*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
PRVA SPECIJALKA NACIONALNOG KLUBA SREDNJE AZIJSKIH OVCARA-------1.MAJ---BAR------ u 14 SATI NA TERENIMA ISPRED HOTELA "SIDRO" Prijave za specijalku jos uvek u toku
Similar topics
  • » TuZnE PeSmE
  • » Lirske narodne pesme
  • » VALJEVO
  • » Srpska narodna muzika
  • » Pesme o Beogradu
  • » Epska narodna pesma
  • » Biseri naše narodne muzike
  • » ALEKSA ŠANTIĆ: " EMINA "
  • » Najlepse pesme o ZENI
  • » Pesme za decu
  • RADIO STANICE
    klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
    free forum
    Trenutna temperatura
    Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga
    Share | 
     

     EPSKE NARODNE PESME

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
    AutorPoruka
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: EPSKE NARODNE PESME   Uto Okt 28, 2008 5:45 pm

    KOSOVKA DEVOJKA


    Uranila Kosovka devojka,
    Uranila rano u nedelju,
    U nedelju prije jarka suca,
    Zasukala bijele rukave,
    Zasukala do belih lakata,
    Na plecima nosi hleba bela,
    U rukama dva kondira zlatna,
    U jednome hladjane vodice,
    U drugome rumenoga vina,
    Ona ide na Kosovo ravno,
    Pa se sece po razboju mlada,
    Po razboju cestitoga kneza,
    Te prevrce po krvi junake,
    Kog junaka u zivotu nadje,
    Umiva ga hladjanom vodicom,
    Pricescuje vinom crvenijem,
    I zalaze hlebom bijelijem,
    Namera je namerila bila,
    Na junaka Orlovica Pavla,
    Na knezeva mlada barjaktara,
    I njega je nasla u zivotu,
    Desna mu je ruka odsecena,
    I lijeva noga do kolena,
    Vita su mu rebra izlomljena,
    Vide mu se dzigerice bele,
    Izmice ga iz te mnoge krvce,
    Umiva ga hladjanom vodicom,
    Pricescuje vinom crvenijem,
    I zalaze hlebom bijelijem.

    Kad junaku srce zaigralo,
    Progovara Orlovicu Pavle:
    "Sestro draga Kosovko devojko,
    Koja ti je golema nevolja,
    Te prevrces po krvi junake?
    Koga trazis po razboju mlada:
    Ili brata, ili bratuceda,
    Al' po grehu stara roditelja?"

    Progovara Kosovka devojka:
    "Dragi brato, delijo neznana,
    Ja od roda nikog ne trazim,
    Niti brata, niti bratuceda,
    Ni po grehu stara roditelja,
    Moz li znati, delijo neznana,
    Kad knez Laza pricesciva vojsku
    Kod prekrasne Samodreze crkve
    -Tri nedelje trideset kaludjera?
    Sva se srpska pricestila vojska,
    Najposlije tri vojvode bojne:
    Jedno jeste Milosu vojvoda,
    A drugo je Kosancic Ivane,
    A trece je Toplica Milane,
    Ja se onde desih na vratima,
    Kad se seta vojvoda Milosu,
    Krasan junak na ovome svetu,
    Sablja mu se po kaldrmi vuce,
    Svilen kalpak, okovano perje,
    Na junaku kolasta azdija,
    oko vrata svilena marama,
    Obazre se i pogleda na me,
    S sebe skide kolastu azdiju,
    S sebe skide, pa je meni dade:
    -"Na devojko, kolastu azdiju,
    Po cemu ces mene spomenuti,
    Po azdiji i po imenu mome:
    Evo t'idem poginuti, duso,
    U taboru cestitoga kneza,
    Moli boga,draga duso moja,
    Da ti s' zdravo iz tabora vratim,
    A i tebe dobra sreca nadje,
    Uzacu te za Milana moga,
    Za Milana Bogom pobratima,
    Koj' je mene Bogom pobratio,
    Visnjim Bogom i svetim Jovanom,
    Ja cu tebi kum vencani biti."

    Za njim ide Kosancic Ivane,
    Krasan junak na ovome svetu,
    Sablja mu se po kaldrmi vuce,
    Svilen kalpak, okovano perje,
    Na junaku kolasta azdija,
    Oko vrata svilena marama,
    Na ruci mu burma pozlacena,
    Obazre se i pogleda na me,
    S ruke skide burmu pozlacenu,
    S ruke skide pa je meni dade:
    -"Na devojko, burmu pozlacenu,
    Po cemu ces mene spomenuti,
    A po burmi po imenu mome:
    Evo t' idem poginuti, duso,
    U taboru cestitoga kneza,
    moli Boga, moja duso draga,
    Da ti s' zdravo iz tabora vratim,
    A i tebe dobra sreca nadje,
    Uzecu te za Milana moga,
    Za Milana Bogom pobratima,
    Koj' je mene Bogom pobrtio,
    Visnjim Bogom i svetim Jovanom:
    Ja cu tebi rucni dever biti."

    Za njim ide Toplica Milane,
    Krasan junak na ovome svetu,
    Sablja mu se po kaldrmi vuce,
    Svilen kalpak, okovano perje,
    Na junaku kolasta azdija,
    Oko vrata svilena marama,
    Na ruci mu koprena od zlata,
    S ruke skide pa je meni dade:
    -"Na devojko,koprenu od zlata,
    Po cemu sec mene spomenuti,
    Po kopreni po imenu mome:
    Evo t' idem poginuti, duso,
    U taboru cestitoga kneza,
    Moli Boga moja duso draga,
    Da ti s' zdravo iz tabora vratim,
    Tebe, duso, dobra sreca nadje,
    Uzacu te za vernu ljubovcu,"

    I odose tri vojvode bojne:
    Njih ja danas na razboju trazim"

    Al' besedi Orlovicu Pavle:
    "Sestro draga,Kosovko devojko,
    Vidis, duso, ona koplja bojna,
    Ponajvisa a i ponajgusca:
    Onde j' pala krvca od junaka,
    Ta dobrome konju do stremena,
    Do stremena i do uzendjije,
    A junaku od svilena pasa,
    -Onde su ti sva tri poginula!
    Vec ti idi dvoru bijelome,
    Na krvavi skuta i rukava."

    Kad devojka saslusala reci,
    Proli suze niz bijelo lice,
    Ona ode svom bijelom dvoru,
    Kukajuci iz bijela grla:
    "Jao jadna, hude sam ti srece!
    Da se, jadna, za zelen bor ' hvatam,
    I on bi se zelen osusio!
    knjiga

    Po greku (po grijehu) roditelj znači pravi otac. Ovdje se pokazuje znak narodnoga mišljenja, da je grijeh i ženiti se. Ja sam slušao od oca jednoga velikog gospodara gde govori za svoga sina : "On je moj po grijehu sin, ali ga meni sad valja slušati."
    Nazad na vrh Ići dole
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka: 846
    Lokacija: Kikinda-Basaid
    Datum upisa: 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Okt 28, 2008 6:27 pm

    Srpske narodne epske pesme se dele na pesme dugog stiha (bugarštice) i na pesme kratkog stiha (deseteračke).

    U okviru srpske narodne epike, spada više ciklusa:

    * Neistorijski ciklus
    * Pretkosovski ciklus
    * Kosovski ciklus
    * Ciklus Marka Kraljevića
    * Pokosovski ciklus
    * Hajdučki i uskočki ciklus
    * Ciklus o oslobođenju Srbije i Crne Gore od Turaka

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka: 846
    Lokacija: Kikinda-Basaid
    Datum upisa: 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Okt 28, 2008 6:32 pm

    Istorijske ličnosti koje se pojavljuju u srpskim epskim pesmama.

    Pretkosovski ciklus

    Istaknute ličnosti


    * Andrija - Andrija Mrnjavčević
    * Vidosava
    * Vojvoda Miloš
    * Vojvoda Momčilo
    * Despot Uglješa, Ban Uglješa ili Uglješa vojvoda - Uglješa Mrnjavčević
    * Erceg Stepan - Stjepan Vukčić - Kosača
    * Jevrosima - Jevrosima Mrnjavčević, žena kralja Vukašina
    * Kobilić Miloš - Miloš Obilić (?-1389)
    * Kralj Vukašin - Vukašin Mrnjavčević (?-1371), kralj 1365-1371.
    * Leka kapetan
    * Ljutica Bogdan
    * Marko Kraljević - Marko Mrnjavčević (?-1395), princ, zatim kralj 1371-1395.
    * Milica - kneginja Milica Hrebeljanović
    * Miloš Voinović ili Miloš-čobanin - Miloš Vojinović (iako pesma to navodi, Miloš nije bio u srodstvu sa carem Dušanom)
    * Relja Krilati
    * Car Stjepan - Dušan Nemanjić, car Srba, Bugara i Grka 1308-1355. godine (nije bio u srodstvu sa Milošem Vojinovićem i nije se oženio princezom Roksandom već bugarskom princezom Jelenom).
    * Carević Uroš - car Uroš Nemanjić (Uroš Nejaki), srpski car 1355-1371.

    Strane ličnosti

    * Vlah-Alija
    * Kralj Mijailo - Mihailo Šišman, bugarski kralj
    * Radul-beg

    Manje istaknute ličnosti

    * Nejaki Jovo - sin Gojka Mrnjavčevića
    * Protopop Nedeljko
    * Rade neimar
    * Sluga Desimir - sluga kralja Vukašina
    * Sluga Lazo - Lazar Hrebeljanović (1329-1389), tada sluga na dvoru cara Dušana

    Kvazi-istorijske ličnosti

    Ličnosti za koje nema dokaza da su postojale, ili su potpuno izmišljene tj. proizvoljne.

    * Balačko vojvoda
    * Banović Strahinja ili Strahinić ban - Banović Strahinja
    * Jug-Bodan ili Juže stari
    * Mihailo, kralj leđanski (po pesmi, kralj Leđana)
    * Mrljavčević Gojko ili Vojvoda Gojko - Gojko Mrnjavčević
    * Roksanda đevojka, Rosanda đevojka ili Rosa (po pesmama, ćerka leđanskog kralja Mihaila)
    * Todor vezir

    Kosovski ciklus

    Istaknute ličnosti


    * Boško Jugović
    * Vuk Branković - Vuk Branković (?-1397)
    * Jugović Vojin
    * Musić Stevan - Musić Stevan
    * Orlović Pavle - Orlović Pavle
    * Car Lazar - Lazar Hrebeljanović (1329-1389), knez Raške
    * Carica Milica - kneginja Milica Hrebeljanović

    Strane ličnosti

    * Car Murat - sultan Murat I

    Manje istaknute ličnosti

    * Vaistina sluga - sluga Musić Stevana
    * Kosovka devojka
    * sluga Goluban - sluga kneza Lazara
    * sluga Milutin - sluga kneza Lazara

    Kvazi-istorijske ličnosti


    * Kosančić Ivan
    * Toplica Milan

    Pokosovski ciklus

    Istaknute ličnosti


    * Bolani Dojčin
    * Boško Rajčević - Boško Rajčević
    * Vlašić Radul
    * vojvoda Kajica
    * vojvoda Prijezda
    * vojvoda Rajko
    * Golemović Đura
    * Grčić Manojlo - Grčić Manojlo
    * Dojčetić Vuk
    * Zmaj-Ognjeni Vuk - Vuk Grgurević (1459-1485), plemić iz dinastije Brankovića
    * iguman Svetogorac Vaso - iguman manastira Hilandar
    * Jovica Resavac
    * Kaica Radonja / Kaica vojvoda
    * kralj Đurađ
    * Oblačić Rade - Oblačić Rade
    * Sibinjanin Janko - Janoš Hunjadi (1387-1456)
    * Stojan Stepojev
    * Šajnović Damnjan

    Strane ličnosti

    * Alil-aga
    * Gecija - ban titelski
    * Ištvan - ban slankamenski
    * Madžar-Janko
    * Mina od Kostura
    * Musa Arbanas / Musa kesedžija
    * Nemeš - ban vršački
    * Ćuprilić-vezir
    * Uso Arapin
    * Car Memed - sultan Mehmed II
    * Car Pojazet - sultan Bajazit I
    * Car Suleman - sultan Sulejman I
    * Crni Arapin

    Manje istaknute ličnosti

    * Đak Isaija - đak manastira Hilandar
    * Pero nalbantin
    * sluga Goluban - sluga Marka Kraljevića

    Hajdučki i uskočki ciklus

    Istaknute ličnosti


    * Vuk Mandušić - Vuk Mandušić
    * Vulić Vujadinović
    * Deli Radivoje
    * Deli Tatomir
    * Dijete Gruica
    * Iguman Vaso
    * Janković Stojan - Stojan Janković
    * Mali Radojica
    * Milić Vujadinović
    * Novaković Gruja
    * Njegošević Mato
    * Pivljanin Bajo - Bajo Pivljanin
    * Senković Đurađ
    * Senković Ivo
    * Senjanin Ivo
    * Senjanin Tadija
    * Smiljanić Ilija
    * Stari Vujadin - Stari Vujadin
    * Starina Novak - Starina Novak
    * Čoban Mihat

    Strane ličnosti

    * Aga od Ribnika
    * Beg Ljubović
    * Mehmed Arapin
    * Mustaj-beg - beg lički
    * Paša Ture Dilavera
    * Hasan paša
    * Čovjek-paša
    * Šaban-aga

    Manje istaknute ličnosti


    * Knez Bogosav

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka: 846
    Lokacija: Kikinda-Basaid
    Datum upisa: 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Okt 28, 2008 6:34 pm

    Ko krsno ime slavi, onom i pomaže.

    Što protuži rano u nedelju,
    U nedelju prije jarkog sunca,
    U sokolu gradu bijelome
    U tamnici Petra Mrkonjića?
    Oglasuje, da je soko sivi,
    Po istini vojvoda Todore.
    Ako tuži, za nevolju mu je:
    Sutra mu je krsno ime sveto,
    Krsno ime, sveti Đeorđije,
    A nema ga čime proslaviti,
    Pak bratimi kapidžiju mlada:
    "Bogom brate, kapidžija mladi!
    "Otvori mi na tamnici vrata,
    "Da ja idem Petru Mrkonjiću,
    "Da se molim Peri gospodaru,
    "Da me pusti na Boga na jemca,
    "Da otidem na vašu čaršiju,
    "Na čaršiju tamo međ' trgovce,
    "Da poprosim i leba i vina,
    "Da naranim sužnje po tamnici
    "Radi Boga i krsnog imena."
    Kapidžija za Boga primio,
    Pa on pusti vojvodu Todora,
    Pusti njega Petru Mrkonjiću,
    Pusti g' Petar na Boga na jemca,
    Ode Todor tamo na čaršiju,
    Na čaršiju tamo međ' trgovce;
    U Todora nigdi ništa nema,
    Razma jedni noži pozlaćeni,
    Srebrni su, pak su pozlaćeni;
    On iznese nože međ' trgovce,
    Trgovci mu cijenili nože:
    Ta jedan mu dva dukata daje,
    A drugi mu tri dukata daje,
    Treći smisli i Boga i dušu,
    Te mu dade četiri dukata.
    Dukat uze leba bijeloga,
    Drugi dukat vina i rakije,
    Treći dukat svake đakonije
    I ubave one jasne sveće,
    A četvrti dukat ostavio,
    Da daruje sužnje po tamnici
    Radi Boga i krsnog imena.
    Pa je Todor užegao sveću,
    Pa otide dole u tamnicu,
    Te stavio sužnjem večerati,
    Večeraju, piju vino ladno,
    Setiše se lepe slave Božje,
    Usta Todor, u slavu napija:
    "O ubava lepa slavo Božja!
    "Sveti Đorđe, krsno ime moje!
    "Oprosti me tamnice proklete!"
    Teke Todor u slavu napija,
    U to doba junak pred tamnicu!
    Pak doziva vojvodu Todora:
    "Čuješ brate, vojvoda Todore!
    "Odi k mene, brate, pred tamnicu,
    "Da ti kažem do dve do tri reči
    A besedi vojvoda Todore:
    "Oprosti mi, neznana delijo,
    "Ja bi kail pred tamnicu doći,
    "Al' je pusta sinoć zatvorena.
    "I ključevi dvoru odnešeni." -
    "Odi k mene, vojvoda Todore!
    "Na tamnici otvorena vrata,
    "Otvorena vrata devetora
    "I deseto brava Dubrovnička."
    Tad' iziđe vojvoda Todore,
    Pred tamnicom čudan dobar junak
    Na vitezu konju zelenome,
    I na njemu čisti zelen skerlet,
    Na glavi mu krasan samur:kalpak,
    Za kalpakom noja ptića krilo,
    Te sen čini konju i junaku,
    Da mu lice ne smagne od sunca;
    Pak Todoru junak progovara:
    "Čuješ brate, vojvoda Todore!
    "Ti se diži noćas iz tamnice,
    "Pak ne idi pokraj mora sinja,
    "Jer su česte u Latina straže,
    "Pak se bojim, da te ne uvate,
    "Već ti idi preko gore čarne,
    "Dokle dođeš dvoru gospodskome
    Osvrte se vojvoda Todore,
    Da junaku dade čašu vina,
    Al' nestade konja i junaka!
    Ode Todor dole u tamnicu,
    Te kazuje među sužnjevima.
    Kad videše trideset sužanja
    Na tamnici otvorena vrata,
    Ostaviše i lebac i vino,
    Otidoše svak' na svoju stranu
    Ode Todor preko gore čarne.
    Kade dođe dvoru gospodskome,
    Ali ljuba krsno ime služi,
    Sazvala je goste i zvanice,
    I kumove i sve prijatelje,
    Pa gospođa krsno ime služi,
    I gospođa u slavu napija:
    "Pomoz' Bože i sveti Đorđije,
    "Krsno ime gospodara moga!
    "Oprosti ga tamnice proklete!
    "Donesi ga dvoru gospodskome!"
    U to doba Todor u dvorove,
    Od gospođe čašu privatio,
    Te napio u slavu Božiju,
    Poslužio krsno ime svoje,
    A u svome dvoru bijelome,
    Počastio goste i zvanice
    I kumove i sve prijatelje

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka: 846
    Lokacija: Kikinda-Basaid
    Datum upisa: 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Okt 28, 2008 6:35 pm

    Sveci blago dijele

    Mili Bože! čuda velikoga!
    Ili grmi, il' se zemlja trese!
    Il' udara more u bregove?
    Niti grmi, nit' se zemlja trese,
    Nit' udara more u bregove,
    Već dijele blago svetitelji:
    Sveti Petar i sveti Nikola,
    Sveti Jovan i sveti Ilija,
    I sa njima sveti Pantelija;
    Njim' dolazi Blažena Marija,
    Roni suze niz bijelo lice.
    Nju mi pita Gromovnik Ilija:
    "Sestro naša, Blažena Marija!
    "Kakva ti je golema nevolja,
    "Te ti roniš suze od obraza?"
    Al' govori Blažena Marija:
    "A moj brate, Gromovnik Ilija!
    "Kako ne ću suze proljevati,
    "Kad ja idem iz zemlje Inđije,
    "Iz Inđije iz zemlje proklete?
    "U Inđiji teško bezakonje:
    "Ne poštuje mlađi starijega,
    "Ne slušaju đeca roditelja;
    "Roditelji porod pogazili,
    "Crn im bio obraz na divanu
    "Pred samijem Bogom istinijem!
    "Kum svog kuma na sudove ćera,
    "I dovede lažljive svjedoke
    "I bez vjere i bez čiste duše,
    "I oglobi kuma vjenčanoga,
    "Vjenčanoga ili krštenoga;
    "A brat brata na mejdan zaziva;
    "Đever snasi o sramoti radi,
    "A brat sestru sestrom ne doziva."
    Njoj govori Gromovnik Ilija:
    "Sejo naša, Blažena Marija!
    "Utri suze od bijela lica,
    "Dok mi ovđe blago pod'jelimo,
    "Otić' ćemo Bogu na divane,
    "Molićemo Boga istinoga,
    "Nek nam dade ključe od nebesa,
    "Da zatvorim' sedmera nebesa,
    "Da udarim' pečat na oblake,
    "Da ne padne dažda iz oblaka,
    "Plaha dažda, niti rosa tiha,
    "Niti noću sjajna mjesečina,
    "Da ne padne za tri godinice;
    "Da ne rodi vino ni šenica,
    "Ni za crkvu časna leturđija."
    Kad to čula Blažena Marija,
    Utr suze od bijela lica.
    Kada sveci blago pod'jeliše:
    Petar uze vince i šenicu,
    I ključeve od nebeskog carstva;
    A Ilija munje i gromove;
    Pantelija velike vrućine;
    Sveti Jovan kumstvo i bratimstvo.
    I krstove od časnoga dreva;
    A Nikola vode i brodove;
    Pa odoše Bogu na divane,
    Moliše se tri bijela dana
    I tri tavne noći bez prestanka,
    Moliše se, i umoliše se:
    Bog im dade od nebesa ključe,
    Zatvoriše sedmera nebesa,
    Udariše pečat na oblake,
    Te ne pade dažda iz oblaka,
    Plaha dažda, niti rosa tiha,
    Nit' obasja sjajna mjesečina:
    I ne rodi vino ni šenica,
    Ni za crkvu časna leturđija.
    Puno vreme za tri godinice:
    Crna zemlja ispuca od suše,
    U nju živi propadoše ljudi;
    A Bog pusti tešku bolezanju,
    Bolezanju strašnu srdobolju,
    Te pomori i staro i mlado,
    I rastavi i milo i drago.
    Cio ostalo, to se pokajalo,
    Gospodina Boga vjerovalo.
    I ostaše Božji blagosovi,
    Da ne padne leda ni snijega
    Do jedan put u godini dana;
    Kako onda, tako i danaske.
    Bože mili, na svem tebe vala!
    Što je bilo, više da ne bude!

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka: 1620
    Godina: 34
    Lokacija: beograd
    Datum upisa: 27.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Sub Nov 01, 2008 11:16 am

    Pretkosovski ciklus

    Pjesme ovog ciklusa pjevaju o dogadjajima i junacima prije Kosovskog boja – 28.juna 1389.godine. U njima se pjeva o srpskim velikašima: Nemanjićima, Mrnjavčevićima, Vojinovićima i Dejanovićima.

    Pjesme: Ženidba Dušanova, Uroš i Mrnjavčevići...


    Kosovski ciklus

    Narodni pjevači su u pjesmama ovog ciklusa opjevali tragičan poraz srpske vojske u Kosovskom boju na Vidovdan, 28.juna 1389.godine, kao i dogadjaje neposredno prije i poslije boja. U pjesmama koje opjevaju dogadjaje uoči samog boja iznosi se predosjećanje našeg nacionalnog udesa /»San Carice Milice»/, strah i slutnje – opisom brojnosti i snage turske vojske /»Kosančić Ivan uhodi Turke»/.
    Iako sam boj nije opjevan ni u jednoj cjelovitoj pjesmi, već se nalazi u odlomcima pojedinih pjesama, izuzetno je dramatično dočarana njegova atmosfera, a naročito nevidjena, hiperbolična junaštva Miloša Obilića, Kosančić Ivana, Toplice Milana, devet Jugovića, Banović Strahinje, Srdje Zlopgledje. Narodni pjevači nalaze razlog našeg poraza u izdajstvu Vuka Brankovića /što nije istorijski tačno/, a ne u brojnosti, snazi i fanatičnosti turske vojske.

    U pjesmama j»Smrt majke Jugovića» i «Kosovka djevojka», narodni pjevač opjeva dogadjaje neposredno poslije odigranog boja na Kosovu polju /nedaleko od današnje Prištine/, čime upotpunjuje tematsko jedinstvo ovoga ciklusa – dogadjaji prije, za vrijeme i poslije boja. U njima je sa tragika našeg poraza i tužna i nesrećna najava našeg petovjekovnog robovanja pod Turcima.

    Pjesme: Kneževa večera, Kosančić Ivan uhodi Turke, Car Lazar i carica Milica, Propast carstva srpskog, Sluga Milutin, Smrt majke Jugovića, Kosovka djevojka...

    Ciklus pjesama o Marku Kraljeviću

    Marko Kraljević, sin Vukašinov, vladao je, poslije očeve smrti 1371.godine, predjelima današnje Makedonije, oko grada Prilepa, priznajući tursku vrhovnu vlast. Poginuo je u boju na Rovinama /u narodnim pjesmama Urvine planine/ 1395.godine boreći se na strani Turaka protiv Ugara /Madjara/.

    U našoj narodnoj poeziji Marko je najomiljeniji lik i najveći junak. Plemenit i nježan, vjeran drug i iskren prijatelj ljudima, sirotinji raji, vilama, pticama i životinjama, pokušava da spase veliko Dušanovo carstvo od grabljivih velikaša, dijeli pravdu, kažnjava tursko zlo i nepravdu.

    On je naš nacionalni junak, oličenje našeg srpskog naroda, jer su, kroz pjesme o Marku, narodni pjevači opjevali osobine i težnje, želje i nade cijelog našeg naroda. Zato, pored pomenutih vrlina, ima i običnih ljudskih mana: dobro i rado pije, lako zameće kavgu, umije da bude i surov. Prema narodnom predanju nije umro, već samo zaspao,a probudiće se kada bude došlo vrijeme.

    Pjesme: Marko Kraljević poznaje očinu sablju, Marko Kraljević ukida svadbarnu, Marko Kraljević i Musa Kesedžija, Marko Kraljević i orao, i mnoge, mnoge druge.

    Pokosovski ciklus

    Pjesme ovog ciklusa opjevaju poslednje trenutke naše samostalnosti poslije Kosovskog boja, poslednje otpore turskim silnicima koje su pružali srpski despoti i banovi, knezovi i vojvode iz moćnih feudalnih porodica: Jakšića, Brankovića, Crnojevića. Najčešće su to pjesme pune stradanja i poraza, ličnih i opštih tragedija – istinska slika vremena i dogadjaja koje su opjevale.

    Pjesme: Smrt vojvode Prijezde, Smrt vojvode Kaice, Bolani Dojčin...

    Hajdučki ciklus

    Borci za oslobodjenje srpskog naroda od viševjekovnog ropstva, djelioci pravde i jedina nada sirotinje raje – hajduci, opjevani su u mnogim epskim pjesmama.
    Stari Vujadin, Starina Novak, Deli Radivoje, Mali Radojica, Pivljanin Bajo i mnogi drugi hajduci postali su narodne legende. Uzalud su Turci činili zvjerstva nad hajdučkim jatacima ne bi li se hajdučija u Srbiji uništila – ova je trajala, jer je bila jedini otpor tudjinskom osvajaču.

    Pjesme: Stari Vujadin, Starina Novak i Deli Radivoje, Mali Radojica.

    Uskočki ciklus

    Uskoci su živjeli u slobodnim utvrdjenim gradovima koje Turci nisu mogli da osvoje: Klisu iznad Splita, Senju, Ravnim Kotarima kod Zadra i odatle upadal, «uskakali» na teritorije koje su držali Turci, paleći njihove hanove, pljačkajući i otimajući sve što im je dolazillo pod ruku. Treba znati da su uskoci bili,u odredjenom periodu, i velika sila na moru.

    Poznati uskočki junaci, opjevani u narodnim pjesmama, bili su: Senjanin Ivan, Senjanin Tadija, Senjanin Juriša, Janković Stojan, Smiljanić Ilija.

    Pjesme: Ivo Senjanin i aga od Ribnika, Ropstvo Janković Stojana, Smrt Senjanina Iva...

    Ciklus oslobodjenja Srbije

    Pjesme ovog ciklusa opjevaju prilike u Srbiji uoči Prvog srpskog ustanka 1804.godine, erupciju nezadovoljstva i mržnje našeg naroda prema porobljivačima, brojne, dugoočekivane i priželjkivane bitke i pobjede nad turskom vojskom i slavne pogibije naših velikih junaka.One su, gotovo sve, djelo velikog narodnog pjevača, slijepog guslara Filipa Višnjića, učesnika-ratnika u Prvom srpskom ustanku. U svojim pjesmama ovjekovječio je nekoliko ličnosti junaka naše slavne prošlosti: Karadjordja Petrovića, Iliju Birčanina, Petra Dobrnjca, Miloša Pocerca.

    Pjesme: Početak bune protiv dahija, Boj na Mišaru...

    Ciklus pjesama borbe za slobodu naroda Crne Gore

    U pjesmama ovog ciklusa «više je istorije nego poezije», kako je pisao Vuk Stefanović Karadžić. Naš poznati istoričar književnosti, Pavle Popović, napisao je o ovom ciklusu: «Pjesme su u njemu u mnogome istinite, kratke i proste, one realno opjevaju bojeve Crnogoraca s Turcima, slave samo realne ličnosti.»

    Pjesme: Perović Batrić, Tri sužnja...

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka: 1620
    Godina: 34
    Lokacija: beograd
    Datum upisa: 27.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Sub Nov 01, 2008 11:21 am

    Pretkosovski ciklus

    UROŠ I MRNJAVČEVIĆI

    Sastala se četiri tabora
    Na ubavu na polju Kosovu
    Kod bijele Samodreže crkve:
    Jedno tabor Vukašina kralja,
    Drugo tabor despota Uglješe,
    Treće tabor vojevode Gojka,
    A četvrto carević:Uroša;
    Carevi se otimlju o carstvo,
    Među se se hoće da pomore,
    Zlaćenima da pobodu noži,
    A ne znadu, na kome je carstvo.
    Kralj Vukašin veli: "Na mene je;"
    Despot Uglješ: "Nije, neg' na mene;"
    Vojvod' Gojko: "Nije, neg' na mene;"
    Ćuti nejak carević Urošu,
    Ćuti d'jete, ništa ne besjedi,
    Jer ne smije od tri bratijenca,
    Bratijenca, tri Mrnjavčevića.
    Piše knjigu Vukašine kralju,
    Piše knjigu, i šilje čauša
    Do Prizrena grada bijeloga
    Do onoga protopop-Nedeljka,
    Neka dođe na Kosovo ravno,
    Da on kaže, na kome je carstvo;
    On je sv'jetla cara pričestio,
    Pričestio i ispovjedio,
    U njega su knjige starostavne.
    Piše knjigu despote Uglješa,
    Piše knjigu, i šilje čauša
    Do Prizrena grada bijeloga,
    Do onoga protopop-Nedeljka;
    Treću piše vojevoda Gojko,
    I on šilje ognjena čauša;
    A četvrtu carević Urošu,
    Piše knjigu, i šilje čauša.
    Sva četiri sitne knjige pišu
    I pošilju ognjene čauše
    Sve potajno jedan od drugoga.
    Sastaše se četiri čauša
    U Prizrenu gradu bijelome
    Kod dvorova protopop-Nedeljka,
    Ali prota doma ne bijaše,
    No u crkvi bješe na jutrenji,
    Na jutrenji i na leturđiji.
    Kol'ko s' silni ognjeni čauši,
    Koliko su silni od silnijeh,
    Te ne kćeše konje odjahati,
    No u crkvu konje nagoniše,
    Potegoše pletene kandžije,
    Udaraju protopop:Nedeljka:
    "Brže hajde, protopop:Nedeljko,
    "Brže hajde na Kosovo ravno,
    "Da ti kažeš, na kome je carstvo;
    "Ti si sv'jetlog cara pričestio,
    "Pričestio i ispovjedio,
    "U tebe su knjige starostavne;
    "Ja l' ćeš sada izgubiti glavu."
    Suze roni protopop Nedeljko,
    Suze roni, pa njima govori:
    "Odbijte se, silni od silnijeh,
    "Dok u crkvi zakon savršimo,
    "Znati će se, na kome je carstvo."
    Tako su se oni uzmaknuli.
    A kad zakon Božji savršiše,
    Izljegoše pred bijelu crkvu,
    Tad' govori protopop Nedeljko:
    "Đeco moja, četiri čauša!
    "Ja sam sv'jetla cara pričestio,
    "Pričestio i ispovjedio,
    "Al' ga nisam pitao za carstvo,
    "Već za grije, što je sagr'ješio;
    "No idite u Prilipa grada
    "Do dvorova Kraljevića Marka,
    "A do Marka, do mojega đaka,
    "Kod mene je knjigu naučio,
    "Kod cara je Marko pisar bio,
    "U njega su knjige starostavne,
    "I on znade, na kome je carstvo;
    "Vi zovite na Kosovo Marka,
    "Hoće Marko pravo kazivati,
    "Jer se Marko ne boji nikoga,
    "Razma jednog Boga istinoga."
    Otidoše četiri čauša,
    Otidoše ka Prilipu gradu,
    B'jelu dvoru Kraljevića Marka.
    Kad su bili pred bijele dvore,
    Udariše zvekirom na vrata,
    To začula Jevrosima majka,
    Pa doziva svoga sina Marka:
    "Sine Marko, moje čedo drago!
    "Tko udara zvekirom na vrata?
    "Baš ka' da su babovi čauši."
    Usta Marks, te otvori vrata,
    Čauši se pokloniše Marku:
    "Božja t' pomoć, gospodaru Marko!"
    A Marko ih omilova rukom:
    "Dobro došli, moja đeco draga!
    "Jesu l' zdravo Srblji vitezovi,
    "I čestiti carevi i kralji?"
    Čauši se smjerno pokloniše:
    "Gospodaru, Kraljeviću Marko!
    "Sve je zdravo, ali nije mirno:
    "Gospoda se teško zavadila
    "Na Kosovu polju širokome
    "Kod bijele Samodreže crkve,
    "I oni se otimlju o carstvo,
    "Među se se hoće da pomore,
    "Zlaćenima da pobodu noži,
    "A ne znadu, na kome je carstvo;
    "Tebe zovu na Kosovo ravno,
    "Da im kažeš na kome je carstvo."
    Ode Marko u gospodske dvore,
    Pak doziva Jevrosimu majku:
    "Jevrosima, moja mila majko!
    "Gospoda se jesu zavadila
    "Na Kosovu polju širokome
    "Kod bijele Samodreže crkve,
    "I oni se otimlju o carstvo,
    "Među se se hoće da pomore,
    "Zlaćenima da pobodu noži,
    "A ne znadu, na kome je carstvo;
    "Mene zovu na polje Kosovo,
    "Da im kažem, na kome je carstvo."
    Kol'ko Marko težio na pravdu,
    Tol'ko moli Jevrosima majka:
    "Marko sine jedini u majke!
    "Ne bila ti moja rana kleta,
    "Nemoj, sine, govoriti krivo
    "Ni po babu, ni po stričevima,
    "Već po pravdi Boga istinoga;
    "Nemoj, sine, izgubiti duše;
    "Bolje ti je izgubiti glavu,
    "Nego svoju ogr'ješiti dušu."
    Uze Marko knjige starostavne,
    Pa opremi sebe i Šarina,
    Šarinu se na ramena baci
    Otidoše u Kosovo ravno.
    Kad su bili kraljevu šatoru,
    Reče tade Vukašine kralje:
    "Blago mene do Boga miloga!
    "Eto mene moga sina Marka,
    "On će kazat, na mene je carstvo,
    "Od oca će ostanuti sinu."
    Marko sluša, ništa ne govori,
    Na šatora ne okreće glavu.
    Kad ga viđe Uglješa vojvoda,
    Tad' Uglješa riječ govorio:
    "Blago mene! eto mi sinovca,
    "On će kazat', na mene je carstvo;
    "Kaži, Marko, na mene je carstvo,
    "Oba ćemo bratski carovati."
    Šuti Marko, ništa ne besjedi,
    Na šatora ne okreće glavu.
    Kad ga viđe vojevoda Gojko,
    Tade Gojko riječ govorio:
    "Blago mene! eto mi sinovca,
    "On će kazat', na mene je carstvo;
    "Kad je Marko još nejačak bio,
    "Ja sam Marka vrlo milovao,
    "U svilena njedra uvijao,
    "Kano krasnu od zlata jabuku;
    "Kud sam gođe na konju hodio,
    "Sve sam Marka sa sobom vodio;
    "Kaži, Marko, na mene je carstvo,
    "Ti ćeš, Marko, prvi carovati,
    "A ja ću ti biti do koljena."
    Šuti Marko, ništa ne govori,
    Na šatora ne okreće glavu,
    Pravo ode bijelu šatoru,
    Ka šatoru nejaka Uroša,
    Dogna Šarca caru do šatora,
    Onđe Marko Šarca odsjednuo.
    Kad ga viđe nejaki Urošu,
    Lako skoči sa svil'na dušeka,
    Lako skoči, pake progovori:
    "Blago mene! eto moga kuma,
    "Eto kuma, Kraljevića Marka,
    "On će kazat' na kome je carstvo."
    Ruke šire, u grla se grle,
    U bijelo cjelivaju lice,
    Za junačko pitaju se zdravlje,
    Pa sjedoše na svil'na dušeka.
    Tako malo vreme postajalo,
    Danak prođe, tavna noćca dođe;
    Kad u jutru jutro osvanulo,
    I pred crkvom zvona udariše,
    Sva gospoda došla na jutrenje,
    U crkvi su službu savršili,
    Izljegoše iz bijele crkve,
    U stolove pred crkvu sjednuli,
    Šećer iju, a rakiju piju,
    Marko uze knjige starostavne,
    Knjige gleda, a govori Marko:
    "A moj babo, Vukašine kralju!
    "Malo l' ti je tvoje kraljevine?
    "Malo l' ti je? Ostala ti pusta!
    "Već s' o tuđe otimate carstvo.
    "A ti striče, despote Uglješa!
    "Malo l' ti je despotstva tvojega?
    "Malo l' ti je? Ostalo ti pusto!
    "Već s" o tuđe otimate carstvo.
    "A ti striče, vojevoda Gojko!
    "Malo l' ti je vojvodstva tvojega?
    "Malo l' ti je? Ostalo ti pusto!
    "Već s' o tuđe otimate carstvo.
    "Vidite li, Bog vas ne vidio!
    "Knjiga kaže, na Urošu carstvo,
    "Od oca je ostanulo sinu,
    "Đetetu je od koljena carstvo.
    "Njemu carstvo care naručio
    "Na samrti, kad je počinuo."
    Kad to začu Vukašine kralju,
    Skoči kralju od zemlje na noge,
    Pa potrže zlaćena handžara,
    Da ubode svoga sina Marka,
    Bježi Marko ispred roditelja,
    Jer se njemu, brate, ne pristoji
    Sa svojim se biti roditeljem,
    Bježi Marko oko b'jele crkve,
    Oko b'jele crkve Samodreže,
    Bježi Marko, a ćera ga kralju,
    Dok su triput kolo sastavili
    Oko b'jele Samodreže crkve,
    Gotovo ga bješe sustigao,
    Al' iz crkve nešto progovara:
    "Bjež' u crkvu, Kraljeviću Marko!
    "Vidiš, đe ćeš danas poginuti,
    "Poginuti od svog roditelja,
    "A za pravdu Boga istinoga."
    Crkvena se otvoriše vrata,
    Marko bježi u bijelu crkvu,
    Za njime se vrata zatvorila.
    Kralj dopade na crkvena vrata,
    Po direku udari handžarom,
    Iz direka krvca pokapala,
    Tad' se kralje bio pokajao,
    Te je riječ bio govorio:
    "Lele mene do Boga jednoga!
    "Đe pogubih svoga sina Marka."
    Al' iz crkve nešto progovara:
    "A čuješ li? Vukašine kralje!
    "Ti nijesi posjekao Marka,
    "Već pos'ječe Božjega anđela."
    Na Marka je vrlo žao kralju,
    Te ga ljuto kune i proklinje:
    "Sine Marko, da te Bog ubije!
    "Ti nemao groba ni poroda!
    "I da bi ti duša ne ispala,
    "Dok Turskoga cara ne dvorio!"
    Kralj ga kune, car ga blagosilja:
    "Kume Marko, Bog ti pomogao!
    "Tvoje lice sv'jetlo na divanu!
    "Tvoja sablja sjekla na mejdanu!
    "Nada te se ne našlo junaka!
    "Ime ti se svuda spominjalo,
    "Dok je sunca i dok je mjeseca!"
    Što su rekli, tako mu se steklo.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka: 1620
    Godina: 34
    Lokacija: beograd
    Datum upisa: 27.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Sub Nov 01, 2008 11:23 am

    ZIDANJE RAVANICE

    Službu služi slavni knez Lazare
    U Kruševcu šancu šarenome,
    Službu služi svetog Amosija;
    Svu gospodu zove na svetoga
    Sa knjigama i sa zdravicama.
    Skupi mu se sva Srpska gospoda,
    Pa je redom u sovri posadi
    Po gospostvu i po starješinstvu,
    Uvrh sovre slavni knez Lazare.
    Tu sjedoše piti vino ladno.
    Taman biše vina najvišega,
    I o svakom dobru besjeđahu,
    Al' pošeta gospođa Milica,
    Lako šeta po carskom divanu,
    Na njojzi je do devet ćemera,
    Ispod grla do devet đerdana,
    A na glavi devet perišana,
    Povrh toga kruna pozlaćena
    A u njojzi tri kamena draga,
    Sjaje noćom, kako daljom sunce;
    Pa besjedi slavnome Lazaru:
    "Gospodine, slavni knez-Lazare!
    "Zazor mene u te pogledati,
    "A kamo li s tobom govoriti,
    "Bit' ne može, govoriti hoću:
    "Što bijahu Nemanjići stari,
    "Carovaše, pa i preminuše,
    "Ne trpaše na gomile blago,
    "No gradiše s njime zadužbine,
    "Sagradiše mloge namastire:
    "Sagradiše visoke Dečane,
    "Baš Dečane više Đakovice;
    "Paćaršiju više Peći ravne;
    "U Drenici bijela Deviča,
    "I Petrovu crkvu pod Pazarom;
    "Malo više Đurđeve Stupove,
    "Sopoćane navrh Raške ladne,
    "I Trojicu u Hercegovini,
    "Crkvu Janju u Starome Vlahu;
    "I Pavlicu ispod Jadovnika,
    "Studenicu ispod Brvenika;
    "Crkvu Žiču više Karanovca;
    "U Prizrenu crkvu svetu Petku;
    "Gračanicu u Kosovu ravnom;
    "Sve to jesu njine zadužbine;
    "Ti ostade u stolu njinome
    "I potrpa na gomile blago,
    "A ne gradi nigđe zadužbine;
    "Eto nama ne će pristat' blago
    "Ni za zdravlje ni za našu dušu,
    "A ni nama, ni kome našemu."
    Tad' govori slavni knez Lazare:
    "Čujete li, sva Srpska gospodo!
    "Šta govori gospođa Milica,
    "Jer ne gradim nigđe zadužbine?
    "Hoću gradit' crkvu Ravanicu
    "U Resavi kraj vode Ravana;
    "Imam blaga, koliko mi drago,
    "Udariću temelj od olova,
    "Pa ću crkvi sagraditi platna,
    "Sagradiću od srebra bijela,
    "Pokriću je žeženijem zlatom,
    "Podnizati drobnijem biserom,
    "Popunjati dragijem kamenjem."
    Sva gospoda na noge ustala,
    I časno se knezu poklonila:
    "Gradi, kneže, biće ti za dušu,
    "I za zdravlje Visokom Stevanu."
    No tu sjedi Obilić Milošu,
    Sjedi Miloš dolje udno sovre,
    Miloš sjedi, ništa ne besjedi;
    Al' to viđe slavni knez Lazare
    Đe mu Miloš ništa ne besjedi,
    Nazdravi mu zlatnu kupu vina:
    "Zdrav da si mi, vojvoda Milošu!
    "Pa mi i ti štogođ progovori,
    "Jera hoću zadužbinu gradit'."
    Skoči Miloš od zemlje na noge,
    Skide s glave samur i čelenke,
    Pa je časno kneza podvorio;
    Dodaše mu zlatnu kupu vina,
    Primi Miloš zlatnu kupu vina,
    Ne pije je, počne besjediti:
    "Vala kneže, na besjedi tvojoj!
    "Što ti hoćeš zadužbinu gradit',
    "Vreme nije, niti može biti;
    "Uzmi, kneže, knjige carostavne,
    "Te ti gledaj, što nam knjige kažu:
    "Nastalo je pošljednje vrijeme,
    "Hoće Turci carstvo preuzeti,
    "Hoće Turci brzo carovati,
    "Oboriće naše zadužbine,
    "Oboriće naše namastire,
    "Oboriće crkvu Ravanicu,
    "Iskopaće temelj od olova,
    "Slijevaće u tope đulove,
    "Te će naše razbijat' gradove;
    "I crkvi će rasturiti platna,
    "Slijevaće na ate ratove;
    "Hoće crkvi pokrov rasturiti,
    "Kadunama kovati đerdane;
    "Sa crkve će biser raznizati,
    "Kadunama podnizat' đerdane;
    "Povadiće to drago kamenje,
    "Udarat' ga sabljom' u balčake
    "I kadama u zlatno prstenje;
    "Već me ču li, slavni knez-Lazare!
    "Da kopamo mermera kamena,
    "Da gradimo crkvu od kamena,
    "I Turci će carstvo preuzeti
    "I naše će zadužbine služit'
    "Od vijeka do suda Božjega:
    "Od kamena nikom ni kamena."
    Kad to začu slavni knez Lazare,
    Tad' Milošu bio govorio:
    "Vala tebe, vojvoda Milošu!
    "Vala tebe, na tvojoj besjedi,
    "Istina je, kako što govoriš."

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka: 1620
    Godina: 34
    Lokacija: beograd
    Datum upisa: 27.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Sub Nov 01, 2008 11:24 am

    ŽENIDBA KNEZA LAZARA

    Vino pije silan car Stjepane
    U Prizrenu gradu bijelome,
    Vino služi vjeran sluga Lazo,
    Pa sve caru čašu preslužuje,
    A na cara krivo pogleduje
    Care pita vjerna slugu Laza:
    "Oj Boga ti, vjeran slugo Lazo!
    "Što te pitam, pravo da mi kažeš:
    "Što ti mene čašu preslužuješ?
    "Što l' na mene krivo pogleduješ?
    "Ali ti je konjic ološao?
    "Ali ti je ruho ostarilo?
    "Al" t' je malo golijemna blaga?
    "Šta t' je malo u dvoru mojemu?"
    Njemu veli vjeran sluga Lazo:
    "Voljan budi, care, na besjedi!
    "Kad me pitaš, pravo da ti kažem:
    "Nije mene konjic ološao,
    "Niti mi je ruho ostarilo,
    "Nit' je malo golijemna blaga;
    "Svega dosta u dvoru tvojemu;
    "Voljan budi, care, na besjedi!
    "Kad me pitaš, pravo da ti kažem.
    "Koje sluge poslije dođoše,
    "Sve se tebe sluge udvoriše,
    "Sve si sluge, care, iženio,
    "A ja ti se udvorit' ne mogoh,
    "Mene, care, ne kće oženiti
    "Za mladosti i ljepote moje."
    Besjedi mu silan car Stjepane:
    "Oj Boga mi, vjeran slugo Lazo!
    "Ja ne mogu tebe oženiti
    "Svinjaricom ni govedaricom,
    "Za te tražim gospođu đevojku,
    "I za mene dobra prijatelja,
    "Koji će mi sjesti uz koljeno,
    "Sa kojim ću ladno piti vino.
    "Po ču li me, vjeran slugo Lazo!
    "Ja sam za te našao đevojku,
    "I za mene dobra prijatelja,
    "U onoga stara Jug-Bogdana,
    "Milu seju devet Jugovića,
    "Baš Milicu milu mljezinicu:
    "No se Jugu pomenut' ne smije,
    "Nije lasno njemu pomenuti,
    "Jer je Bogdan roda gospodskoga,
    "Ne će dati za slugu đevojku;
    "No ču li me, vjeran slugo Lazo!
    "Danas petak, a sjutra subota,
    "Preko sjutra svijetla neđelja,
    "Poći ćemo u lov u planinu,
    "Pozvaćemo stara Jug-Bogdana,
    "Šnjim će poći devet Jugovića,
    "Ti ne idi u planinu, Lazo,
    "No ostani kod bijela dvora,
    "Te gotovi gospodsku večeru;
    "Kad dođemo iz lova planine,
    "Ja ću svraćat' Juga na večeru,
    "A ti svraćaj devet Jugovića.
    "Kad sjedemo za stolove zlatne,
    "Ti navali šećer i rakiju,
    "Pa donesi crveniku vino.
    "Kad se ladna napijemo vina,
    "O svačem će Juže besjediti,
    "Kako koji dobar junak jeste,
    "Iznijeće knjige staroslavne,
    "Da kazuje pošljednje vrijeme;
    "Ti kad čuješ, vjerna slugo Lazo,
    "A ti trči na tananu kulu,
    "Te donesi onu čašu zlatnu,
    "Štono sam je skoro kupovao
    "U bijelu Varadinu gradu
    "Od đevojke mlade kujundžinke,
    "Za nju dao tovar i po blaga;
    "Nasluži je crvenijem vinom,
    "Pokloni je staru Jug-Bogdanu,
    "Tade će se Bogdan zamisliti,
    "Čim će tebe, Lazo, darivati,
    "Te ću njemu onda pomenuti
    "Za Milicu ćercu mljezinicu."
    Prođe petak i prođe subota;
    Rano dođe svijetla neđelja,
    Care pođe u lov u planinu,
    I pozvaše stara Jug-Bogdana,
    S Jugom pođe devet Jugovića,
    Otidoše u lov u planinu.
    Lov loviše po gori zelenoj,
    Ni dobiše, ni šta izgubiše,
    No se svome povratiše dvoru,
    Preda njih je išetao Lazo;
    Care svraća Juga na večeru,
    Lazo svraća devet Jugovića.
    Kad sjedoše za stolove zlatne:
    Uvrh sovre silan car Stjepane,
    A do njega stari Jug Bogdane,
    A do Juga devet Jugovića,
    Njima služi vjeran sluga Lazo;
    On navali šećer i rakiju,
    Pa donese crveniku vino.
    Kad se ladna napojiše vina,
    O svačemu staše besjediti,
    Kako koji dobar junak jeste;
    Jug izvadi knjige staroslavne,
    Te kazuje pošljednje vrijeme:
    "Vidite li, moja braćo krasna!
    "Vidite li, kako knjiga kaže:
    "Nastanuće pošljednje vrijeme,
    "Nestanuće ovce i pšenice
    "I u polju čele i cvijeta;
    "Kum će kuma po sudu ćerati,
    "A brat brata zvati po megdanu."
    Kad to začu vjeran sluga Lazo,
    On otrča na tananu kulu,
    Te donese onu čašu zlatnu,
    Nasluži je crvenijem vinom,
    Pokloni je staru Jug-Bogdanu,
    Bogdan primi zlatnu kupu vina,
    Kupu primi a piti je ne će,
    Misli Bogdan, šta je i kako je,
    Čime li će darivati Laza.
    Jugu veli devet Jugovića:
    "O naš babo, stari Jug-Bogdane!
    "Što ne piješ zlatnu kupu vina,
    "Štono ti je poklonio Lazo?"
    Veli njima stari Jug Bogdane:
    "Đeco moja, devet Jugovića!
    "Ja ću lasno piti kupu vina,
    "Nego mislim, moja đeco draga,
    "Čime ću ja darivati Laza."
    Jugu veli devet Jugovića:
    "Lasno ćeš ga darivati, babo:
    "U nas dosta konja i sokola,
    "U nas dosta pera i kalpaka."
    Tad' govori silan car Stjepane:
    "Ima Lazo konja i sokola,
    Lazo ima pera i kalpaka;
    "Lazo toga ne će ni jednoga,
    "Lazo hoće Milicu đevojku,
    "Baš Milicu milu mljezinicu,
    "Milu seju devet Jugovića."
    Kad začuše devet Jugovića,
    Poskočiše na noge lagane,
    Potegoše mače kovrdine,
    Da pogube cara u stolici.
    Moli im se stari Jug Bogdane:
    "Nete, sinci, ako Boga znate!
    "Ako danas cara pogubite,
    "Na vama će ostanuti kletva;
    "Dok izvadim knjige staroslavne,
    "Da ja gledam, sinci, u knjigama,
    ,Jel' Milica Lazu suđenica."
    Knjige uči stari Jug Bogdane,
    Knjige uči, grozne suze roni:
    "Nete,Š24Ć sinci, ako Boga znate!
    "Milica je Lazu suđenica,
    "Na njemu će ostanuti carstvo,
    "Sa njome će carovati Lazo
    "U Kruševcu kod vode Morave."
    Kad to začu silan car Stjepane,
    On se maši rukom u džepove,
    Te izvadi hiljadu dukata,
    I izvadi od zlata jabuku,
    U jabuci tri kamena draga,
    Obilježje Milici đevojci.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka: 846
    Lokacija: Kikinda-Basaid
    Datum upisa: 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Ned Nov 02, 2008 9:57 pm

    СТАРИ ВУЈАДИН

    Ђевојка је своје очи клела:
    "Чарне очи, да би не гледале!
    Све гледасте, данас не виђесте
    Ђе прођоше Турци Лијевњани,
    Проведоше из горе хајдуке:
    Вујадина са обадва сина;
    На њима је чудно одијело:
    На ономе старом Вујадину,
    На њем' бињиш од сувога злата,
    У чем паше на диван излазе;
    На Милићу Вујадиновићу,
    Још је на њем' љепше одијело;
    На Вулићу, брату Милићеву,
    На глави му чекркли челенка,
    Баш челенка од дванаест пера,
    Свако перо по литру злата."

    Кад су били бијелу Лијевну,
    Угледаше проклето Лијевно,
    Ђе у њему бијели се кула;
    Тад говори стари Вујадине:
    "О синови, моји соколови,
    Видите ли проклијето Лијевно,
    Ђе у њему бијели се кула?
    Онђе ће нас бити и мучити:
    Пребијати и ноге и руке,
    И вадити наше очи чарне.
    О синови, моји соколови,
    Не будите срца удовичка,
    Но будите срца јуначкога,
    Не одајте друга ни једнога,
    Не одајте ви јатаке наше
    Код којих смо зиме зимовали,
    Зимовали, благо остављали;
    Не одајте крчмарице младе,
    Код којих смо рујно вино пили,
    Рујно вино пили у потаји."

    Кад дођоше у Лијевно равно,
    Метнуше их Турци у тавницу,
    Тавноваше три бијела дана,
    Док су Турци вијећ' вијећали
    Како ће их бити и мучити;
    Кад прођоше три бијела дана,
    Изведоше старог Вујадина,
    Пребише му и ноге и руке;
    Кад стадоше очи вадит' чарне,
    Говоре му Турци Лијевњани:
    "Казуј, кујо, стари Вујадине,
    Казуј, кујо, дружину осталу,
    И јатаке куд сте доходили,
    Доходили, зиме зимовали,
    Зимовали, благо остављали;
    Казуј, кујо, крчмарице младе
    Код којих сте рујно вино пили,
    Пили рујно вино у потаји.

    Ал' говори стари Вујадине:
    "Не лудујте, Турци Лијевњани!
    Кад не казах та те хитре ноге,
    Које-но су коњма утјецале,
    И не казах за јуначке руке,
    Које-но су копља преламале
    И на голе сабље ударале,
    - Ја не казах за лажљиве очи,
    Које су ме на зло наводиле,
    Гледајући с највише планине,
    Гледајући доље на друмове,
    Куд пролазе Турци и трговци."

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Pon Nov 03, 2008 6:47 pm



    Kraljevic Marko i vila.../pesma prevazilazi duzinom okvir stranice,samo odlomak/

    Појездише до два побратима
    Преко красна Мироча планине,
    Та једно је Краљевићу Марко,
    А друго је војвода Милошу,
    Напоредо језде добре коње,
    Напоредо носе копља бојна,
    Један другом бело лице љуби,
    Од милоште до два побратима;
    Паке Марко на Шарцу задрема,
    Пак беседи побратиму своме:
    "А мој брате, војвода Милошу!
    "Тешко ме је санак обрвао,
    "Певај, брате, те ме разговарај."
    Ал' беседи војвода Милошу:
    "А мој брате, Краљевићу Марко!
    "Ја би тебе, брате, попевао,
    "Ал' сам синоћ млого пио вино
    "У планини с вилом Равијојлом,
    "Пак је мене запретила вила,
    "Ако мене чује да попевам,
    "Оће мене она устрелити
    "И у грло и у срце живо."
    Ал' беседи Краљевићу Марко:
    "Перај, брате, ти се не бој виле
    "Док је мене Краљевића Марка
    "И мојега видовита Шарца
    "И мојега шестопера златна."
    Онда Милош поче да попева,
    А красну је песму започео
    Од сви наши бољи и старији,
    Како ј' који држ'о краљевину
    По честитој по Маћедонији,
    Како себе има задужбину;
    А Марку је песма омилила,
    Наслони се седлу на облучје,
    Марко спава, Милош попијева;
    Зачула га вила Равијојла,
    Па Милошу поче да отпева,
    Милош пева, вила му отпева,
    Лепше грло у Милоша царско,

    ..............................................
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Nov 04, 2008 5:34 pm

    Како се крсно име служи

    Свеца слави Српски цар Степане,
    Свеца слави, светог Аранђела,
    Сву господу на свеца сазвао,
    Сазвао је триста свештеника
    И дванаест велики владика,
    И четири стара проигумна.
    Лепо и је царе посадио:
    Све колено један до другога,
    А цар Степан ладно вино служи,
    Господаром редом чашу даје,
    Како царски ваља и требује
    Послужити крсно име своје.
    Ал' беседе господа ришћанска:
    "Цар честити, огрејано сунце!
    "То је нама зазор и срамота,
    "Да ти нама ладно вино служиш,
    "Него седи с нама за трпезу,
    "Слугам' подај, нека вино служе."
    Превари се српски цар Степане,
    Те он седе с њима за трпезу,
    А још није ни славе напио,
    А заиста ни метанисао,
    Слугам' даде, да му вино служе,
    Да му слуге крсно име служе,
    Не послужи крсно име своје
    Један данак, како један часак.
    Док цар Степан на ногу стајаше,
    Стајаше му свети Аранђео,
    Стајаше му на десном рамену,
    Милује га крилом по образу;
    Кад цар Степан седе за трпезу,
    Расрди се свети Аранђео,
    Уд'ри цара крилом по образу,
    Па отиде из царева двора.
    То из двора нико не видео,
    Разма један калуђере стари,
    Па он проли сузе низ образе;
    Гледали га цареви дворани,
    Пак су њему тијо беседили:
    Што је тебе, стари калуђере?
    "Шта т' је мало у цареву двору?
    "Ил' т' мало изест', ил' попити?
    "Или си се, стари, препануо,
    "Цар ти не ће милостиње дати?"
    Ал' беседи стари калуђере:
    "Прођ'те ме се, цареви дворани!
    "Ни ми ј' мало изест' ни попити,
    "Нити сам се старац препануо,
    "Што м' цар не ће милостиње дата;
    "Него виде, што видео нисам:
    "Док цар Степан на ногу стајаше,
    "Стајаше му свети Аранђео,
    "Стајаше му на десном рамену,
    "Милуе га крилом по образу;
    "Кад цар Степан седе за трпезу,
    "Расрди се свети Аранђео,
    "Уд'ри цара крилом по образу,
    "Па отиде из царева двора."
    То дворани цару доказаше,
    Онда царе на ноге устаде,
    И подиже триста свештеника,
    И дванаест велики владика,
    И четири стара проигумна;
    Те узеше књиге цароставне,
    Те чатише велике молитве
    И држаше велика бденија
    За три дана и три ноћи тавне;
    Моле с' Богу и свет' Аранђелу,
    Те се на то једва смиловао,
    Смиловао свети Аранђеле,
    Те је цару греке опростио,
    Што је царе сео за трпезу,
    А још није ни славе напио,
    А заиста ни метанисао.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Nov 04, 2008 5:36 pm

    Облак Радосав

    Поранио Облак Радосаве
    Низ широко поље Годоминско,
    Кад је био насред Годомина,
    Сретоше га дв'је госпође младе:
    Једно љуба Бијелић-војводе,
    А друго је Златокосић-Павла;
    Носе младе двоје ђеце лудо
    Кад сретоше Ђурђеву војводу.
    О скуту му обискоше младе,
    Љубе Рада у скут и у руку,
    Па одоше смјерно говорити:
    "Богом куме, Облак Радосаве!
    "Богом куме и светим Јованом!
    "Крсти нама двоје ђеце лудо,
    "Па ти иди Смедереву граду,
    "Тамо су ни наши господари:
    "Бијелићу и Златокосићу,
    "У тавници госпође Јерине,
    "Па их хоће младе да погуби;
    "Но се моли госпођи Јерини,
    "Нек их пусти из тавнице клете."
    Ал' говори Облак Радосаве.
    "Чујете л' ме, двије моје куме!
    "Ви узмите двоје ђеце лудо,
    "Па идите двору бијеломе,
    "А ја одох Смедереву граду
    "Молити се Ђурђу и Јерини,
    "Нека пусте ваше господаре
    "Из тавнице, да је Бог убије!"
    То изрече, оде Смедереву,
    А кад дође ка Ђурђевој кули,
    Али сједи Смедеревац Ђурђе,
    Ево сједи пред бијелом кулом,
    И са шњиме Тодор од Сталаћа
    И Појезда од Голупца града;
    Они пију црвенику вино;
    Но кад дође Облак Радосаве,
    А он њима Божју помоћ даде,
    Па срдито оде говорити:
    "Господару, Смедеревац-Ђурђе!
    "Јазук тебе и господству твоме,
    "Што с' Јерини, Ђурђе, допустио,
    "Те погуби толике војводе
    "И поломи крила од крајине!
    "Но ти с' молим, драги господару!
    "Поклони ми двије војеводе:
    "Бијелића и Златокосића,
    "Те их пусти са дна из тавнице."
    Ал' му вели Смедеревац Ђурђе:
    "Слуго моја, Облачићу Раде!
    "Иди, слуго, на горња вјешала,
    "Отишло је тридесет катана,
    "Одвели су двије војеводе,
    "Хоће ти их данас објесити;
    "Но се моли госпођи Јерини,
    "Не ће л' ти их она поклонити."
    Кад то зачу Облачићу Раде,
    Он окрену дебела ђогина,
    Оде брзо на горња вјешала,
    Те привикну на катане младе:
    "Не вјешајте двије војеводе,
    "Мене их је Ђурђе поклонио!"
    То катане једва дочекаше,
    Пустише му двије војеводе.
    Ал' ето ти Јерине проклете,
    Шњоме иде дванаест дворкиња,
    Те јој носе скуте и рукаве:
    Како клета на вјешала дође,
    Та срдито на катане викну:
    "Шта стојите, те их не вјешате?"
    А припаде Облак Радосаве
    Молити се госпођи Јерини:
    "О госпођо, Ђурђева Јерино!
    "Поклони ми двије војеводе,
    "Та немој их младе погубити!"
    Ал' говори госпођа Јерина:
    "Нос' те ђаво, Облачићу Раде!
    "И тебе ћу сјутра објесити
    "Са унуком Змај-деспотом Вуком."
    Кад то чуо Облачићу Раде,
    Оп потрже троструку камџију,
    Те удари Ђурђеву Јерину,
    Колико је лако ударио,
    Са црном је земљом саставио;
    Па он узе двије војеводе,
    Одведе их двору бијеломе,
    Угости их у бијелу двору,
    Па их здраво дома отпустио,
    И бјеше их Раде научио,
    Да не држе вјере у Јерини.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: SRPSKE NARODNE PESME   Ned Nov 09, 2008 2:03 pm

    Skupio ih i na svijet izdao Vuk Stef.Karadzic.



    NAJSTARIJE PJESME JUNACKE.


    Sveci blago dijele.


    Mili Boze! cuda velikoga!
    Ili grmi, il' se zemlja trese!
    Il' udara more u bregove?
    Niti grmi, nit' se zemlja trese,
    Nit' udara more u bregove,
    Vec dijele blago svetitelji:
    Sveti Petar i sveti Nikola,
    Sveti Jovan i sveti Ilija,
    I sa njima sveti Pantelija;
    Njim' dolazi Blazena Marija,
    Roni suze niz bijelo lice.
    Nju mi pita Gromovnik Ilija:
    "Sestro nasa, Blazena Marija!
    "Kakva ti je golema nevolja,
    "Te ti ronis suze od obraza?"
    Al' govori Blazena Marija:
    "A moj brate, Gromovnik Ilija!
    "Kako ne cu suze proljevati,
    "Kad ja idem ia zemlje Indjije,
    "Iz Indjije iz zemlje proklete?
    "U Indjiji tesko bezakonje:
    "Ne postuju mladji starijega,
    "Ne slusaju djeca roditelj;
    "Roditelji porod pogazili,
    "Crn im bio obraz na divanu
    "Pred samijem Bogom istinijem!
    "Kum svog kuma na sudove cera,
    "I dovede lazljive svjedoke
    "I bez vjere i bez ciste duse,
    "I oglobi kuma vjencanoga,
    "Vjencanoga ili krstenoga;
    "A brat brata na mejdan zaziva;
    "Djever snasi o sramoti radi,
    "A brat sestru sestrom ne doziva."
    Njoj govori Gromovnik Ilija:
    "Sejo nasa,Blazena Marija!
    "Utri suze od bijela lica,
    "Dok mi ovdje blado pod'jelimo,
    "Otic' cemo Bogu na divane,
    "Molicemo Boga istinoga,
    "Nek nam dade kljuce od nebesa,
    "Da zatvorim' sedmera nebesa,
    "Da udarim' pecat na oblake,
    "Da ne padne dadzba iz oblaka,
    "Plaha dadzba, niti rosa tiha,
    "Nit nocu sjajna mjesecina,
    "Da ne padne za tri godinice;
    "Da ne rodi vino ni senica,
    "Ni za crkvu casna leturdjija."
    Kad to cula Blazena Marija,
    Utz suze od bijela lica.
    Kada sveci blago pod'jelise:
    Petar uze vino i senicu,
    Ikljuceve od nebeskoga carstva;
    A Ilija munje i gromove;
    Pantelija velike vrucine;
    Svei Jovan kumstvo i bratimstvo.
    I krstove od casnoga dreva;
    A Nikola vode i brodove;
    Pa odose Bogu na divane,
    Molise se, tri bijela dana
    I tri tavne noci bez prestanka,
    Molise se, i umolise se:
    Bog im dade od nebesa kljuce,
    Zatvorise sedmera nebesa,
    Udarise pecat na oblake,
    Te ne pade dazda iz oblaka,
    Plaha dazda, niti rosa tiha,
    Nit' obasja sjajna mjesecina:
    I ne rodi vino ni senica,
    Ni za crkvu casna liturdjija.
    Puno vreme za tri godinice:
    Crna zamlja ispuca od suse,
    U nju zivi propadose ljudi;
    A Bog pusti tesku bolezanju,
    Bolezanju strasnu srdobolju,
    Te pomori i staro i mlado,
    I rastavi i milo i drago.
    Cio ostalo, to se pokajalo,
    Gospodina Boga vjerovalo.
    I ostase Bozije blagosovi,
    Da ne padne leda ni snijega
    Da jedan put u godini dana;
    Kako onda, tako i danaske
    Boze mili, na svem tebi vala!
    Sto je bilo, vise da ne bude!


    Poslednji put izmenio SLAVICA D dana Čet Nov 20, 2008 10:53 pm, izmenio ukupno 2 puta
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: SRPSKE NARODNE PESME   Ned Nov 09, 2008 3:59 pm

    Bog nikom duzan ne ostaje.

    Dva su bora naporedo razla,
    Medju njima tankovrha jela;
    To ne bila dva bora zelena,
    Ni medj' njima tankovrha jela,
    Vac to bila dva brata rodjena:
    Jedno Pavle, a drugo Radule,
    Medju njima sestrica Jelica
    Braca seju vrlo milovala,
    Svaku su joj milost donosila,
    Najposlije noze okovane,
    Okovane srebrom, pozlacene
    Kad to vid'la mlada Pavlovica,
    Zavidila svojoj zaovici,
    Pa doziva ljubu Radulovu:
    "Jetrvice, po Bogu sestrice!
    "Ne znas kaka bilja od omraze?
    "Da omrazim brata i sestricu."
    Al' govori ljuba Radulova.
    "oj Boga mi, moja jetrvice!
    "Ja ne znadem bilja od omraze,
    "A i da znam, ne bih ti kazala:
    "I mene su braca milovala,
    "I milost mi svaku donosila."
    Kad to zacu mlada Pavlovica,
    Ona ode konjma na livadu,
    Te ubode vranca na livadi,
    Pa govori svome gospodaru:
    "Na zlo, Pavle, seju milovao,
    "Na gore joj milost donosio!
    "Ubola ti vranca na livadi."
    Pavle pita sestricu Jelicu:
    "Zasto, sejo? da od Boga nadjes!"
    "Zivota mi i moga i tvoga!"
    To je bratac seji vjerovao
    Kad to vidje mlada Pavlovica,
    Ona ode nocu u gradinu,
    T zaklala sivoga sokola,
    Pa govori svome gospodaru.
    "Na zlo, Pavle, seju milovao,
    "Na gore joj milost donosio!
    "Zaklala ti sivoga sokola."
    Pavle pita sestricu Jelicu:
    "Zasto,sejo? da od Boga nadjes!"
    Sestrica se bratu kunijase:
    "Nisam, brate, zivota mi moga!
    "Zivota mi i moga i tvoga!"
    I to braco seji vjerovao.
    Kad to vidje mlada Pavlovica,
    Ona ode vece po veceri,
    Te ukrade noze zaovine,
    Njima zakla cedo u kolevci.
    Kad u jutru jutro osvanulo,
    Ona trci svome gospodaru
    Kukajuci i lice grdeci:
    "Na zlo, Pavle, seju milovao,
    "Na gore joj milost donosio!
    "Zaklala ti cedo u kolevci;
    "Ako li se mene ne vjerujes,
    "Izvadi joj noze od pojasa."
    Skoci Pavle, kan' da se pomami,
    Pa on trci na gornje cardake,
    Al' jos sestra na duseku spava,
    Pod glavom joj zlacani nozevi;
    Pavle uze zlacane nozeve,
    Pa ih vadi iz srebrnih kora,
    Ali nozi u krvi ogrezli;
    Kad to vidje Pavle gospodaru,
    Trze sestru za bijelu ruku:
    "Sejo moja, da te Bog ubije!
    "Bud mi zakla konja na livadi
    "I sokola u zelenoj basci,
    "Zast' mi zakla cedo u kolevci?"
    Sestrica se bratu kunijase:
    "Nisam, brate, zivota mi moga!
    "Zivota mi i moga i tvoga!
    "Ako li mi ne vjerujes kletvi,
    "Izvedi me u polje siroko,
    "Pa me svezi konjma za repove,
    "Rastrgni me na cetiti strane"
    Al' to bratac seji ne vjerova,
    Vec je uze za bijelu ruku,
    Izvede je u polje siroko,
    Priveza je konjma za repove,
    Pa ih odbi niz polje siroko.
    Dje je od nje kaplja krvi pala,
    Ondje raste smilje i bosilje;
    Dje je ona sama sobom pala,
    Ondje se je crkva sagradila.
    Malo vreme za tim postajalo,
    Razbolje se mlada Pavlovica,
    Bolovala devet godin' dana,
    Kroz kosti joj trava pronicala,
    U travi se ljute zmije leglu,
    Oci piju, u travu se kriju.
    Ljuto tuzi mlada Pavlovica,
    Pa govori svome gospodaru:
    "Oj cujes li, Pavle gospodaru!
    "Vodi mene zaovinoj crkvi,
    "Ne bi li me crkva oprostila."
    Kad to cuo Pavle gospodaru,
    Povede je zaovinoj crkvi;
    Kad su bili blizu b'jele crkve,
    Al' iz crkve nesto progovara:
    "Ne idi amo, mlada Pavlovice:
    "Crkva tebe oprostii ne ce."
    Kad to zacu mlada Pavlovica,
    Ona moli svoga gospodara:
    "Oj Boga ti, Pavle gospodaru!
    "Ne vodi me dvoru bijelome,
    "Vec me svezi konjima za repove,
    "Pa me odbi niz polje siroko,
    "Nek me zivu konji rastrgaju."
    To je Pavle ljubu poslusao:
    Priveza je konjma za repove,
    Pa je odbi niz polje siroko.
    Dje je od nje kaplja krvi pala,
    Ondje raste trnje i koprive;
    Dje je ona sama sobom pala,
    Jezero se ondje provalilo,
    Po jezeru vranac konjic pliva,
    A za njime zlacena kolevka,
    Na kolevci soko tica siva,
    U kolevci ono musko cedo,
    Pod grlom mu ruka materina,
    A u ruci tetkini nozevi.
    Nazad na vrh Ići dole
     

    EPSKE NARODNE PESME

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

     Similar topics

    -
    » DEČJE PESME
    » Podela kanarinaca pesme
    » Srpske Narodne Pesme!
    » Muzika-Srbije
    » Banović Strahinja

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET ::  :: -