijev za parno grijanje...
    Sahranjen je u Moskvi 30.decembra 1925.godine na Vaganjkovskom groblju.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Sub Dec 06, 2008 9:59 am

    Krčmarska Moskva

    I.

    Nema više nade, svršeno je,
    daleko su sad rodna polja.
    Neće više sivim lišćem svojim
    iznad mene zvoniti topola.

    Nestat će i niske moje kuće,
    neće više biti ni psa mog.
    Na moskovskom trgu, u svanuće,
    izdahnut ću, sudio mi Bog.

    Volim ovo šarenilo grada,
    podbuo je, snage više nema.
    Zlatna, snena Azija i sada
    na njegovim kupolama drijema.

    Kada sine mjesečina bijela,
    kako svijetli, tko li će je znati?
    Idem pravo, oborena čela
    u poznatu krčmu navratim.

    U jazbinu takvu kad doskitam,
    svu noć strašnu, u dimu i buci,
    ja ******ma svoje pjesme čitam,
    kraj lopova sa čašom u ruci.

    Bije srce i ja blijeda lica
    Govorim i pijano se klatim:
    ja sam, kao i vi, propalica,
    ni ja nemam kamo da se vratim.

    Nestat će i niske moje kuće,
    neće više biti ni psa mog.
    Na moskovskom trgu, u svanuće,
    izdahnut ću, sudio mi Bog.

    II.

    Opet plaču, urliču i piju,
    harmonika žutu tugu lije,
    proklinjući nevolje što biju,
    sjećajuć se moskovske Rusije.

    I meni je otežala glava,
    zalio sam oči vinom sada,
    od toglica da me prođe strava,
    da pobjegnem od svojega jada.

    Zauvijek je nešto izgubljeno!
    Maju sinji! I junu moj plavi!
    Zar se zato vonj lešine lijeno
    nad propalom terevenkom javi?

    Rusi danas ko da nešto slave!
    Svuda teče špirit kao rijeka.
    Harmonikaš polupane glave
    pjeva im o Volgi i o Če-ka.

    Svaki pogled nešto zloga priča,
    nepokorne preglasne su riječi.
    Žao im je tih glupih mladića
    što ubiše sebe ne misleći.

    Žao im je što Oktobru ovom
    dopustiše da ih sve obmane
    i oštri se već sa snagom novom
    nož u čizmi skriven cijele dane.

    Gdje ste vi što odoste iz vida?
    Da l' vam svjetla naše kobi?
    I špiritom svirač triper skida
    u kirgijskoj stepi što ga dobi.

    Takve nećeš zgnječiti bez traga.
    Besposlicu kao trulež znaju.
    O Rusijo...ti Ru...sijo draga...
    azijatski zavičaju!

    III.

    Harmoniko sviraj, nevolja je prava...
    Pod rukom svirača nek se tuga lije.
    Pjevaj sa mnom, pjevaj ti, kučko šugava,
    pjevaj ko i prije.

    Istrošili su te, kome sada žuriš?
    Dosta mi je svega.
    Što očima modrim u me tako zuriš?
    Po njušci te treba.

    Ko strašilo stani posred vinograda,
    da se plaši vrana.
    Do jetara si me mučila do sada
    i sa sviju strana.

    Harmoniko sviraj, zvuk mi je tvoj mio!
    Poj rugobo jedna!
    Rađe bih, no s tobom, s tom sisatom bio -
    gluplja je i bijedna.

    Nisi bila prva, s mnogima se desi,
    mnoge sam kraj puta...
    No s mrcinom takvom kao ti što jesi
    bješe prvi puta.

    Ma gdje tražio sam sreću
    sve vrišti od bola.
    Ubiti se neću,
    idi dođavola!

    Od tih psina jače,
    srce nek ne strada.
    Najdraža... ja plačem...
    oprosti mi sada...

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Ned Mar 15, 2009 10:57 am

    HALJINA MODRA I PLAVE OČI

    Haljina modra i plave oči
    Lagao sam dragoj jedne noći
    Draga pitala: "Mećava veje?
    Spremiu postelju, peć se greje."

    Odgovorih dragoj: "Neko sa visine
    cvetovima belim pokriva daljine.
    Postelju spremi peć se greje,
    bez tebe u srcu mećava veje."
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Ned Mar 15, 2009 11:06 am

    MENJAJUĆI RUBLJU ZA TUMANE

    Menjajući rublju za tumane,
    Svog menjača danas ja zamolih
    Da mi kaže kako ću da šanem
    Lepoj Lali na persijskom volim.

    Rekoh tiše nego vanski vali,
    Upitah ga od lahora blaže
    Da mi šapne kako lepoj Lali
    Reč "poljubac" nežno ja da kažem.

    I upitah još, a prepun srama,
    Duše pune neodlučnog boja,
    Kada sa mnom Lala bude sama
    Kako da joj kažem da je "moja".

    Odgovori kratko menjač meni.
    O ljubavi reči tu ne zbore,
    O njoj tek su uzdasi skriveni,
    O njoj oči ko dragulji gore.

    Poljupci su strasti bezimene
    A ne reči u grob urezane,
    Poljupci su ruže raspršene,
    Latice na usni rastapane.

    Suvišne su za ljubav poruke,
    Od nje same gori se i zebe.
    "Ti si moja" - neka kažu ruke
    Što skidahu crni zar sa tebe.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Ned Mar 15, 2009 11:09 am

    DALEKA VESELA PESMA

    Neko pesmu veselo pevuši,
    Daleko je, daleko od mene.
    Ja bih hteo da mu se pridružim,
    Al' ne daju grudi razbijene.

    Uzaludno duša za njom žudi,
    U grudima traži slične zvuke,
    Zato što su i snagu i grudi
    Iznurile nevolja i muke.

    Odveć rano misli mi poleću
    Ka snovima zemlje ideala.
    Rano počeh da ropćem na sreću
    I mislim šta prošlost mi je dala.

    Rano dušom, strasnom, uzavrelom,
    Tražih sebe u dane sumorne,
    Pa ne mogu da pevam veselo,
    Nemam snage, grudi su umorne.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Ned Mar 15, 2009 11:10 am

    Moskovsko ljeto 1925.
    Ponovo dani i noći Jesenjinovih klonuća i stramputica. Pije, brzo plane, sukobljava se... Spava đe stigne. Luta po kafanskoj Moskvi. Sve je kao u njegovim stihovima: "Da se pomirim sa sobom - ne mogu - / sebi, voljenome/ tuđinac sam ja". Od njegove nesreće pate i svi u Konstantinovu - otac, majka, sestre... I, tada, neočekivano za sve u porodici, napisao je Kaći 16. juna 1925: "Draga Jekatarina! Dogodilo se mnogo štošta što je izmijenilo i mijenja moj život. Ženim se Sonjom Tolstoj i odlazim s njom na Krim".
    Kada su se vratili u Moskvu, Jesenjina i Sonju dočekala je - milicija! Kao da se pojavila iz njegove poeme "Stance". Jesenjin je u vozu na prilazu Moskvi izazvao incident: iz nekog kupea je nekakav diplomatski kurir Alfred Roga i nešto prigovorio Jesenjinu, koji se prepirao sa kondukterom oko ulaza u bife voza, a Jesenjin mu je grubo odgovorio. Pojavio se i neki Jurij Levit, komesar za zaštitu zdravlja, pa je pjesnik i njemu uputio ni malo lijepe riječi. Prepirka iz voza dobila je čudesne razmjere: postala je krivična optužnica protiv pjesnika i raspisana je poćernica za njim.
    Pokušao je da zlo spriječi lično narodni komesar prosvjete Lunačarski: pisao je sudiji Lipkinu da obustavi proces protiv Jesenjina. Nije pomoglo, što je upućivalo na zaključak da iza sudije stoji neko moćniji od Lunačarskog.
    Jesenjin je doživio slom. Bio je to peti sudski proces koji ga je čekao. Već oronulog zdravlja, uplašen od života, ponovo je počeo da pije, danima. "Više od svega, Jesenjin se bojao...milicije i suda" - svjedočio je njegov zet, Kaćin muž, pjesnik Nasjednik. "Nije mala stvar policijska stanica! Tu se ja sastajem s državom", kao da je za Jesenjina pisao njegov pjesnički sabrat i prijatelj, slavni Velimir Hlebnjikov, i sam stradalnik u životu. Ali, opet, pri piću, Jesenjin bi se jarosno unosio milicionarima u lice, s najtežim psovkama, i udarao ih po nosu, tako najčešće, kako piše u zapisnicima. Ne piše kako su mu oni uzvraćali, a jesu, mnogo puta.
    Sonja je činila sve da mu pomogne, uredila je i da ga prime u psihijatrijsku kliniku, ali on to nije htio. I sa Sonjom je u nesporazumu. osoran, netrpeljiv, svadljiv... Tih dana govorio je pjesniku Ivanu Gruzonovu: "Napiši mi nekrolog".
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Ned Mar 15, 2009 11:11 am

    PLAMTI ZVEZDO MOJA

    Plamti, zvezdo moja, samo,
    Prospi hladno svetlo sivo.
    Jer na uskom groblju, tamo,
    Neće kucat srce živo.

    S'jaš ko avgust talasanjem,
    Puniš poljski mir kraj voda
    Nekim jezivim drhtanjem
    Kao - zaostala roda.

    Dižuć glavu - prisluškujem:
    Iza šuma u beskraju
    Opet nečju pesmu čujem
    O domu i zavičaju.

    Zlatna jesen bez koprene
    Brezama sok - umanjuje,
    Sve voljene, ostavljene,
    Ona lišćem oplakuje.

    Ja znam, brzo, dani rade,
    Nema krivnje, pa ma čija.
    Iza žalosne ograde
    Moraću da legnem i ja.

    Ugasnuće i blagi plamen,
    Biće srce prah u svemu
    Podići će sivi kamen
    Drugovi, i stih na njemu...

    Al' pred smrću, u tom čudu,
    Sročio bih i ja koju:
    "Voleo je rodnu grudu,
    Ko bekrija krčmu svoju".
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: JESENJIN   Danas u 9:13 am

    Nazad na vrh Ići dole
     
    JESENJIN
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
     Similar topics
    -
    » Sergej Aleksandrovič Jesenjin
    » Sergej Aleksandrovič Jesenjin
    » Velike ljubavi velikih ljudi

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET :: umetnost :: književnost-
    Skoči na: