*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
4.Spec izlozba MASTIFA,BULMASTIFA,E.BULDOGA i NEMACKIH DOGA
free forum
Similar topics
RADIO STANICE
klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
free forum
Trenutna temperatura
Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga

    Share | 
     

     HERMAN HESE

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
    AutorPoruka
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: HERMAN HESE   Uto Avg 26, 2008 9:14 pm

    Citat :
    "Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji, čije mi radosti nista ne znače!"
    „Stepski vuk"



    Herman Hese (1877-1962), nemački književnik, od 1923. švajcarski državljanin, 1946. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost.


    The Nobel Prize in Literature 1946
    "for his inspired writings which, while growing in boldness and penetration, exemplify the classical humanitarian ideals and high qualities of style"


    Hese je gradjanin sveta i vizionar budućnosti, neophodan svakom pojedincu koji oseća potrebu za radikalnim menjanjem svojih nazora, svoje ličnosti i načina života. Piše jednostavno i nadahnuto, iskreno i poetično. Hese lako i brzo osvaja čitaoce svojom neposrednošću, istinitoscu, magičnim prizvukom svojih rečenica i mudrim porukama svog ogromnog životnog iskustva.


    Poslednji put izmenio drugasansa dana Čet Okt 23, 2008 11:32 pm, izmenio ukupno 2 puta
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Uto Avg 26, 2008 9:16 pm

    Bibliografija>


    1904. Петер Каменцинд (Peter Camenzind)
    1906. Испод точка (Unterm Rad)
    1910. Гертруда (Gertrud)
    1914. Розалда (Rosshalde)
    1915. Кнулп (Knulp)
    1919. Демијен (Demien)
    1919. Клајн и Вагнер (Klein und Wagner)
    1919. Чудне вести са Друге Звезде (кратке приче) (Märchen)
    1920. Клингсорово последње лето (Klingsors letzer Sommer)
    1920. Тумарања (Wanderung:Aufzeichnungen)
    1922. Сидарта (Siddhartha)
    1927. Степски вук (Der Steppenwolf)
    1928. Криза: Странице из дневника (Krisis: Ein Stück Tagebuch)
    1930. Нарцис и Златоусти (Narziss ung Goldmund)
    1932. Путовање на исток (Die Morgenlandfahrt)
    1937. Аутобиографски есеји (Gedenkblätter)
    1942. Поеме (Die Gedichte)
    1943. Игра стаклених перли (Das Glassperlenspiel)
    1946. Ако се рат настави... (есеји) (Krieg und Frieden)
    1976. Моја вера:Есеји о животу и уметности (My belief: Essays on Life and Art)
    1995. Завршене бајке Хермана Хесеа (The complete Fairy Tales of Herman Hesse)


    Poslednji put izmenio drugasansa dana Čet Okt 23, 2008 11:01 pm, izmenio ukupno 2 puta
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Uto Avg 26, 2008 9:30 pm

    Rani poceci:
    Citat :

    "Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bježiš od nje. Ne moraš bježati, ne moraš je se bojati. Moraš voljeti...
    Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bježati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time..."

    Odlučivši u dobi od 13 godina da bude "pjesnik ili ništa",
    Hesse je u početku pisao romantične pjesme i priče.
    1896, njegova pesma „Madona" pojavila se u jednom Bečkom časopisu.
    1899. godine izdao je knjigu pesama „Romantične pesme" i knjigu sa kratkim pričama „Sat posle ponoći".
    Obe su prošle finansijski katastrofalno.
    1903.godine ugledni izdavač Semjuel Fišer objavio je prvi Heseov roman "Peter Kamencid,i od tada je Hese mogao da živi kao slobodan umetnik.


    Poslednji put izmenio drugasansa dana Sre Sep 10, 2008 6:05 am, izmenio ukupno 2 puta
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sre Avg 27, 2008 10:49 am

    1899. Počinje sa pisanjem romana “Jež” (rukopis još nije pronađen). “Romantične pesme” izašle kod Pirsona, u Drezdenu. “Jedan čas po ponoći” izlazi kod Dideriksa u Lajpcigu.

    1899-1903. Knjižarski pomoćnik u Bazelu (Knjižara R. Rajh i antikvarnica von Vatenvil).
    Hese počinje da piše članke i recenzije za “algemajne švajcer cajtung”, koji mu više no njegove knjige “donose izvestan lokalni glas, koji me veoma podupire u društvenom životu”.

    1901. Prvo putovanje u Firencu (Đenova, Piza, Venecija). “Ostavljeni spisi i pesme Hermana Laušera” objavljeni kod R. Rajha u Bazelu.

    1902. Pesme objavljene kod Grote, Berlin, Posvećene njegovoj majci, koja umire neposredno pred objavljivanje sveščice.

    1903. Drugo putovanje u Italiju (Firenca, Venecija) posle napuštanja knjižarskog i antikvarskog posla. Hese završava pisanje rukopisa “Petar Kamencid”, koji na poziv izdavača S. Fišera šalje u Berlin.1904. godine, nakon što je s prvim romanom stekao slavu, oženio se sa Marijom Bernouli i naselio se kraj jezera Konstanca. Sa njom je imao tri sina. Ovde je napisao roman, „Ispod točka", koji je objavljen 1906. godine. A potom se opet posvetio pesmama i kratkim pričama.
    1907. “S ove strane”, pripovetke, pojavljuju se kod S. Fišera, Berlin. Hese gradi i useljava se u sopstvenu kuću.
    “Na Erlenlou” u Gajenhofenu.
    1908. “Susedi”, pripovetke, pojavljuju se kod S. Fišera, Berlin.
    Početkom 20. veka svet je ponovo otkrio dela Artura Šopenhauera, za koja se zainteresovao i Hese. Počeo je da otkriva budizam i teozofiju, te obnovio svoju staru želju da poseti Indiju. Ovo je period u kojem se udaraju temelji jednog od njegovih najboljih romana, „Sidarta", koji će, doduše, izaći tek 1922. godine.
    1910. godine izdaje treći roman, „Gertruda", za koji će sam kasnije tvrditi da predstavlja njegov umetnički „pobačaj".
    1911. “Uzgred”, pesme, pojavljuju se kod Georga Milera, Minhen. Putovanje u Indiju sa prijateljem slikarem Hansom Šturcenegerom.
    1912. “Stramputice”, pripovetke, objavljene kod S. Fišera, Berlin. Hese napušta Nemačku i sa porodicom se preseljava u Bern (Švajcarska) u nekadašnju kuću prijatelja slikara Alberta Veltija.
    1913. “Iz Indije”, zabeleške s puta po Indiji pojavljuju se kod S. Fišera, Berlin.
    1914. “Roshalde”, roman, pojavljuje se kod S. Fišera, Berlin. Početkom rata Hese se prijavljuje kao dobrovoljac, ali biva odbijen zbog nesposobnosti i dodeljen Nemačkom poslanstvu u Bernu, gde u službi “Nemačkog staranja o zarobljenicima” snabdeva lektirom stotine hiljada ratnih zarobljenika i interniraca u Francuskoj, Engleskoj, Rusiji i Italiji, izdaje i rediguje zarobljeničke časopise (npr. “Nemačke internirske novine”) i osniva svoje izdavačko preduzeće za ratne zarobljenike (“Izdavačka kuća književne centrale za nemačke ratne zarobljenike”) u kome se od 1918. do 1922. pojavljuju 22 sveščice.
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Ned Avg 31, 2008 11:22 pm

    3. novembra 1914. godine napisao je esej „O prijatelji, ne tim tonom", u kojem traži od nemačkih intelektualaca da ne srljaju u nacionalizam. Bio je ubeđeni pacifista. Nemačka štampa ga je oštro napala, velika većina prijatelja se distancirala od njega, a preteća pisma su postala svakodnevna pojava.

    Usled novonastalih nevolja, kao i problema u braku, Hese je počeo da odlazi na psihoterapiju kod J.B. Langa, učenika Karla Gustava Junga, da bi kasnije lično upoznao i samog Junga. Jungovo učenje ostavilo je dubok utisak na Hesea, i za tri nedelje, u periodu septembar-oktobar 1917. godine piše „Demijana". Roman će objaviti tek po završetku rata, 1919. godine i to pod pseudonimom Emil Sinkler. Inače, Jungova ideja o dualnosti ljudske prirode, njegov sistem introvertnosti i ektrovertnosti, kolektivnog nesvesnog i sistem simbola, ubuduće će obeležiti Heseovo stvaralaštvo. Ove godine objavio je i zbirku kratkih priči „Čudne vesti sa Druge Zvezde".

    Iste godine, nakon što mu se žena oporavila od nekoliko nervnih slomova, Hese se razvodi. Preselio se u grad Montanjola, gde je započeo sa slikanjem.
    1922. godine objavio je svoje remek-delo „Sidarta", koje se bavi Budinom mladošću i emigrirao u Švajcarsku, čije državljanstvo je dobio 1923. godine.

    1924. godine oženio se pevačicom Rut Venger. Ovaj brak od početka nije funkcionisao i brzo se raspada, a Hese piše možda svoje najbolje delo - „Stepski vuk", objavljeno 1927. godine. U ovom delu se bavi duhovnom samo-realizacijom pojedinca.

    Ubrzo nakon uspeha sa ovim romanom, Hese se odriče osamljenosti i ženi se jevrejkom Ninon Dolbin Auslender, sa kojom ostaje do kraja života.
    1930. godine izlazi roman „Narcis i Zlatousti". U njemu je suprostavio intelektualnog asketu, koji se zadovoljava ustanovljenom religijom, i umetničku, senzualnu potragu za ličnim samoostvarenjem. 1932. godine izašlo je „Putovanje na istok", a godinu dana ranije započeo je sa radom na svom poslednjem romanu „Igra staklenih perli".

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sre Sep 10, 2008 6:03 am

    Citat :
    -STVARI KOJE VIDIMO-REČE PISTORIJE TIHO-JESU ISTE STVARI KOJE SU U NAMA.NE POSTOJI DRUGA STVARNOST SEM ONE KOJU IMAMO U SEBI SAMIMA.STOGA VEĆINA LJUDI ŽIVI TAKO NESTVARNO,ZATO ŠTO SLIKE IZVAN SEBE SMATRAJU ZA STVARNOST,A SVOJ VLASTITI SVET U SEBI NE PUŠTAJU NIKAKO DA DODJE DO REČI.PRI TOME SE MOŽE BITI SREĆAN.ALI AKO SE JEDNOM SAZNA I ONO DRUGO,ONDA SE VIŠE NE MOŽE IZABRATI DA SE PODJE PUTEM VEĆINE.SINKLERE,PUT VEĆINE JE LAK,A NAŠ JE TEŽAK.PODJIMO.

    Citat :

    -POSTOJE MNOGI PUTEVI NA KOJIMA BOG MOŽE DA NAS OSAMI I DA NAS DOVEDE SAME K SEBI.TIM PUTEM JE ON TADA POŠAO SA MNOM.TO JE BILO KAO KAKAV RDJAV SAN.PREKO PRLJAVŠTINE I MULJA,PREKO RAZBIJENIH PIVSKIH ČAŠA I NOĆI PROVEDENIH U CINIČNOM
    ĆASKANJU,VIDIM SEBE,UKLETOG SANJALICU,KAKO GAMIŽE BEZ ODMORA I U MUKAMA,PO RUŽNOM I KALJAVOM PUTU.IMA TAKVIH SNOVA PRI KOJIMA SE,NA PUTU KA PRINCEZI,ZAGLIBI U BRLOGU,U SOKAČIĆIMA PUNIM SMRADA I DJUBRETA.TAKO JE BILO I SA MNOM.BILO MI JE SUDJENO DA NA OVAJ NAČIN POSTANEM USAMLJEN,I DA IZMEDJU SEBE I DETINJSTVA PODIGNEM ZATVORENU RAJSKU KAPIJU SA STRAŽARIMA OD KOJIH JE ZRAČILO ODSUSTVO SAŽALJENJA.TO JE BIO POČETAK,BUDJENJE ČEŽNJE ZA SAMIM SOBOM.

    lol! citati iz "DEMIJANA"

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Pet Sep 12, 2008 11:52 pm

    STEPSKI VUK

    Citat :
    PAKLENO PUTOVANJE HESEOVO KROZ SEBE I SVOJE KOŠMARE
    PODSTAKNUTO JE I PONIKLO NA SUPROTNOSTI IZMEĐU KONVENCIONALNOG SVETA SPOKOJSTVA,REDA,ČISTOĆE,PRISTOJNOSTI I PITOMOSTI,I ONOG DRUGOG,KOJI SE SAMO NAZIRE VATRENOM ČEŽNJOM DA SE RAZBIJU USTALJENI OBLICI KONFORMISTIČKOG ŽIVOTA ,KOJI JE IZGUBIO SVOJ SMISAO I SVOJU PRIVLAČNOST U MLAKOJ MONOTONIJI MALOGRAĐANSKE UČAURENOSTI.TO JE SUKOB IZMEĐU SAMODOVOLJNE PROSEČNOSTI BEZ AMBICIJE I DUBLJIH ZAHTEVA,BEZ ŽIVOTNIJEG POKRETA I OSEĆANJA,I ŽELJE DA SE U PARAMPARČAD RAZBIJU SVI IDOLI I FETIŠI TOG PLITKOUMNOG SVETA GRAĐANSKE SAMODOVOLJNOSTI.


    MITSKI SIMBOL ZA TU SOPSTVENU RASPOLUĆENOST OVDE SE I NOMINALNO TRANSPONUJE I REALIZUJE,OPSESIVNO ZGUSNUT U JEDNU JEDINU REČ:STEPSKI VUK-ŽIVOTINJA KOJA JE ZALUTALA U TUĐ I NJOJ NERAZUMLJIV SVET,KOJA VIŠE NE MOŽE DA NAĐE SVOJU POSTOJBINU,SVOJ VAZDUH,KLIMU,HRANU.ONA JE SIMBOL ZA NESKLAD IZMEĐU ONOG PSIHIČKI PRAISKONSKOG ŠTO U SEBI NOSIMO I SADAŠNJEG ŠTO NAS KOMADA,OSIROMAŠUJE,RASPOLUĆUJE I UNIŠTAVA NAŠ TOTALNI PSIHIČKI INTEGRITET.
    MI NOSIMO U SEBI,ISTO KAO I HARI HALER,MIT O DVA BIĆA,DVE DUŠE,BOŽANSKU I SATANSKU PRIRODU,SPOSOBNOST DA BUDEMO SREĆNI,I DA SEBI ZAGORČAVAMO ŽIVOT,DA UŽIVAMO I DA PATIMO,A SVE TO JEDNO PORED DRUGOG I JEDNO U DRUGOM,ISTO TAKO NEPRIJATELJSKI ZAPLETENO I SUPROTSTAVLJENO KAO ŠTO SU VUK I ČOVEK U HARIJU.

    odlomak iz predgovora „Herman Hese ili rađanje mita iz sna i neuroze“
    Zoran Gluščević

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Pet Sep 12, 2008 11:55 pm

    Citat :
    AKO U OVOM SMISLU ISPITAMO DUŠU STEPSKOG VUKA,TADA NAM SE ON PRIKAZUJE KAO ČOVEK KOME JE ZBOG VISOKOG STEPENA NJEGOVE INDIVIDUALNOSTI ODREĐENO DA NE BUDE GRAĐANIN-JER SE SVAKA VISOKO RAZVIJENA INDIVIDUALNOST USTREMLJUJE PROTIV SOPSTVENOG JA I NAGINJE NJEGOVOM UNIŠTENJU.
    VIDIMO DA JE ON U SEBI NOSIO JAKE NAGONE,KAKO SVECA TAKO I RAZVRATNIKA,ALI USLED IZVESNE SLABOSTI I TROMOSTI NIJE MOGAO DA UZME ZALET U SLOBODNI,DIVLJI SVEMIR,NEGO JE OSTAO PRIKOVAN
    ZA TEŠKO MATERINSKO SAZVEŽĐE GRAĐANŠTINE.OVAKAV JE NJEGOV POLOŽAJ U SVETSKOM PROSTORU,OVAKVA JE NJEGOVA VEZANOST.
    VEĆINA INTELEKTUALACA I NAJVEĆI DEO UMETNIKA PRIPADAJU ISTOM TIPU.SAMO NAJSNAŽNIJI MEĐU NJIMA USPEVAJU DA PROBIJU ATMOSFERU GRAĐANSKE ZEMLJE I DA STIGNU U KOSMIČKI SVET,OSTALI SE MIRE SA SUDBINOM ILI SKLAPAJU KOMPROMISE,PREZIRU GRAĐANŠTINU,A IPAK JOJ PRIPADAJU,JAČAJU JE I VELIČAJU,JER NA KRAJU IPAK MORAJU DA JE PRIHVATE DA BI MOGLI DA ŽIVE.ZA OVE BEZBROJNE EGZISTENCIJE TO NE PREDSTAVLJA TRAGEDIJU,ALI SVAKAKO KRUPNU NEZGODU I ZLU KOB,U ČIJEM SE PAKLU NJIHOVI TALENTI ISPEKU I POSTANU PLODNI.


    „NE OČAJAVAM,HARI.ALI DA PATIM OD ŽIVOTA-OH,NA TO SAM VEĆ NAVIKLA!TI SE ČUDIŠ ŠTO NISAM SREĆNA IAKO UMEM DA IGRAM,IAKO SE TAKO DOBRO SNALAZIM NA POVRŠINI ŽIVOTA.A JA SE ,PRIJATELJU,ČUDIM ŠTO SI SE TI TOLIKO RAZOČARAO U ŽIVOTU,TI KOJI TAKO DOBRO POZNAJEŠ NAJLEPŠE I NAJDUBLJE STVARI,DUH,UMETNOST I MISLI.ZATO SMO SE I PRIVUKLI UZAJAMNO,ZATO I JESMO BRAT I SESTRA.NAUČIĆU TE DA IGRAŠ I DA BUDEŠ RAZIGRAN,DA SE SMEŠIŠ,A DA UPRKOS SVEMU IPAK NE BUDEŠ ZADOVOLJAN.NAUČIĆU OD TEBE DA MISLIM,DA STIČEM ZNANJE,A DA IPAK NE BUDEM ZADOVOLJNA.ZNAŠ LI DA SMO MI OBOJE DECA ĐAVOLA?“


    lol!

    odlomci iz "Stepskog vuka"


    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Sep 13, 2008 12:02 am

    Uvidevši kakve užase može doneti nacizam, on ponovo podiže svoj glas, a 1933. godine pomaže Tomasu Manu i Bertoltu Brehtu da odu iz Nemačke.
    Još od 1910. godine kada je počeo sa pisanjem recenzija knjiga, Hese je podržavao i pomagao brojne jevrejske autore, ali kada je napisao članak za „Frankfurter Zeitung", Hesea su optužili da podržava nacizam. Ipak, do kraja 1930-tih, nemačke novine su prestale da objavljuju njegove tekstove, da bi na kraju njegova dela bila potpuno zabranjena.
    1943. godine objavljuje svoj poslednji i najduži roman „Igra staklenih perli", za koji će 1946. dobiti Nobelovu nagradu za književnost. Hese se ponovo bavi dualnošću ljudske prirode, misaonog i aktivnog života, a ovoga puta u centru zbivanja se nalazi neverovatno nadareni intelektualac. Inače, primetno je da je glavni lik u svim Heseovim romanima osoba po mnogo čemu slična svom autoru, i to ne samo duhovno, misaono i iskustveno, već i po životnom dobu. Neki sugerišu kako u njegovim romanima sam Hese govori iz različitih likova, što je, zapravo, posledica njegovog istraživanja ljudske prirode i potrebe da sukobi njene različite strane, kako bi ih razjasnio i sebi i drugima. On sebe secira i različite aspekte svoga bića suprostavlja kako bi pronašao svoju suštinu.

    1946. godine
    objavio je esej „Ako se rat nastavi...". Inače, po završetku Drugog svetskog rata, Heseova produktivnost je značajno opala. Ponovo se vratio pisanju pesama i kratkih priči i više nije objavio ni jedan roman.
    Umro je 9. avgusta 1962. godine.
    Njegova popularnost se obnavlja krajem 1960-tih, kada njegove romane otkriva nova, hipi generacija, koja u njima pronalazi uporište za svoje ideje. Potraga za ličnim prosvetljenjem, što je Heseova preokupacija, posebno u romanima „Sidarta", „Putovanje na istok" i „Narcis i Zlatousti", poklapala se sa idealom hipika. Takođe, „Magični teatar", scena iz „Stepskog vuka", interpretirana je u nekom obliku psihodelije pobuđene drogama.

    DRAGAN MATIĆ
    MREŽA KREATIVNIH LJUDI

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila


    Poslednji izmenio drugasansa dana Čet Okt 23, 2008 11:30 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Besmrtnici/Herman Hese   Sre Okt 22, 2008 11:40 am

    Besmrtnici

    Propinje se ka nama i ključa
    huk života iz zemaljskih dolja,
    divlji urlik hiljadu nevolja,
    pijan zanos što svest zaobruča,
    krvav dim sa pirova dželata,
    grč naslade,srca koja tuku
    neutolnom požudom,splet ruku
    zelenasša,prosjaka,pirata,-
    oh,taj uskomešani ljudski roj,
    šiban strašću i bičevan strahom,
    zaudara na trulež i znoj
    blud i grubost spleću mu se s dahom
    koji blažen i ostrvljen diše,
    proždire se, pa se ispljuvava
    smišlja novi rat dok pesme piše,
    rasplamsali bordel ukrašava,
    mota,ždere,kurva se dok šeta
    sred drečavog vašarskog veselja,
    sred obmana svog dečijeg sveta
    što se svakom sa pučine želja
    nov ukaže kao zlatan val,
    i svakom se raspadne u kal.

    Naš je stan pak usred obasjane
    beskrajnosti eterske ledene,
    ne znamo za sate niti dane,
    za razlike čoveka i žene.
    Vaše grehe,pohote,ubojstva,
    vaše strepnje i nade u spas,
    ravnodušni i puni spokojstva,
    gledamo,ko sunca oko nas.
    Zmaj nebeski sa nama se druži,
    prožima nas vasionski led,
    a oko nas sve u nedogled,
    kolo zvezda bez prestanka kruzi.
    Dok gledamo mirno na vaš greh,
    koprcanje i jad neizrečni,
    nepomičan naš je život večni,
    hladan,zvezdan naš je večni smeh.


    knjiga"Stepski vuk"
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Čet Okt 23, 2008 9:28 am

    Tužba

    Biti nije nam dato.Struja smo samo,
    Voljno utičemo u oblike sve:
    U dan,u noć,u pakao i hram,
    Prolazimo,da budemo goni nas žeđ.

    Bez predaha oblik za oblikom tako punimo,
    Nijedan ne postaje naš zavičaj,sreća,jad,
    Uvek na putu,uvek gosti,
    Ni njiva,ni ralo ne zovu nas,ne raste za nas hleb.

    Ne znamo Gospod šta s nama smera,
    Igra se nama,ilovačom u ruci,
    Ona je nema i tvorljiva,nit’ se smeje,nit’ plače,
    Ona se mesi,ali nikad ne peče.

    Jednom se okameniti!Jednom se ustaliti,
    Za tim večno živo čeznemo,
    I ipak samo strašljiva groza večno ostaje,
    I ipak nikad ne biva počinka na putu našem.




    "Igra staklenih perli"

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: H.Hese   Čet Okt 23, 2008 5:33 pm

    Citat :
    Ta ja nisam hteo nista drugo nego da pokusam da prozivim ono sto je samo od sebe htelo da izbija iz mene.Zasto je to bilo tako mnogo tesko?
    Demijan / H.Hese
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Čet Okt 23, 2008 11:18 pm





    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Čet Okt 23, 2008 11:21 pm





    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Čet Okt 23, 2008 11:23 pm




    poštanska markica iz 1978 godine sa likom Hesea








    kuća gdje se rodio Hese



    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Čet Okt 23, 2008 11:28 pm



    Heseov radni sto u muzeju Gaienhofen




    Heseo bronzani kip u Kalvu





    Heseov grob



    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re Herman Hese   Pet Okt 24, 2008 2:24 am

    Citat :
    Ludost mladosti ima uspeha.
    Ne trazim ja mladog ludaka.
    Mladi ludak trazi mene.
    Pri prvom prorocanstvu dajem obavestenje.
    Ako vise puta pita to je uznemiravanje
    Ako uznemirava,ne dajem nikakvo obavestenje.
    Istrajnost vodi napredovanju.



    "Igra staklenih perli"
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Pet Okt 24, 2008 7:34 am

    Citat :
    „U najvažnijoj sceni sna,u sekvenci bezobzirnog ratnog hira
    (gde delo opet dobija posebnu mitsku snagu),sažeta je sva besmislenost rata.
    Tu se ubijanje nameće i sprovodi tako da njegov izvršilac nikad ne gubi sa lica
    tobožnju masku čedno-ciničke bezazlenosti, a njegov pokolj deluje kao jedina moguća apstraktna projekcija samoodbrane u njenom preventivnom postupku.
    Sva histerija rušenja i uništenja dovedena je do apsurda specifičnim postupkom neposredne identifikacije počinioca sa pokoljem kao automatskim i mehaničkim reagovanjem koje se samo po sebi razume.Taj cinično-apsurdan način na koji Hari sudeluje u pokolju pokazuje svu besmislenost i mehaničku slepoću ratovanja i uništavanja,slepu stihiju rušilačke strasti uopšte,te tako posredno,ne deklarativno,deluje humano.
    To je moderan postupak kreacije humanizma:ne uzima se stvar sa strane,posmatrački,spolja,tj.deskriptivno iz središta posmatrača,već u identifikaciji sa počiniocem,te tako,kroz prividnu identičnost sa antihumanim,samo to antihumano dovodi se do totalnog apsurda prirodnim razvijanjem u svim aspektima koji su mu imanentni i dostupni jedino iz njegovog sopstvenog jezgra.
    Time je potpuno negiran klasičan postupak“prethodnog“ gađenja i užasavanja koje stvara nepremostivu distancu do antihumanog i daje ga u verziji sa njegove antipodne posmatračke tačke,ne u neposrednom zračenju iz njegovog sopstvenog središta.

    Tako se u haotičnom razmahu i histeričnoj bujici „bezazlenog“ubijanja i pravljenjem ubilačkih zaseda svemu i svakome sa obe strane velikog druma života,kojim svako mora da prođe,ulazi u srž ratnog haosa kao oličenog apsurda,kao oživljenog prepotopskog robot-čudovišta čija je besmislenost,automatizovana zaslepljenost ubijanja smrtonosnija od njegovih ubilačkih hitaca.



    predgovor iz „Stepskog vuka“
    Zoran Gluščević

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re Herman Hese   Sub Okt 25, 2008 6:47 am

    Ja stepski vuk jurim i jurim
    zavejanim svetom surim,
    sa breze gavran tu i tamo prhne
    al' nigde zeca nigde srne!
    A ja srne toliko volim,
    da mi je da sad sretnem koju!
    Nicega lepseg no kad je skolim
    i pokazem joj celjust svoju.
    Tako bih dobar sa njom bio,
    sav bih se zario u njen nezan but,
    svetlu joj krv bih pio,pio,
    pa zavijajuci produzio put.
    Bar da je negde kakav mali
    zec,da me slatkim mesom zgreje!-
    Ah,zar uteklo od mene sve je
    sto zivot moze malo da razgali?
    Odavno mi je umrla zenka,
    olinjao i sed mi je rep,
    a ja jurim kroz noc kao senka,
    jurim i sanjam,poluslep,
    kako srne i zeceve vijam,
    slusam gde vetar granjem zavija,
    snegom tolim suvoga grla plam
    i nosim dusu da je djavolu dam.

    stihove prepevao:Branimir Živojinović
    HESE-"Stepski Vuk"
    zaljubljen
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: HERMAN HESE   Sub Okt 25, 2008 10:13 pm

    Citat :
    * i NAJNESRECNIJI zivot ima svojih suncanih casova i pod peskom i kamenjem ,svoje sitne cvetice Srece.Tako je to bilo i kod Stepskog Vuka.Obicno je bio veoma nesrecan,to se ne moze poreci,a mogao je da unesreci druge,naime,ako ih je voleo,a i oni njega.jer svi oni koji bi ga zavoleli videli su samo jednu njegovu stranu.Neki su ga voleli kao prefinjenog,mudrog i neobicnog coveka,pa bi bili zgranuti i razocarani kad bi odjednom morali da otkriju vuka u njemu.Ali je bilo i takvih koji su u njemu voleli bas vuka,bas ono slobodno,divlje,neukrotivo opasno i snazno,i ovi su,opet,dozivljavali veliko razocarenje i jad kad bi odjednom divlji,zli vuk ipak postao covek,koji u sebi slusa Mocarta,da cita pesme i da ima ljudske ideale.Stepski vuk je svoju dvojakost i podvojenost unosio i u sudbine drugih sa kojima je dolazio u dodir...

    H Hese-Stepski Vuk

    zaljubljen
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 01, 2008 9:21 pm

    Citat :
    Veliki ljudi su za mlade ljude kao suvo grozdje u kolacu svetske istorije,oni takodje spadaju u njenu pravu supstancu,izvesno,i nije nimalo lako ni prosto,kao sto bi se mislilo,razlikovati stvarne velikane od prividnih velikana.Kod prividno velikh,izgled velicine daju istorijski trenutak u njegova tumacenja i prilazenja,ali ima istoricara i biografa,a kamoli novinara,kojima to tumacenje i zahtevanje jednog istorijskog trenutka hoce da kaze/trenutni upeh pojavljuje se vec kao znak velicine.Omiljene figure takvih istoricara su kaplar koji od danas do sutra postane diktator,ili kurtizana koja za trenutak uspe da upravlja dobrim ili rdjavim raspolozenjem jednog vladara sveta.A idealno raspolozeni mladici vole,obrnuto,najvise tragicno neuspele,mucenike,one za trenutak suvise rano ili suvise kasno dosle.................Igra staklenih perli


    zaljubljen
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sre Nov 05, 2008 9:08 pm

    Zavodnik

    Pred mnogim vratima sam čekao,
    Na mnoga uha šapnuo svoju pesmu.
    I uvek kad se usta jedna predavala
    i žeđ bila ugašena, jedna blažena iluzija u grob bi silazila…

    Ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.
    Poljupci koje strašno moljah,
    duge noći koje grozničavo iščekivah…
    na kraju behu kao zgažen cvet,
    bez mirisa nestala lepota.
    Iz mnogih postelja ustao bih tužan
    kad je žudnja postala mi navika.

    Bežeć' od užitka tražio sam san
    opet novu želju i svoju samoću…
    taj užitak moje je prokletstvo
    jer nesrećnim me čini
    da svaki san o njoj stvarnost uništava.

    Oklevajući, ruku ka novom cvetu pružam,
    da novom uhu svoju pesmu šapnem:

    Brani se, najlepša moja, zakopčaj haljinu svoju,
    opčini me, izmuči me nikad mi ne reci DA.


    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sre Nov 05, 2008 9:11 pm

    Ravena

    Sve gospe u Raveni kriju,
    uz dobok pogled, ljupke kretnje,
    u sebi sećanja na prošlost
    tog grada, praznike i šetnje.

    A plaču tiho, poput dece,
    ko iz dubina bol da klija,
    i kad se smeju, to izgleda
    uz tužni tekst svetla melodija.

    I molitve će, poput dece,
    nežno, s uživanjem da kažu,
    i ljubavnu reč kazivati,
    ne znajući da samo lažu.

    I poljupce će hteti da daju
    i neobično i predano,
    o tom životu znajući samo
    da svima nam je umreti.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 1:28 am

    Biti srecan

    U zivotu ne postoji nikakva duznost
    osim duznosti: biti srecan.
    Samo smo zato na svetu,
    a sa svim duznostima,
    svim moralom
    i svim zapovijedima
    retko cinimo jedno drugoga srecnim,
    jer i sebe time ne cinimo srecnima.
    Ako covek moze biti dobar,
    moze to samo onda
    kada je srecan,
    kada u sebi ima sklada,
    dakle kada voli.
    To je bilo ucenje,
    jedino ucenje na svetu.
    To je rekao Isus,
    To je rekao Buda,
    To je rekao Hegel.
    Za svakoga je na ovome svetu
    jedino vazno
    njegovo vlastito najunutarnjije,
    njegova dusa,
    njegova sposobnost da voli.
    Ako je ona u redu,
    onda je svejedno
    jede li se proso ili kolaci,
    nose li se dragulji ili rite;
    onda svet zvuci zajedno s dusom,
    onda je dobro.

    Herman Hesse
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Sub Nov 08, 2008 1:44 am

    Hteo bih da sam cvet kraj puta
    a ti da naidjesh niz dolinu
    da me uzbere tvoja ruka
    na ve ki uzme me u svojinu

    Hteo bih i da sam vino rujno
    da ti potecem grlom belim
    pa kad se slijem s tobom bujno
    tebe i sebe da iscelim

    H.Hese
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: HERMAN HESE   Danas u 6:55 am

    Nazad na vrh Ići dole
     
    HERMAN HESE
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 5Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
     Similar topics
    -
    » Herman Hese
    » Herman Hesse
    » Herman Hese - Magija knjige
    » Umetnost dokolice
    » Austrija

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET :: umetnost :: književnost-
    Skoči na: