*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
4.Spec izlozba MASTIFA,BULMASTIFA,E.BULDOGA i NEMACKIH DOGA
free forum
Similar topics
RADIO STANICE
klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
free forum
Trenutna temperatura
Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga

    Share | 
     

     EPSKE NARODNE PESME

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    AutorPoruka
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: EPSKE NARODNE PESME   Uto Okt 28, 2008 5:45 am

    KOSOVKA DEVOJKA


    Uranila Kosovka devojka,
    Uranila rano u nedelju,
    U nedelju prije jarka suca,
    Zasukala bijele rukave,
    Zasukala do belih lakata,
    Na plecima nosi hleba bela,
    U rukama dva kondira zlatna,
    U jednome hladjane vodice,
    U drugome rumenoga vina,
    Ona ide na Kosovo ravno,
    Pa se sece po razboju mlada,
    Po razboju cestitoga kneza,
    Te prevrce po krvi junake,
    Kog junaka u zivotu nadje,
    Umiva ga hladjanom vodicom,
    Pricescuje vinom crvenijem,
    I zalaze hlebom bijelijem,
    Namera je namerila bila,
    Na junaka Orlovica Pavla,
    Na knezeva mlada barjaktara,
    I njega je nasla u zivotu,
    Desna mu je ruka odsecena,
    I lijeva noga do kolena,
    Vita su mu rebra izlomljena,
    Vide mu se dzigerice bele,
    Izmice ga iz te mnoge krvce,
    Umiva ga hladjanom vodicom,
    Pricescuje vinom crvenijem,
    I zalaze hlebom bijelijem.

    Kad junaku srce zaigralo,
    Progovara Orlovicu Pavle:
    "Sestro draga Kosovko devojko,
    Koja ti je golema nevolja,
    Te prevrces po krvi junake?
    Koga trazis po razboju mlada:
    Ili brata, ili bratuceda,
    Al' po grehu stara roditelja?"

    Progovara Kosovka devojka:
    "Dragi brato, delijo neznana,
    Ja od roda nikog ne trazim,
    Niti brata, niti bratuceda,
    Ni po grehu stara roditelja,
    Moz li znati, delijo neznana,
    Kad knez Laza pricesciva vojsku
    Kod prekrasne Samodreze crkve
    -Tri nedelje trideset kaludjera?
    Sva se srpska pricestila vojska,
    Najposlije tri vojvode bojne:
    Jedno jeste Milosu vojvoda,
    A drugo je Kosancic Ivane,
    A trece je Toplica Milane,
    Ja se onde desih na vratima,
    Kad se seta vojvoda Milosu,
    Krasan junak na ovome svetu,
    Sablja mu se po kaldrmi vuce,
    Svilen kalpak, okovano perje,
    Na junaku kolasta azdija,
    oko vrata svilena marama,
    Obazre se i pogleda na me,
    S sebe skide kolastu azdiju,
    S sebe skide, pa je meni dade:
    -"Na devojko, kolastu azdiju,
    Po cemu ces mene spomenuti,
    Po azdiji i po imenu mome:
    Evo t'idem poginuti, duso,
    U taboru cestitoga kneza,
    Moli boga,draga duso moja,
    Da ti s' zdravo iz tabora vratim,
    A i tebe dobra sreca nadje,
    Uzacu te za Milana moga,
    Za Milana Bogom pobratima,
    Koj' je mene Bogom pobratio,
    Visnjim Bogom i svetim Jovanom,
    Ja cu tebi kum vencani biti."

    Za njim ide Kosancic Ivane,
    Krasan junak na ovome svetu,
    Sablja mu se po kaldrmi vuce,
    Svilen kalpak, okovano perje,
    Na junaku kolasta azdija,
    Oko vrata svilena marama,
    Na ruci mu burma pozlacena,
    Obazre se i pogleda na me,
    S ruke skide burmu pozlacenu,
    S ruke skide pa je meni dade:
    -"Na devojko, burmu pozlacenu,
    Po cemu ces mene spomenuti,
    A po burmi po imenu mome:
    Evo t' idem poginuti, duso,
    U taboru cestitoga kneza,
    moli Boga, moja duso draga,
    Da ti s' zdravo iz tabora vratim,
    A i tebe dobra sreca nadje,
    Uzecu te za Milana moga,
    Za Milana Bogom pobratima,
    Koj' je mene Bogom pobrtio,
    Visnjim Bogom i svetim Jovanom:
    Ja cu tebi rucni dever biti."

    Za njim ide Toplica Milane,
    Krasan junak na ovome svetu,
    Sablja mu se po kaldrmi vuce,
    Svilen kalpak, okovano perje,
    Na junaku kolasta azdija,
    Oko vrata svilena marama,
    Na ruci mu koprena od zlata,
    S ruke skide pa je meni dade:
    -"Na devojko,koprenu od zlata,
    Po cemu sec mene spomenuti,
    Po kopreni po imenu mome:
    Evo t' idem poginuti, duso,
    U taboru cestitoga kneza,
    Moli Boga moja duso draga,
    Da ti s' zdravo iz tabora vratim,
    Tebe, duso, dobra sreca nadje,
    Uzacu te za vernu ljubovcu,"

    I odose tri vojvode bojne:
    Njih ja danas na razboju trazim"

    Al' besedi Orlovicu Pavle:
    "Sestro draga,Kosovko devojko,
    Vidis, duso, ona koplja bojna,
    Ponajvisa a i ponajgusca:
    Onde j' pala krvca od junaka,
    Ta dobrome konju do stremena,
    Do stremena i do uzendjije,
    A junaku od svilena pasa,
    -Onde su ti sva tri poginula!
    Vec ti idi dvoru bijelome,
    Na krvavi skuta i rukava."

    Kad devojka saslusala reci,
    Proli suze niz bijelo lice,
    Ona ode svom bijelom dvoru,
    Kukajuci iz bijela grla:
    "Jao jadna, hude sam ti srece!
    Da se, jadna, za zelen bor ' hvatam,
    I on bi se zelen osusio!
    knjiga

    Po greku (po grijehu) roditelj znači pravi otac. Ovdje se pokazuje znak narodnoga mišljenja, da je grijeh i ženiti se. Ja sam slušao od oca jednoga velikog gospodara gde govori za svoga sina : "On je moj po grijehu sin, ali ga meni sad valja slušati."
    Nazad na vrh Ići dole
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka : 846
    Lokacija : Kikinda-Basaid
    Datum upisa : 25.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Okt 28, 2008 6:27 am

    Srpske narodne epske pesme se dele na pesme dugog stiha (bugarštice) i na pesme kratkog stiha (deseteračke).

    U okviru srpske narodne epike, spada više ciklusa:

    * Neistorijski ciklus
    * Pretkosovski ciklus
    * Kosovski ciklus
    * Ciklus Marka Kraljevića
    * Pokosovski ciklus
    * Hajdučki i uskočki ciklus
    * Ciklus o oslobođenju Srbije i Crne Gore od Turaka

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka : 846
    Lokacija : Kikinda-Basaid
    Datum upisa : 25.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Okt 28, 2008 6:32 am

    Istorijske ličnosti koje se pojavljuju u srpskim epskim pesmama.

    Pretkosovski ciklus

    Istaknute ličnosti


    * Andrija - Andrija Mrnjavčević
    * Vidosava
    * Vojvoda Miloš
    * Vojvoda Momčilo
    * Despot Uglješa, Ban Uglješa ili Uglješa vojvoda - Uglješa Mrnjavčević
    * Erceg Stepan - Stjepan Vukčić - Kosača
    * Jevrosima - Jevrosima Mrnjavčević, žena kralja Vukašina
    * Kobilić Miloš - Miloš Obilić (?-1389)
    * Kralj Vukašin - Vukašin Mrnjavčević (?-1371), kralj 1365-1371.
    * Leka kapetan
    * Ljutica Bogdan
    * Marko Kraljević - Marko Mrnjavčević (?-1395), princ, zatim kralj 1371-1395.
    * Milica - kneginja Milica Hrebeljanović
    * Miloš Voinović ili Miloš-čobanin - Miloš Vojinović (iako pesma to navodi, Miloš nije bio u srodstvu sa carem Dušanom)
    * Relja Krilati
    * Car Stjepan - Dušan Nemanjić, car Srba, Bugara i Grka 1308-1355. godine (nije bio u srodstvu sa Milošem Vojinovićem i nije se oženio princezom Roksandom već bugarskom princezom Jelenom).
    * Carević Uroš - car Uroš Nemanjić (Uroš Nejaki), srpski car 1355-1371.

    Strane ličnosti

    * Vlah-Alija
    * Kralj Mijailo - Mihailo Šišman, bugarski kralj
    * Radul-beg

    Manje istaknute ličnosti

    * Nejaki Jovo - sin Gojka Mrnjavčevića
    * Protopop Nedeljko
    * Rade neimar
    * Sluga Desimir - sluga kralja Vukašina
    * Sluga Lazo - Lazar Hrebeljanović (1329-1389), tada sluga na dvoru cara Dušana

    Kvazi-istorijske ličnosti

    Ličnosti za koje nema dokaza da su postojale, ili su potpuno izmišljene tj. proizvoljne.

    * Balačko vojvoda
    * Banović Strahinja ili Strahinić ban - Banović Strahinja
    * Jug-Bodan ili Juže stari
    * Mihailo, kralj leđanski (po pesmi, kralj Leđana)
    * Mrljavčević Gojko ili Vojvoda Gojko - Gojko Mrnjavčević
    * Roksanda đevojka, Rosanda đevojka ili Rosa (po pesmama, ćerka leđanskog kralja Mihaila)
    * Todor vezir

    Kosovski ciklus

    Istaknute ličnosti


    * Boško Jugović
    * Vuk Branković - Vuk Branković (?-1397)
    * Jugović Vojin
    * Musić Stevan - Musić Stevan
    * Orlović Pavle - Orlović Pavle
    * Car Lazar - Lazar Hrebeljanović (1329-1389), knez Raške
    * Carica Milica - kneginja Milica Hrebeljanović

    Strane ličnosti

    * Car Murat - sultan Murat I

    Manje istaknute ličnosti

    * Vaistina sluga - sluga Musić Stevana
    * Kosovka devojka
    * sluga Goluban - sluga kneza Lazara
    * sluga Milutin - sluga kneza Lazara

    Kvazi-istorijske ličnosti


    * Kosančić Ivan
    * Toplica Milan

    Pokosovski ciklus

    Istaknute ličnosti


    * Bolani Dojčin
    * Boško Rajčević - Boško Rajčević
    * Vlašić Radul
    * vojvoda Kajica
    * vojvoda Prijezda
    * vojvoda Rajko
    * Golemović Đura
    * Grčić Manojlo - Grčić Manojlo
    * Dojčetić Vuk
    * Zmaj-Ognjeni Vuk - Vuk Grgurević (1459-1485), plemić iz dinastije Brankovića
    * iguman Svetogorac Vaso - iguman manastira Hilandar
    * Jovica Resavac
    * Kaica Radonja / Kaica vojvoda
    * kralj Đurađ
    * Oblačić Rade - Oblačić Rade
    * Sibinjanin Janko - Janoš Hunjadi (1387-1456)
    * Stojan Stepojev
    * Šajnović Damnjan

    Strane ličnosti

    * Alil-aga
    * Gecija - ban titelski
    * Ištvan - ban slankamenski
    * Madžar-Janko
    * Mina od Kostura
    * Musa Arbanas / Musa kesedžija
    * Nemeš - ban vršački
    * Ćuprilić-vezir
    * Uso Arapin
    * Car Memed - sultan Mehmed II
    * Car Pojazet - sultan Bajazit I
    * Car Suleman - sultan Sulejman I
    * Crni Arapin

    Manje istaknute ličnosti

    * Đak Isaija - đak manastira Hilandar
    * Pero nalbantin
    * sluga Goluban - sluga Marka Kraljevića

    Hajdučki i uskočki ciklus

    Istaknute ličnosti


    * Vuk Mandušić - Vuk Mandušić
    * Vulić Vujadinović
    * Deli Radivoje
    * Deli Tatomir
    * Dijete Gruica
    * Iguman Vaso
    * Janković Stojan - Stojan Janković
    * Mali Radojica
    * Milić Vujadinović
    * Novaković Gruja
    * Njegošević Mato
    * Pivljanin Bajo - Bajo Pivljanin
    * Senković Đurađ
    * Senković Ivo
    * Senjanin Ivo
    * Senjanin Tadija
    * Smiljanić Ilija
    * Stari Vujadin - Stari Vujadin
    * Starina Novak - Starina Novak
    * Čoban Mihat

    Strane ličnosti

    * Aga od Ribnika
    * Beg Ljubović
    * Mehmed Arapin
    * Mustaj-beg - beg lički
    * Paša Ture Dilavera
    * Hasan paša
    * Čovjek-paša
    * Šaban-aga

    Manje istaknute ličnosti


    * Knez Bogosav

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka : 846
    Lokacija : Kikinda-Basaid
    Datum upisa : 25.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Okt 28, 2008 6:34 am

    Ko krsno ime slavi, onom i pomaže.

    Što protuži rano u nedelju,
    U nedelju prije jarkog sunca,
    U sokolu gradu bijelome
    U tamnici Petra Mrkonjića?
    Oglasuje, da je soko sivi,
    Po istini vojvoda Todore.
    Ako tuži, za nevolju mu je:
    Sutra mu je krsno ime sveto,
    Krsno ime, sveti Đeorđije,
    A nema ga čime proslaviti,
    Pak bratimi kapidžiju mlada:
    "Bogom brate, kapidžija mladi!
    "Otvori mi na tamnici vrata,
    "Da ja idem Petru Mrkonjiću,
    "Da se molim Peri gospodaru,
    "Da me pusti na Boga na jemca,
    "Da otidem na vašu čaršiju,
    "Na čaršiju tamo međ' trgovce,
    "Da poprosim i leba i vina,
    "Da naranim sužnje po tamnici
    "Radi Boga i krsnog imena."
    Kapidžija za Boga primio,
    Pa on pusti vojvodu Todora,
    Pusti njega Petru Mrkonjiću,
    Pusti g' Petar na Boga na jemca,
    Ode Todor tamo na čaršiju,
    Na čaršiju tamo međ' trgovce;
    U Todora nigdi ništa nema,
    Razma jedni noži pozlaćeni,
    Srebrni su, pak su pozlaćeni;
    On iznese nože međ' trgovce,
    Trgovci mu cijenili nože:
    Ta jedan mu dva dukata daje,
    A drugi mu tri dukata daje,
    Treći smisli i Boga i dušu,
    Te mu dade četiri dukata.
    Dukat uze leba bijeloga,
    Drugi dukat vina i rakije,
    Treći dukat svake đakonije
    I ubave one jasne sveće,
    A četvrti dukat ostavio,
    Da daruje sužnje po tamnici
    Radi Boga i krsnog imena.
    Pa je Todor užegao sveću,
    Pa otide dole u tamnicu,
    Te stavio sužnjem večerati,
    Večeraju, piju vino ladno,
    Setiše se lepe slave Božje,
    Usta Todor, u slavu napija:
    "O ubava lepa slavo Božja!
    "Sveti Đorđe, krsno ime moje!
    "Oprosti me tamnice proklete!"
    Teke Todor u slavu napija,
    U to doba junak pred tamnicu!
    Pak doziva vojvodu Todora:
    "Čuješ brate, vojvoda Todore!
    "Odi k mene, brate, pred tamnicu,
    "Da ti kažem do dve do tri reči
    A besedi vojvoda Todore:
    "Oprosti mi, neznana delijo,
    "Ja bi kail pred tamnicu doći,
    "Al' je pusta sinoć zatvorena.
    "I ključevi dvoru odnešeni." -
    "Odi k mene, vojvoda Todore!
    "Na tamnici otvorena vrata,
    "Otvorena vrata devetora
    "I deseto brava Dubrovnička."
    Tad' iziđe vojvoda Todore,
    Pred tamnicom čudan dobar junak
    Na vitezu konju zelenome,
    I na njemu čisti zelen skerlet,
    Na glavi mu krasan samur:kalpak,
    Za kalpakom noja ptića krilo,
    Te sen čini konju i junaku,
    Da mu lice ne smagne od sunca;
    Pak Todoru junak progovara:
    "Čuješ brate, vojvoda Todore!
    "Ti se diži noćas iz tamnice,
    "Pak ne idi pokraj mora sinja,
    "Jer su česte u Latina straže,
    "Pak se bojim, da te ne uvate,
    "Već ti idi preko gore čarne,
    "Dokle dođeš dvoru gospodskome
    Osvrte se vojvoda Todore,
    Da junaku dade čašu vina,
    Al' nestade konja i junaka!
    Ode Todor dole u tamnicu,
    Te kazuje među sužnjevima.
    Kad videše trideset sužanja
    Na tamnici otvorena vrata,
    Ostaviše i lebac i vino,
    Otidoše svak' na svoju stranu
    Ode Todor preko gore čarne.
    Kade dođe dvoru gospodskome,
    Ali ljuba krsno ime služi,
    Sazvala je goste i zvanice,
    I kumove i sve prijatelje,
    Pa gospođa krsno ime služi,
    I gospođa u slavu napija:
    "Pomoz' Bože i sveti Đorđije,
    "Krsno ime gospodara moga!
    "Oprosti ga tamnice proklete!
    "Donesi ga dvoru gospodskome!"
    U to doba Todor u dvorove,
    Od gospođe čašu privatio,
    Te napio u slavu Božiju,
    Poslužio krsno ime svoje,
    A u svome dvoru bijelome,
    Počastio goste i zvanice
    I kumove i sve prijatelje

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka : 846
    Lokacija : Kikinda-Basaid
    Datum upisa : 25.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Okt 28, 2008 6:35 am

    Sveci blago dijele

    Mili Bože! čuda velikoga!
    Ili grmi, il' se zemlja trese!
    Il' udara more u bregove?
    Niti grmi, nit' se zemlja trese,
    Nit' udara more u bregove,
    Već dijele blago svetitelji:
    Sveti Petar i sveti Nikola,
    Sveti Jovan i sveti Ilija,
    I sa njima sveti Pantelija;
    Njim' dolazi Blažena Marija,
    Roni suze niz bijelo lice.
    Nju mi pita Gromovnik Ilija:
    "Sestro naša, Blažena Marija!
    "Kakva ti je golema nevolja,
    "Te ti roniš suze od obraza?"
    Al' govori Blažena Marija:
    "A moj brate, Gromovnik Ilija!
    "Kako ne ću suze proljevati,
    "Kad ja idem iz zemlje Inđije,
    "Iz Inđije iz zemlje proklete?
    "U Inđiji teško bezakonje:
    "Ne poštuje mlađi starijega,
    "Ne slušaju đeca roditelja;
    "Roditelji porod pogazili,
    "Crn im bio obraz na divanu
    "Pred samijem Bogom istinijem!
    "Kum svog kuma na sudove ćera,
    "I dovede lažljive svjedoke
    "I bez vjere i bez čiste duše,
    "I oglobi kuma vjenčanoga,
    "Vjenčanoga ili krštenoga;
    "A brat brata na mejdan zaziva;
    "Đever snasi o sramoti radi,
    "A brat sestru sestrom ne doziva."
    Njoj govori Gromovnik Ilija:
    "Sejo naša, Blažena Marija!
    "Utri suze od bijela lica,
    "Dok mi ovđe blago pod'jelimo,
    "Otić' ćemo Bogu na divane,
    "Molićemo Boga istinoga,
    "Nek nam dade ključe od nebesa,
    "Da zatvorim' sedmera nebesa,
    "Da udarim' pečat na oblake,
    "Da ne padne dažda iz oblaka,
    "Plaha dažda, niti rosa tiha,
    "Niti noću sjajna mjesečina,
    "Da ne padne za tri godinice;
    "Da ne rodi vino ni šenica,
    "Ni za crkvu časna leturđija."
    Kad to čula Blažena Marija,
    Utr suze od bijela lica.
    Kada sveci blago pod'jeliše:
    Petar uze vince i šenicu,
    I ključeve od nebeskog carstva;
    A Ilija munje i gromove;
    Pantelija velike vrućine;
    Sveti Jovan kumstvo i bratimstvo.
    I krstove od časnoga dreva;
    A Nikola vode i brodove;
    Pa odoše Bogu na divane,
    Moliše se tri bijela dana
    I tri tavne noći bez prestanka,
    Moliše se, i umoliše se:
    Bog im dade od nebesa ključe,
    Zatvoriše sedmera nebesa,
    Udariše pečat na oblake,
    Te ne pade dažda iz oblaka,
    Plaha dažda, niti rosa tiha,
    Nit' obasja sjajna mjesečina:
    I ne rodi vino ni šenica,
    Ni za crkvu časna leturđija.
    Puno vreme za tri godinice:
    Crna zemlja ispuca od suše,
    U nju živi propadoše ljudi;
    A Bog pusti tešku bolezanju,
    Bolezanju strašnu srdobolju,
    Te pomori i staro i mlado,
    I rastavi i milo i drago.
    Cio ostalo, to se pokajalo,
    Gospodina Boga vjerovalo.
    I ostaše Božji blagosovi,
    Da ne padne leda ni snijega
    Do jedan put u godini dana;
    Kako onda, tako i danaske.
    Bože mili, na svem tebe vala!
    Što je bilo, više da ne bude!

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Pet Okt 31, 2008 11:16 pm

    Pretkosovski ciklus

    Pjesme ovog ciklusa pjevaju o dogadjajima i junacima prije Kosovskog boja – 28.juna 1389.godine. U njima se pjeva o srpskim velikašima: Nemanjićima, Mrnjavčevićima, Vojinovićima i Dejanovićima.

    Pjesme: Ženidba Dušanova, Uroš i Mrnjavčevići...


    Kosovski ciklus

    Narodni pjevači su u pjesmama ovog ciklusa opjevali tragičan poraz srpske vojske u Kosovskom boju na Vidovdan, 28.juna 1389.godine, kao i dogadjaje neposredno prije i poslije boja. U pjesmama koje opjevaju dogadjaje uoči samog boja iznosi se predosjećanje našeg nacionalnog udesa /»San Carice Milice»/, strah i slutnje – opisom brojnosti i snage turske vojske /»Kosančić Ivan uhodi Turke»/.
    Iako sam boj nije opjevan ni u jednoj cjelovitoj pjesmi, već se nalazi u odlomcima pojedinih pjesama, izuzetno je dramatično dočarana njegova atmosfera, a naročito nevidjena, hiperbolična junaštva Miloša Obilića, Kosančić Ivana, Toplice Milana, devet Jugovića, Banović Strahinje, Srdje Zlopgledje. Narodni pjevači nalaze razlog našeg poraza u izdajstvu Vuka Brankovića /što nije istorijski tačno/, a ne u brojnosti, snazi i fanatičnosti turske vojske.

    U pjesmama j»Smrt majke Jugovića» i «Kosovka djevojka», narodni pjevač opjeva dogadjaje neposredno poslije odigranog boja na Kosovu polju /nedaleko od današnje Prištine/, čime upotpunjuje tematsko jedinstvo ovoga ciklusa – dogadjaji prije, za vrijeme i poslije boja. U njima je sa tragika našeg poraza i tužna i nesrećna najava našeg petovjekovnog robovanja pod Turcima.

    Pjesme: Kneževa večera, Kosančić Ivan uhodi Turke, Car Lazar i carica Milica, Propast carstva srpskog, Sluga Milutin, Smrt majke Jugovića, Kosovka djevojka...

    Ciklus pjesama o Marku Kraljeviću

    Marko Kraljević, sin Vukašinov, vladao je, poslije očeve smrti 1371.godine, predjelima današnje Makedonije, oko grada Prilepa, priznajući tursku vrhovnu vlast. Poginuo je u boju na Rovinama /u narodnim pjesmama Urvine planine/ 1395.godine boreći se na strani Turaka protiv Ugara /Madjara/.

    U našoj narodnoj poeziji Marko je najomiljeniji lik i najveći junak. Plemenit i nježan, vjeran drug i iskren prijatelj ljudima, sirotinji raji, vilama, pticama i životinjama, pokušava da spase veliko Dušanovo carstvo od grabljivih velikaša, dijeli pravdu, kažnjava tursko zlo i nepravdu.

    On je naš nacionalni junak, oličenje našeg srpskog naroda, jer su, kroz pjesme o Marku, narodni pjevači opjevali osobine i težnje, želje i nade cijelog našeg naroda. Zato, pored pomenutih vrlina, ima i običnih ljudskih mana: dobro i rado pije, lako zameće kavgu, umije da bude i surov. Prema narodnom predanju nije umro, već samo zaspao,a probudiće se kada bude došlo vrijeme.

    Pjesme: Marko Kraljević poznaje očinu sablju, Marko Kraljević ukida svadbarnu, Marko Kraljević i Musa Kesedžija, Marko Kraljević i orao, i mnoge, mnoge druge.

    Pokosovski ciklus

    Pjesme ovog ciklusa opjevaju poslednje trenutke naše samostalnosti poslije Kosovskog boja, poslednje otpore turskim silnicima koje su pružali srpski despoti i banovi, knezovi i vojvode iz moćnih feudalnih porodica: Jakšića, Brankovića, Crnojevića. Najčešće su to pjesme pune stradanja i poraza, ličnih i opštih tragedija – istinska slika vremena i dogadjaja koje su opjevale.

    Pjesme: Smrt vojvode Prijezde, Smrt vojvode Kaice, Bolani Dojčin...

    Hajdučki ciklus

    Borci za oslobodjenje srpskog naroda od viševjekovnog ropstva, djelioci pravde i jedina nada sirotinje raje – hajduci, opjevani su u mnogim epskim pjesmama.
    Stari Vujadin, Starina Novak, Deli Radivoje, Mali Radojica, Pivljanin Bajo i mnogi drugi hajduci postali su narodne legende. Uzalud su Turci činili zvjerstva nad hajdučkim jatacima ne bi li se hajdučija u Srbiji uništila – ova je trajala, jer je bila jedini otpor tudjinskom osvajaču.

    Pjesme: Stari Vujadin, Starina Novak i Deli Radivoje, Mali Radojica.

    Uskočki ciklus

    Uskoci su živjeli u slobodnim utvrdjenim gradovima koje Turci nisu mogli da osvoje: Klisu iznad Splita, Senju, Ravnim Kotarima kod Zadra i odatle upadal, «uskakali» na teritorije koje su držali Turci, paleći njihove hanove, pljačkajući i otimajući sve što im je dolazillo pod ruku. Treba znati da su uskoci bili,u odredjenom periodu, i velika sila na moru.

    Poznati uskočki junaci, opjevani u narodnim pjesmama, bili su: Senjanin Ivan, Senjanin Tadija, Senjanin Juriša, Janković Stojan, Smiljanić Ilija.

    Pjesme: Ivo Senjanin i aga od Ribnika, Ropstvo Janković Stojana, Smrt Senjanina Iva...

    Ciklus oslobodjenja Srbije

    Pjesme ovog ciklusa opjevaju prilike u Srbiji uoči Prvog srpskog ustanka 1804.godine, erupciju nezadovoljstva i mržnje našeg naroda prema porobljivačima, brojne, dugoočekivane i priželjkivane bitke i pobjede nad turskom vojskom i slavne pogibije naših velikih junaka.One su, gotovo sve, djelo velikog narodnog pjevača, slijepog guslara Filipa Višnjića, učesnika-ratnika u Prvom srpskom ustanku. U svojim pjesmama ovjekovječio je nekoliko ličnosti junaka naše slavne prošlosti: Karadjordja Petrovića, Iliju Birčanina, Petra Dobrnjca, Miloša Pocerca.

    Pjesme: Početak bune protiv dahija, Boj na Mišaru...

    Ciklus pjesama borbe za slobodu naroda Crne Gore

    U pjesmama ovog ciklusa «više je istorije nego poezije», kako je pisao Vuk Stefanović Karadžić. Naš poznati istoričar književnosti, Pavle Popović, napisao je o ovom ciklusu: «Pjesme su u njemu u mnogome istinite, kratke i proste, one realno opjevaju bojeve Crnogoraca s Turcima, slave samo realne ličnosti.»

    Pjesme: Perović Batrić, Tri sužnja...

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Pet Okt 31, 2008 11:21 pm

    Pretkosovski ciklus

    UROŠ I MRNJAVČEVIĆI

    Sastala se četiri tabora
    Na ubavu na polju Kosovu
    Kod bijele Samodreže crkve:
    Jedno tabor Vukašina kralja,
    Drugo tabor despota Uglješe,
    Treće tabor vojevode Gojka,
    A četvrto carević:Uroša;
    Carevi se otimlju o carstvo,
    Među se se hoće da pomore,
    Zlaćenima da pobodu noži,
    A ne znadu, na kome je carstvo.
    Kralj Vukašin veli: "Na mene je;"
    Despot Uglješ: "Nije, neg' na mene;"
    Vojvod' Gojko: "Nije, neg' na mene;"
    Ćuti nejak carević Urošu,
    Ćuti d'jete, ništa ne besjedi,
    Jer ne smije od tri bratijenca,
    Bratijenca, tri Mrnjavčevića.
    Piše knjigu Vukašine kralju,
    Piše knjigu, i šilje čauša
    Do Prizrena grada bijeloga
    Do onoga protopop-Nedeljka,
    Neka dođe na Kosovo ravno,
    Da on kaže, na kome je carstvo;
    On je sv'jetla cara pričestio,
    Pričestio i ispovjedio,
    U njega su knjige starostavne.
    Piše knjigu despote Uglješa,
    Piše knjigu, i šilje čauša
    Do Prizrena grada bijeloga,
    Do onoga protopop-Nedeljka;
    Treću piše vojevoda Gojko,
    I on šilje ognjena čauša;
    A četvrtu carević Urošu,
    Piše knjigu, i šilje čauša.
    Sva četiri sitne knjige pišu
    I pošilju ognjene čauše
    Sve potajno jedan od drugoga.
    Sastaše se četiri čauša
    U Prizrenu gradu bijelome
    Kod dvorova protopop-Nedeljka,
    Ali prota doma ne bijaše,
    No u crkvi bješe na jutrenji,
    Na jutrenji i na leturđiji.
    Kol'ko s' silni ognjeni čauši,
    Koliko su silni od silnijeh,
    Te ne kćeše konje odjahati,
    No u crkvu konje nagoniše,
    Potegoše pletene kandžije,
    Udaraju protopop:Nedeljka:
    "Brže hajde, protopop:Nedeljko,
    "Brže hajde na Kosovo ravno,
    "Da ti kažeš, na kome je carstvo;
    "Ti si sv'jetlog cara pričestio,
    "Pričestio i ispovjedio,
    "U tebe su knjige starostavne;
    "Ja l' ćeš sada izgubiti glavu."
    Suze roni protopop Nedeljko,
    Suze roni, pa njima govori:
    "Odbijte se, silni od silnijeh,
    "Dok u crkvi zakon savršimo,
    "Znati će se, na kome je carstvo."
    Tako su se oni uzmaknuli.
    A kad zakon Božji savršiše,
    Izljegoše pred bijelu crkvu,
    Tad' govori protopop Nedeljko:
    "Đeco moja, četiri čauša!
    "Ja sam sv'jetla cara pričestio,
    "Pričestio i ispovjedio,
    "Al' ga nisam pitao za carstvo,
    "Već za grije, što je sagr'ješio;
    "No idite u Prilipa grada
    "Do dvorova Kraljevića Marka,
    "A do Marka, do mojega đaka,
    "Kod mene je knjigu naučio,
    "Kod cara je Marko pisar bio,
    "U njega su knjige starostavne,
    "I on znade, na kome je carstvo;
    "Vi zovite na Kosovo Marka,
    "Hoće Marko pravo kazivati,
    "Jer se Marko ne boji nikoga,
    "Razma jednog Boga istinoga."
    Otidoše četiri čauša,
    Otidoše ka Prilipu gradu,
    B'jelu dvoru Kraljevića Marka.
    Kad su bili pred bijele dvore,
    Udariše zvekirom na vrata,
    To začula Jevrosima majka,
    Pa doziva svoga sina Marka:
    "Sine Marko, moje čedo drago!
    "Tko udara zvekirom na vrata?
    "Baš ka' da su babovi čauši."
    Usta Marks, te otvori vrata,
    Čauši se pokloniše Marku:
    "Božja t' pomoć, gospodaru Marko!"
    A Marko ih omilova rukom:
    "Dobro došli, moja đeco draga!
    "Jesu l' zdravo Srblji vitezovi,
    "I čestiti carevi i kralji?"
    Čauši se smjerno pokloniše:
    "Gospodaru, Kraljeviću Marko!
    "Sve je zdravo, ali nije mirno:
    "Gospoda se teško zavadila
    "Na Kosovu polju širokome
    "Kod bijele Samodreže crkve,
    "I oni se otimlju o carstvo,
    "Među se se hoće da pomore,
    "Zlaćenima da pobodu noži,
    "A ne znadu, na kome je carstvo;
    "Tebe zovu na Kosovo ravno,
    "Da im kažeš na kome je carstvo."
    Ode Marko u gospodske dvore,
    Pak doziva Jevrosimu majku:
    "Jevrosima, moja mila majko!
    "Gospoda se jesu zavadila
    "Na Kosovu polju širokome
    "Kod bijele Samodreže crkve,
    "I oni se otimlju o carstvo,
    "Među se se hoće da pomore,
    "Zlaćenima da pobodu noži,
    "A ne znadu, na kome je carstvo;
    "Mene zovu na polje Kosovo,
    "Da im kažem, na kome je carstvo."
    Kol'ko Marko težio na pravdu,
    Tol'ko moli Jevrosima majka:
    "Marko sine jedini u majke!
    "Ne bila ti moja rana kleta,
    "Nemoj, sine, govoriti krivo
    "Ni po babu, ni po stričevima,
    "Već po pravdi Boga istinoga;
    "Nemoj, sine, izgubiti duše;
    "Bolje ti je izgubiti glavu,
    "Nego svoju ogr'ješiti dušu."
    Uze Marko knjige starostavne,
    Pa opremi sebe i Šarina,
    Šarinu se na ramena baci
    Otidoše u Kosovo ravno.
    Kad su bili kraljevu šatoru,
    Reče tade Vukašine kralje:
    "Blago mene do Boga miloga!
    "Eto mene moga sina Marka,
    "On će kazat, na mene je carstvo,
    "Od oca će ostanuti sinu."
    Marko sluša, ništa ne govori,
    Na šatora ne okreće glavu.
    Kad ga viđe Uglješa vojvoda,
    Tad' Uglješa riječ govorio:
    "Blago mene! eto mi sinovca,
    "On će kazat', na mene je carstvo;
    "Kaži, Marko, na mene je carstvo,
    "Oba ćemo bratski carovati."
    Šuti Marko, ništa ne besjedi,
    Na šatora ne okreće glavu.
    Kad ga viđe vojevoda Gojko,
    Tade Gojko riječ govorio:
    "Blago mene! eto mi sinovca,
    "On će kazat', na mene je carstvo;
    "Kad je Marko još nejačak bio,
    "Ja sam Marka vrlo milovao,
    "U svilena njedra uvijao,
    "Kano krasnu od zlata jabuku;
    "Kud sam gođe na konju hodio,
    "Sve sam Marka sa sobom vodio;
    "Kaži, Marko, na mene je carstvo,
    "Ti ćeš, Marko, prvi carovati,
    "A ja ću ti biti do koljena."
    Šuti Marko, ništa ne govori,
    Na šatora ne okreće glavu,
    Pravo ode bijelu šatoru,
    Ka šatoru nejaka Uroša,
    Dogna Šarca caru do šatora,
    Onđe Marko Šarca odsjednuo.
    Kad ga viđe nejaki Urošu,
    Lako skoči sa svil'na dušeka,
    Lako skoči, pake progovori:
    "Blago mene! eto moga kuma,
    "Eto kuma, Kraljevića Marka,
    "On će kazat' na kome je carstvo."
    Ruke šire, u grla se grle,
    U bijelo cjelivaju lice,
    Za junačko pitaju se zdravlje,
    Pa sjedoše na svil'na dušeka.
    Tako malo vreme postajalo,
    Danak prođe, tavna noćca dođe;
    Kad u jutru jutro osvanulo,
    I pred crkvom zvona udariše,
    Sva gospoda došla na jutrenje,
    U crkvi su službu savršili,
    Izljegoše iz bijele crkve,
    U stolove pred crkvu sjednuli,
    Šećer iju, a rakiju piju,
    Marko uze knjige starostavne,
    Knjige gleda, a govori Marko:
    "A moj babo, Vukašine kralju!
    "Malo l' ti je tvoje kraljevine?
    "Malo l' ti je? Ostala ti pusta!
    "Već s' o tuđe otimate carstvo.
    "A ti striče, despote Uglješa!
    "Malo l' ti je despotstva tvojega?
    "Malo l' ti je? Ostalo ti pusto!
    "Već s" o tuđe otimate carstvo.
    "A ti striče, vojevoda Gojko!
    "Malo l' ti je vojvodstva tvojega?
    "Malo l' ti je? Ostalo ti pusto!
    "Već s' o tuđe otimate carstvo.
    "Vidite li, Bog vas ne vidio!
    "Knjiga kaže, na Urošu carstvo,
    "Od oca je ostanulo sinu,
    "Đetetu je od koljena carstvo.
    "Njemu carstvo care naručio
    "Na samrti, kad je počinuo."
    Kad to začu Vukašine kralju,
    Skoči kralju od zemlje na noge,
    Pa potrže zlaćena handžara,
    Da ubode svoga sina Marka,
    Bježi Marko ispred roditelja,
    Jer se njemu, brate, ne pristoji
    Sa svojim se biti roditeljem,
    Bježi Marko oko b'jele crkve,
    Oko b'jele crkve Samodreže,
    Bježi Marko, a ćera ga kralju,
    Dok su triput kolo sastavili
    Oko b'jele Samodreže crkve,
    Gotovo ga bješe sustigao,
    Al' iz crkve nešto progovara:
    "Bjež' u crkvu, Kraljeviću Marko!
    "Vidiš, đe ćeš danas poginuti,
    "Poginuti od svog roditelja,
    "A za pravdu Boga istinoga."
    Crkvena se otvoriše vrata,
    Marko bježi u bijelu crkvu,
    Za njime se vrata zatvorila.
    Kralj dopade na crkvena vrata,
    Po direku udari handžarom,
    Iz direka krvca pokapala,
    Tad' se kralje bio pokajao,
    Te je riječ bio govorio:
    "Lele mene do Boga jednoga!
    "Đe pogubih svoga sina Marka."
    Al' iz crkve nešto progovara:
    "A čuješ li? Vukašine kralje!
    "Ti nijesi posjekao Marka,
    "Već pos'ječe Božjega anđela."
    Na Marka je vrlo žao kralju,
    Te ga ljuto kune i proklinje:
    "Sine Marko, da te Bog ubije!
    "Ti nemao groba ni poroda!
    "I da bi ti duša ne ispala,
    "Dok Turskoga cara ne dvorio!"
    Kralj ga kune, car ga blagosilja:
    "Kume Marko, Bog ti pomogao!
    "Tvoje lice sv'jetlo na divanu!
    "Tvoja sablja sjekla na mejdanu!
    "Nada te se ne našlo junaka!
    "Ime ti se svuda spominjalo,
    "Dok je sunca i dok je mjeseca!"
    Što su rekli, tako mu se steklo.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Pet Okt 31, 2008 11:23 pm

    ZIDANJE RAVANICE

    Službu služi slavni knez Lazare
    U Kruševcu šancu šarenome,
    Službu služi svetog Amosija;
    Svu gospodu zove na svetoga
    Sa knjigama i sa zdravicama.
    Skupi mu se sva Srpska gospoda,
    Pa je redom u sovri posadi
    Po gospostvu i po starješinstvu,
    Uvrh sovre slavni knez Lazare.
    Tu sjedoše piti vino ladno.
    Taman biše vina najvišega,
    I o svakom dobru besjeđahu,
    Al' pošeta gospođa Milica,
    Lako šeta po carskom divanu,
    Na njojzi je do devet ćemera,
    Ispod grla do devet đerdana,
    A na glavi devet perišana,
    Povrh toga kruna pozlaćena
    A u njojzi tri kamena draga,
    Sjaje noćom, kako daljom sunce;
    Pa besjedi slavnome Lazaru:
    "Gospodine, slavni knez-Lazare!
    "Zazor mene u te pogledati,
    "A kamo li s tobom govoriti,
    "Bit' ne može, govoriti hoću:
    "Što bijahu Nemanjići stari,
    "Carovaše, pa i preminuše,
    "Ne trpaše na gomile blago,
    "No gradiše s njime zadužbine,
    "Sagradiše mloge namastire:
    "Sagradiše visoke Dečane,
    "Baš Dečane više Đakovice;
    "Paćaršiju više Peći ravne;
    "U Drenici bijela Deviča,
    "I Petrovu crkvu pod Pazarom;
    "Malo više Đurđeve Stupove,
    "Sopoćane navrh Raške ladne,
    "I Trojicu u Hercegovini,
    "Crkvu Janju u Starome Vlahu;
    "I Pavlicu ispod Jadovnika,
    "Studenicu ispod Brvenika;
    "Crkvu Žiču više Karanovca;
    "U Prizrenu crkvu svetu Petku;
    "Gračanicu u Kosovu ravnom;
    "Sve to jesu njine zadužbine;
    "Ti ostade u stolu njinome
    "I potrpa na gomile blago,
    "A ne gradi nigđe zadužbine;
    "Eto nama ne će pristat' blago
    "Ni za zdravlje ni za našu dušu,
    "A ni nama, ni kome našemu."
    Tad' govori slavni knez Lazare:
    "Čujete li, sva Srpska gospodo!
    "Šta govori gospođa Milica,
    "Jer ne gradim nigđe zadužbine?
    "Hoću gradit' crkvu Ravanicu
    "U Resavi kraj vode Ravana;
    "Imam blaga, koliko mi drago,
    "Udariću temelj od olova,
    "Pa ću crkvi sagraditi platna,
    "Sagradiću od srebra bijela,
    "Pokriću je žeženijem zlatom,
    "Podnizati drobnijem biserom,
    "Popunjati dragijem kamenjem."
    Sva gospoda na noge ustala,
    I časno se knezu poklonila:
    "Gradi, kneže, biće ti za dušu,
    "I za zdravlje Visokom Stevanu."
    No tu sjedi Obilić Milošu,
    Sjedi Miloš dolje udno sovre,
    Miloš sjedi, ništa ne besjedi;
    Al' to viđe slavni knez Lazare
    Đe mu Miloš ništa ne besjedi,
    Nazdravi mu zlatnu kupu vina:
    "Zdrav da si mi, vojvoda Milošu!
    "Pa mi i ti štogođ progovori,
    "Jera hoću zadužbinu gradit'."
    Skoči Miloš od zemlje na noge,
    Skide s glave samur i čelenke,
    Pa je časno kneza podvorio;
    Dodaše mu zlatnu kupu vina,
    Primi Miloš zlatnu kupu vina,
    Ne pije je, počne besjediti:
    "Vala kneže, na besjedi tvojoj!
    "Što ti hoćeš zadužbinu gradit',
    "Vreme nije, niti može biti;
    "Uzmi, kneže, knjige carostavne,
    "Te ti gledaj, što nam knjige kažu:
    "Nastalo je pošljednje vrijeme,
    "Hoće Turci carstvo preuzeti,
    "Hoće Turci brzo carovati,
    "Oboriće naše zadužbine,
    "Oboriće naše namastire,
    "Oboriće crkvu Ravanicu,
    "Iskopaće temelj od olova,
    "Slijevaće u tope đulove,
    "Te će naše razbijat' gradove;
    "I crkvi će rasturiti platna,
    "Slijevaće na ate ratove;
    "Hoće crkvi pokrov rasturiti,
    "Kadunama kovati đerdane;
    "Sa crkve će biser raznizati,
    "Kadunama podnizat' đerdane;
    "Povadiće to drago kamenje,
    "Udarat' ga sabljom' u balčake
    "I kadama u zlatno prstenje;
    "Već me ču li, slavni knez-Lazare!
    "Da kopamo mermera kamena,
    "Da gradimo crkvu od kamena,
    "I Turci će carstvo preuzeti
    "I naše će zadužbine služit'
    "Od vijeka do suda Božjega:
    "Od kamena nikom ni kamena."
    Kad to začu slavni knez Lazare,
    Tad' Milošu bio govorio:
    "Vala tebe, vojvoda Milošu!
    "Vala tebe, na tvojoj besjedi,
    "Istina je, kako što govoriš."

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    drugasansa



    Ženski
    Broj poruka : 1620
    Godina : 37
    Lokacija : beograd
    Datum upisa : 26.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Pet Okt 31, 2008 11:24 pm

    ŽENIDBA KNEZA LAZARA

    Vino pije silan car Stjepane
    U Prizrenu gradu bijelome,
    Vino služi vjeran sluga Lazo,
    Pa sve caru čašu preslužuje,
    A na cara krivo pogleduje
    Care pita vjerna slugu Laza:
    "Oj Boga ti, vjeran slugo Lazo!
    "Što te pitam, pravo da mi kažeš:
    "Što ti mene čašu preslužuješ?
    "Što l' na mene krivo pogleduješ?
    "Ali ti je konjic ološao?
    "Ali ti je ruho ostarilo?
    "Al" t' je malo golijemna blaga?
    "Šta t' je malo u dvoru mojemu?"
    Njemu veli vjeran sluga Lazo:
    "Voljan budi, care, na besjedi!
    "Kad me pitaš, pravo da ti kažem:
    "Nije mene konjic ološao,
    "Niti mi je ruho ostarilo,
    "Nit' je malo golijemna blaga;
    "Svega dosta u dvoru tvojemu;
    "Voljan budi, care, na besjedi!
    "Kad me pitaš, pravo da ti kažem.
    "Koje sluge poslije dođoše,
    "Sve se tebe sluge udvoriše,
    "Sve si sluge, care, iženio,
    "A ja ti se udvorit' ne mogoh,
    "Mene, care, ne kće oženiti
    "Za mladosti i ljepote moje."
    Besjedi mu silan car Stjepane:
    "Oj Boga mi, vjeran slugo Lazo!
    "Ja ne mogu tebe oženiti
    "Svinjaricom ni govedaricom,
    "Za te tražim gospođu đevojku,
    "I za mene dobra prijatelja,
    "Koji će mi sjesti uz koljeno,
    "Sa kojim ću ladno piti vino.
    "Po ču li me, vjeran slugo Lazo!
    "Ja sam za te našao đevojku,
    "I za mene dobra prijatelja,
    "U onoga stara Jug-Bogdana,
    "Milu seju devet Jugovića,
    "Baš Milicu milu mljezinicu:
    "No se Jugu pomenut' ne smije,
    "Nije lasno njemu pomenuti,
    "Jer je Bogdan roda gospodskoga,
    "Ne će dati za slugu đevojku;
    "No ču li me, vjeran slugo Lazo!
    "Danas petak, a sjutra subota,
    "Preko sjutra svijetla neđelja,
    "Poći ćemo u lov u planinu,
    "Pozvaćemo stara Jug-Bogdana,
    "Šnjim će poći devet Jugovića,
    "Ti ne idi u planinu, Lazo,
    "No ostani kod bijela dvora,
    "Te gotovi gospodsku večeru;
    "Kad dođemo iz lova planine,
    "Ja ću svraćat' Juga na večeru,
    "A ti svraćaj devet Jugovića.
    "Kad sjedemo za stolove zlatne,
    "Ti navali šećer i rakiju,
    "Pa donesi crveniku vino.
    "Kad se ladna napijemo vina,
    "O svačem će Juže besjediti,
    "Kako koji dobar junak jeste,
    "Iznijeće knjige staroslavne,
    "Da kazuje pošljednje vrijeme;
    "Ti kad čuješ, vjerna slugo Lazo,
    "A ti trči na tananu kulu,
    "Te donesi onu čašu zlatnu,
    "Štono sam je skoro kupovao
    "U bijelu Varadinu gradu
    "Od đevojke mlade kujundžinke,
    "Za nju dao tovar i po blaga;
    "Nasluži je crvenijem vinom,
    "Pokloni je staru Jug-Bogdanu,
    "Tade će se Bogdan zamisliti,
    "Čim će tebe, Lazo, darivati,
    "Te ću njemu onda pomenuti
    "Za Milicu ćercu mljezinicu."
    Prođe petak i prođe subota;
    Rano dođe svijetla neđelja,
    Care pođe u lov u planinu,
    I pozvaše stara Jug-Bogdana,
    S Jugom pođe devet Jugovića,
    Otidoše u lov u planinu.
    Lov loviše po gori zelenoj,
    Ni dobiše, ni šta izgubiše,
    No se svome povratiše dvoru,
    Preda njih je išetao Lazo;
    Care svraća Juga na večeru,
    Lazo svraća devet Jugovića.
    Kad sjedoše za stolove zlatne:
    Uvrh sovre silan car Stjepane,
    A do njega stari Jug Bogdane,
    A do Juga devet Jugovića,
    Njima služi vjeran sluga Lazo;
    On navali šećer i rakiju,
    Pa donese crveniku vino.
    Kad se ladna napojiše vina,
    O svačemu staše besjediti,
    Kako koji dobar junak jeste;
    Jug izvadi knjige staroslavne,
    Te kazuje pošljednje vrijeme:
    "Vidite li, moja braćo krasna!
    "Vidite li, kako knjiga kaže:
    "Nastanuće pošljednje vrijeme,
    "Nestanuće ovce i pšenice
    "I u polju čele i cvijeta;
    "Kum će kuma po sudu ćerati,
    "A brat brata zvati po megdanu."
    Kad to začu vjeran sluga Lazo,
    On otrča na tananu kulu,
    Te donese onu čašu zlatnu,
    Nasluži je crvenijem vinom,
    Pokloni je staru Jug-Bogdanu,
    Bogdan primi zlatnu kupu vina,
    Kupu primi a piti je ne će,
    Misli Bogdan, šta je i kako je,
    Čime li će darivati Laza.
    Jugu veli devet Jugovića:
    "O naš babo, stari Jug-Bogdane!
    "Što ne piješ zlatnu kupu vina,
    "Štono ti je poklonio Lazo?"
    Veli njima stari Jug Bogdane:
    "Đeco moja, devet Jugovića!
    "Ja ću lasno piti kupu vina,
    "Nego mislim, moja đeco draga,
    "Čime ću ja darivati Laza."
    Jugu veli devet Jugovića:
    "Lasno ćeš ga darivati, babo:
    "U nas dosta konja i sokola,
    "U nas dosta pera i kalpaka."
    Tad' govori silan car Stjepane:
    "Ima Lazo konja i sokola,
    Lazo ima pera i kalpaka;
    "Lazo toga ne će ni jednoga,
    "Lazo hoće Milicu đevojku,
    "Baš Milicu milu mljezinicu,
    "Milu seju devet Jugovića."
    Kad začuše devet Jugovića,
    Poskočiše na noge lagane,
    Potegoše mače kovrdine,
    Da pogube cara u stolici.
    Moli im se stari Jug Bogdane:
    "Nete, sinci, ako Boga znate!
    "Ako danas cara pogubite,
    "Na vama će ostanuti kletva;
    "Dok izvadim knjige staroslavne,
    "Da ja gledam, sinci, u knjigama,
    ,Jel' Milica Lazu suđenica."
    Knjige uči stari Jug Bogdane,
    Knjige uči, grozne suze roni:
    "Nete,Š24Ć sinci, ako Boga znate!
    "Milica je Lazu suđenica,
    "Na njemu će ostanuti carstvo,
    "Sa njome će carovati Lazo
    "U Kruševcu kod vode Morave."
    Kad to začu silan car Stjepane,
    On se maši rukom u džepove,
    Te izvadi hiljadu dukata,
    I izvadi od zlata jabuku,
    U jabuci tri kamena draga,
    Obilježje Milici đevojci.

    _________________
    nema te ludosti koja se nije opametila
    Nazad na vrh Ići dole
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka : 846
    Lokacija : Kikinda-Basaid
    Datum upisa : 25.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Ned Nov 02, 2008 9:57 am

    СТАРИ ВУЈАДИН

    Ђевојка је своје очи клела:
    "Чарне очи, да би не гледале!
    Све гледасте, данас не виђесте
    Ђе прођоше Турци Лијевњани,
    Проведоше из горе хајдуке:
    Вујадина са обадва сина;
    На њима је чудно одијело:
    На ономе старом Вујадину,
    На њем' бињиш од сувога злата,
    У чем паше на диван излазе;
    На Милићу Вујадиновићу,
    Још је на њем' љепше одијело;
    На Вулићу, брату Милићеву,
    На глави му чекркли челенка,
    Баш челенка од дванаест пера,
    Свако перо по литру злата."

    Кад су били бијелу Лијевну,
    Угледаше проклето Лијевно,
    Ђе у њему бијели се кула;
    Тад говори стари Вујадине:
    "О синови, моји соколови,
    Видите ли проклијето Лијевно,
    Ђе у њему бијели се кула?
    Онђе ће нас бити и мучити:
    Пребијати и ноге и руке,
    И вадити наше очи чарне.
    О синови, моји соколови,
    Не будите срца удовичка,
    Но будите срца јуначкога,
    Не одајте друга ни једнога,
    Не одајте ви јатаке наше
    Код којих смо зиме зимовали,
    Зимовали, благо остављали;
    Не одајте крчмарице младе,
    Код којих смо рујно вино пили,
    Рујно вино пили у потаји."

    Кад дођоше у Лијевно равно,
    Метнуше их Турци у тавницу,
    Тавноваше три бијела дана,
    Док су Турци вијећ' вијећали
    Како ће их бити и мучити;
    Кад прођоше три бијела дана,
    Изведоше старог Вујадина,
    Пребише му и ноге и руке;
    Кад стадоше очи вадит' чарне,
    Говоре му Турци Лијевњани:
    "Казуј, кујо, стари Вујадине,
    Казуј, кујо, дружину осталу,
    И јатаке куд сте доходили,
    Доходили, зиме зимовали,
    Зимовали, благо остављали;
    Казуј, кујо, крчмарице младе
    Код којих сте рујно вино пили,
    Пили рујно вино у потаји.

    Ал' говори стари Вујадине:
    "Не лудујте, Турци Лијевњани!
    Кад не казах та те хитре ноге,
    Које-но су коњма утјецале,
    И не казах за јуначке руке,
    Које-но су копља преламале
    И на голе сабље ударале,
    - Ја не казах за лажљиве очи,
    Које су ме на зло наводиле,
    Гледајући с највише планине,
    Гледајући доље на друмове,
    Куд пролазе Турци и трговци."

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Pon Nov 03, 2008 6:47 am



    Kraljevic Marko i vila.../pesma prevazilazi duzinom okvir stranice,samo odlomak/

    Појездише до два побратима
    Преко красна Мироча планине,
    Та једно је Краљевићу Марко,
    А друго је војвода Милошу,
    Напоредо језде добре коње,
    Напоредо носе копља бојна,
    Један другом бело лице љуби,
    Од милоште до два побратима;
    Паке Марко на Шарцу задрема,
    Пак беседи побратиму своме:
    "А мој брате, војвода Милошу!
    "Тешко ме је санак обрвао,
    "Певај, брате, те ме разговарај."
    Ал' беседи војвода Милошу:
    "А мој брате, Краљевићу Марко!
    "Ја би тебе, брате, попевао,
    "Ал' сам синоћ млого пио вино
    "У планини с вилом Равијојлом,
    "Пак је мене запретила вила,
    "Ако мене чује да попевам,
    "Оће мене она устрелити
    "И у грло и у срце живо."
    Ал' беседи Краљевићу Марко:
    "Перај, брате, ти се не бој виле
    "Док је мене Краљевића Марка
    "И мојега видовита Шарца
    "И мојега шестопера златна."
    Онда Милош поче да попева,
    А красну је песму започео
    Од сви наши бољи и старији,
    Како ј' који држ'о краљевину
    По честитој по Маћедонији,
    Како себе има задужбину;
    А Марку је песма омилила,
    Наслони се седлу на облучје,
    Марко спава, Милош попијева;
    Зачула га вила Равијојла,
    Па Милошу поче да отпева,
    Милош пева, вила му отпева,
    Лепше грло у Милоша царско,

    ..............................................
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Nov 04, 2008 5:34 am

    Како се крсно име служи

    Свеца слави Српски цар Степане,
    Свеца слави, светог Аранђела,
    Сву господу на свеца сазвао,
    Сазвао је триста свештеника
    И дванаест велики владика,
    И четири стара проигумна.
    Лепо и је царе посадио:
    Све колено један до другога,
    А цар Степан ладно вино служи,
    Господаром редом чашу даје,
    Како царски ваља и требује
    Послужити крсно име своје.
    Ал' беседе господа ришћанска:
    "Цар честити, огрејано сунце!
    "То је нама зазор и срамота,
    "Да ти нама ладно вино служиш,
    "Него седи с нама за трпезу,
    "Слугам' подај, нека вино служе."
    Превари се српски цар Степане,
    Те он седе с њима за трпезу,
    А још није ни славе напио,
    А заиста ни метанисао,
    Слугам' даде, да му вино служе,
    Да му слуге крсно име служе,
    Не послужи крсно име своје
    Један данак, како један часак.
    Док цар Степан на ногу стајаше,
    Стајаше му свети Аранђео,
    Стајаше му на десном рамену,
    Милује га крилом по образу;
    Кад цар Степан седе за трпезу,
    Расрди се свети Аранђео,
    Уд'ри цара крилом по образу,
    Па отиде из царева двора.
    То из двора нико не видео,
    Разма један калуђере стари,
    Па он проли сузе низ образе;
    Гледали га цареви дворани,
    Пак су њему тијо беседили:
    Што је тебе, стари калуђере?
    "Шта т' је мало у цареву двору?
    "Ил' т' мало изест', ил' попити?
    "Или си се, стари, препануо,
    "Цар ти не ће милостиње дати?"
    Ал' беседи стари калуђере:
    "Прођ'те ме се, цареви дворани!
    "Ни ми ј' мало изест' ни попити,
    "Нити сам се старац препануо,
    "Што м' цар не ће милостиње дата;
    "Него виде, што видео нисам:
    "Док цар Степан на ногу стајаше,
    "Стајаше му свети Аранђео,
    "Стајаше му на десном рамену,
    "Милуе га крилом по образу;
    "Кад цар Степан седе за трпезу,
    "Расрди се свети Аранђео,
    "Уд'ри цара крилом по образу,
    "Па отиде из царева двора."
    То дворани цару доказаше,
    Онда царе на ноге устаде,
    И подиже триста свештеника,
    И дванаест велики владика,
    И четири стара проигумна;
    Те узеше књиге цароставне,
    Те чатише велике молитве
    И држаше велика бденија
    За три дана и три ноћи тавне;
    Моле с' Богу и свет' Аранђелу,
    Те се на то једва смиловао,
    Смиловао свети Аранђеле,
    Те је цару греке опростио,
    Што је царе сео за трпезу,
    А још није ни славе напио,
    А заиста ни метанисао.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Nov 04, 2008 5:36 am

    Облак Радосав

    Поранио Облак Радосаве
    Низ широко поље Годоминско,
    Кад је био насред Годомина,
    Сретоше га дв'је госпође младе:
    Једно љуба Бијелић-војводе,
    А друго је Златокосић-Павла;
    Носе младе двоје ђеце лудо
    Кад сретоше Ђурђеву војводу.
    О скуту му обискоше младе,
    Љубе Рада у скут и у руку,
    Па одоше смјерно говорити:
    "Богом куме, Облак Радосаве!
    "Богом куме и светим Јованом!
    "Крсти нама двоје ђеце лудо,
    "Па ти иди Смедереву граду,
    "Тамо су ни наши господари:
    "Бијелићу и Златокосићу,
    "У тавници госпође Јерине,
    "Па их хоће младе да погуби;
    "Но се моли госпођи Јерини,
    "Нек их пусти из тавнице клете."
    Ал' говори Облак Радосаве.
    "Чујете л' ме, двије моје куме!
    "Ви узмите двоје ђеце лудо,
    "Па идите двору бијеломе,
    "А ја одох Смедереву граду
    "Молити се Ђурђу и Јерини,
    "Нека пусте ваше господаре
    "Из тавнице, да је Бог убије!"
    То изрече, оде Смедереву,
    А кад дође ка Ђурђевој кули,
    Али сједи Смедеревац Ђурђе,
    Ево сједи пред бијелом кулом,
    И са шњиме Тодор од Сталаћа
    И Појезда од Голупца града;
    Они пију црвенику вино;
    Но кад дође Облак Радосаве,
    А он њима Божју помоћ даде,
    Па срдито оде говорити:
    "Господару, Смедеревац-Ђурђе!
    "Јазук тебе и господству твоме,
    "Што с' Јерини, Ђурђе, допустио,
    "Те погуби толике војводе
    "И поломи крила од крајине!
    "Но ти с' молим, драги господару!
    "Поклони ми двије војеводе:
    "Бијелића и Златокосића,
    "Те их пусти са дна из тавнице."
    Ал' му вели Смедеревац Ђурђе:
    "Слуго моја, Облачићу Раде!
    "Иди, слуго, на горња вјешала,
    "Отишло је тридесет катана,
    "Одвели су двије војеводе,
    "Хоће ти их данас објесити;
    "Но се моли госпођи Јерини,
    "Не ће л' ти их она поклонити."
    Кад то зачу Облачићу Раде,
    Он окрену дебела ђогина,
    Оде брзо на горња вјешала,
    Те привикну на катане младе:
    "Не вјешајте двије војеводе,
    "Мене их је Ђурђе поклонио!"
    То катане једва дочекаше,
    Пустише му двије војеводе.
    Ал' ето ти Јерине проклете,
    Шњоме иде дванаест дворкиња,
    Те јој носе скуте и рукаве:
    Како клета на вјешала дође,
    Та срдито на катане викну:
    "Шта стојите, те их не вјешате?"
    А припаде Облак Радосаве
    Молити се госпођи Јерини:
    "О госпођо, Ђурђева Јерино!
    "Поклони ми двије војеводе,
    "Та немој их младе погубити!"
    Ал' говори госпођа Јерина:
    "Нос' те ђаво, Облачићу Раде!
    "И тебе ћу сјутра објесити
    "Са унуком Змај-деспотом Вуком."
    Кад то чуо Облачићу Раде,
    Оп потрже троструку камџију,
    Те удари Ђурђеву Јерину,
    Колико је лако ударио,
    Са црном је земљом саставио;
    Па он узе двије војеводе,
    Одведе их двору бијеломе,
    Угости их у бијелу двору,
    Па их здраво дома отпустио,
    И бјеше их Раде научио,
    Да не држе вјере у Јерини.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: SRPSKE NARODNE PESME   Ned Nov 09, 2008 2:03 am

    Skupio ih i na svijet izdao Vuk Stef.Karadzic.



    NAJSTARIJE PJESME JUNACKE.


    Sveci blago dijele.


    Mili Boze! cuda velikoga!
    Ili grmi, il' se zemlja trese!
    Il' udara more u bregove?
    Niti grmi, nit' se zemlja trese,
    Nit' udara more u bregove,
    Vec dijele blago svetitelji:
    Sveti Petar i sveti Nikola,
    Sveti Jovan i sveti Ilija,
    I sa njima sveti Pantelija;
    Njim' dolazi Blazena Marija,
    Roni suze niz bijelo lice.
    Nju mi pita Gromovnik Ilija:
    "Sestro nasa, Blazena Marija!
    "Kakva ti je golema nevolja,
    "Te ti ronis suze od obraza?"
    Al' govori Blazena Marija:
    "A moj brate, Gromovnik Ilija!
    "Kako ne cu suze proljevati,
    "Kad ja idem ia zemlje Indjije,
    "Iz Indjije iz zemlje proklete?
    "U Indjiji tesko bezakonje:
    "Ne postuju mladji starijega,
    "Ne slusaju djeca roditelj;
    "Roditelji porod pogazili,
    "Crn im bio obraz na divanu
    "Pred samijem Bogom istinijem!
    "Kum svog kuma na sudove cera,
    "I dovede lazljive svjedoke
    "I bez vjere i bez ciste duse,
    "I oglobi kuma vjencanoga,
    "Vjencanoga ili krstenoga;
    "A brat brata na mejdan zaziva;
    "Djever snasi o sramoti radi,
    "A brat sestru sestrom ne doziva."
    Njoj govori Gromovnik Ilija:
    "Sejo nasa,Blazena Marija!
    "Utri suze od bijela lica,
    "Dok mi ovdje blado pod'jelimo,
    "Otic' cemo Bogu na divane,
    "Molicemo Boga istinoga,
    "Nek nam dade kljuce od nebesa,
    "Da zatvorim' sedmera nebesa,
    "Da udarim' pecat na oblake,
    "Da ne padne dadzba iz oblaka,
    "Plaha dadzba, niti rosa tiha,
    "Nit nocu sjajna mjesecina,
    "Da ne padne za tri godinice;
    "Da ne rodi vino ni senica,
    "Ni za crkvu casna leturdjija."
    Kad to cula Blazena Marija,
    Utz suze od bijela lica.
    Kada sveci blago pod'jelise:
    Petar uze vino i senicu,
    Ikljuceve od nebeskoga carstva;
    A Ilija munje i gromove;
    Pantelija velike vrucine;
    Svei Jovan kumstvo i bratimstvo.
    I krstove od casnoga dreva;
    A Nikola vode i brodove;
    Pa odose Bogu na divane,
    Molise se, tri bijela dana
    I tri tavne noci bez prestanka,
    Molise se, i umolise se:
    Bog im dade od nebesa kljuce,
    Zatvorise sedmera nebesa,
    Udarise pecat na oblake,
    Te ne pade dazda iz oblaka,
    Plaha dazda, niti rosa tiha,
    Nit' obasja sjajna mjesecina:
    I ne rodi vino ni senica,
    Ni za crkvu casna liturdjija.
    Puno vreme za tri godinice:
    Crna zamlja ispuca od suse,
    U nju zivi propadose ljudi;
    A Bog pusti tesku bolezanju,
    Bolezanju strasnu srdobolju,
    Te pomori i staro i mlado,
    I rastavi i milo i drago.
    Cio ostalo, to se pokajalo,
    Gospodina Boga vjerovalo.
    I ostase Bozije blagosovi,
    Da ne padne leda ni snijega
    Da jedan put u godini dana;
    Kako onda, tako i danaske
    Boze mili, na svem tebi vala!
    Sto je bilo, vise da ne bude!


    Poslednji put izmenio SLAVICA D dana Čet Nov 20, 2008 10:53 am, izmenio ukupno 2 puta
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: SRPSKE NARODNE PESME   Ned Nov 09, 2008 3:59 am

    Bog nikom duzan ne ostaje.

    Dva su bora naporedo razla,
    Medju njima tankovrha jela;
    To ne bila dva bora zelena,
    Ni medj' njima tankovrha jela,
    Vac to bila dva brata rodjena:
    Jedno Pavle, a drugo Radule,
    Medju njima sestrica Jelica
    Braca seju vrlo milovala,
    Svaku su joj milost donosila,
    Najposlije noze okovane,
    Okovane srebrom, pozlacene
    Kad to vid'la mlada Pavlovica,
    Zavidila svojoj zaovici,
    Pa doziva ljubu Radulovu:
    "Jetrvice, po Bogu sestrice!
    "Ne znas kaka bilja od omraze?
    "Da omrazim brata i sestricu."
    Al' govori ljuba Radulova.
    "oj Boga mi, moja jetrvice!
    "Ja ne znadem bilja od omraze,
    "A i da znam, ne bih ti kazala:
    "I mene su braca milovala,
    "I milost mi svaku donosila."
    Kad to zacu mlada Pavlovica,
    Ona ode konjma na livadu,
    Te ubode vranca na livadi,
    Pa govori svome gospodaru:
    "Na zlo, Pavle, seju milovao,
    "Na gore joj milost donosio!
    "Ubola ti vranca na livadi."
    Pavle pita sestricu Jelicu:
    "Zasto, sejo? da od Boga nadjes!"
    "Zivota mi i moga i tvoga!"
    To je bratac seji vjerovao
    Kad to vidje mlada Pavlovica,
    Ona ode nocu u gradinu,
    T zaklala sivoga sokola,
    Pa govori svome gospodaru.
    "Na zlo, Pavle, seju milovao,
    "Na gore joj milost donosio!
    "Zaklala ti sivoga sokola."
    Pavle pita sestricu Jelicu:
    "Zasto,sejo? da od Boga nadjes!"
    Sestrica se bratu kunijase:
    "Nisam, brate, zivota mi moga!
    "Zivota mi i moga i tvoga!"
    I to braco seji vjerovao.
    Kad to vidje mlada Pavlovica,
    Ona ode vece po veceri,
    Te ukrade noze zaovine,
    Njima zakla cedo u kolevci.
    Kad u jutru jutro osvanulo,
    Ona trci svome gospodaru
    Kukajuci i lice grdeci:
    "Na zlo, Pavle, seju milovao,
    "Na gore joj milost donosio!
    "Zaklala ti cedo u kolevci;
    "Ako li se mene ne vjerujes,
    "Izvadi joj noze od pojasa."
    Skoci Pavle, kan' da se pomami,
    Pa on trci na gornje cardake,
    Al' jos sestra na duseku spava,
    Pod glavom joj zlacani nozevi;
    Pavle uze zlacane nozeve,
    Pa ih vadi iz srebrnih kora,
    Ali nozi u krvi ogrezli;
    Kad to vidje Pavle gospodaru,
    Trze sestru za bijelu ruku:
    "Sejo moja, da te Bog ubije!
    "Bud mi zakla konja na livadi
    "I sokola u zelenoj basci,
    "Zast' mi zakla cedo u kolevci?"
    Sestrica se bratu kunijase:
    "Nisam, brate, zivota mi moga!
    "Zivota mi i moga i tvoga!
    "Ako li mi ne vjerujes kletvi,
    "Izvedi me u polje siroko,
    "Pa me svezi konjma za repove,
    "Rastrgni me na cetiti strane"
    Al' to bratac seji ne vjerova,
    Vec je uze za bijelu ruku,
    Izvede je u polje siroko,
    Priveza je konjma za repove,
    Pa ih odbi niz polje siroko.
    Dje je od nje kaplja krvi pala,
    Ondje raste smilje i bosilje;
    Dje je ona sama sobom pala,
    Ondje se je crkva sagradila.
    Malo vreme za tim postajalo,
    Razbolje se mlada Pavlovica,
    Bolovala devet godin' dana,
    Kroz kosti joj trava pronicala,
    U travi se ljute zmije leglu,
    Oci piju, u travu se kriju.
    Ljuto tuzi mlada Pavlovica,
    Pa govori svome gospodaru:
    "Oj cujes li, Pavle gospodaru!
    "Vodi mene zaovinoj crkvi,
    "Ne bi li me crkva oprostila."
    Kad to cuo Pavle gospodaru,
    Povede je zaovinoj crkvi;
    Kad su bili blizu b'jele crkve,
    Al' iz crkve nesto progovara:
    "Ne idi amo, mlada Pavlovice:
    "Crkva tebe oprostii ne ce."
    Kad to zacu mlada Pavlovica,
    Ona moli svoga gospodara:
    "Oj Boga ti, Pavle gospodaru!
    "Ne vodi me dvoru bijelome,
    "Vec me svezi konjima za repove,
    "Pa me odbi niz polje siroko,
    "Nek me zivu konji rastrgaju."
    To je Pavle ljubu poslusao:
    Priveza je konjma za repove,
    Pa je odbi niz polje siroko.
    Dje je od nje kaplja krvi pala,
    Ondje raste trnje i koprive;
    Dje je ona sama sobom pala,
    Jezero se ondje provalilo,
    Po jezeru vranac konjic pliva,
    A za njime zlacena kolevka,
    Na kolevci soko tica siva,
    U kolevci ono musko cedo,
    Pod grlom mu ruka materina,
    A u ruci tetkini nozevi.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: SRPSKE NARODNE PESME   Čet Nov 13, 2008 7:42 am

    SMRT KRALJEVICA MARKA


    Poranio Kraljevicu Marko
    u nedjelju prije jarkog sunca,
    Pokraj mora Urvinom planinom.
    Kada Marko bio uz Urvinu,
    Poce njemu Sarac posrtati,
    Posrtati i suze roniti.
    To je Marku vrlo mucno bilo,
    Pa je Marko Sarcu govorio:
    "Davor',Saro, davor', dobro moje!
    Evo ima sto i seset ljeta
    Kako sam se s tobom sastanuo,
    Jos mi nigda posrnu nisi;
    A danas mi poce posrtati,
    Posrtati i suze roniti:
    Neka Bog zna, dobro biti nece!
    Hoce jednom biti prema glavi,
    Jali mojoj,jali prema tvojoj!"

    To je Marko u rijeci bio,
    Klice vila s Urvine planine,
    Te doziva Kraljevica Marka:
    "Pobratime, Kraljevicu Marko,'
    Znades, brate, sto ti konj posrce?
    -Zali Sarac tebe gospodara,
    Jer cete se brzo rastanuti."

    Ali Marko vili progovara:
    "B'jela vilo, grlo te boljelo!
    Kako bih se sa Sarcom rastao,
    Kad sam pros'o zemlju i gradove,
    I obis'o istok do zapada,
    Ta od Sarca boljeg konja nema,
    Nit' nada mnom boljega junaka!
    Ne mislim se sa Sarcem rastati
    Dok je moje na ramenu glave."

    Al' mu b'jela odgovara vila:
    "Pobratime, Kraljevicu Marko,
    Tebe nitko Sarca otet' nece,
    Nit' ti mozes umrijeti, Marko,
    Od junaka, ni od ostre sablje,
    Od topuza, ni od bojna koplja:
    -Ti s' ne bojis na zemlji junaka;
    Vec ces, bolan, umrijet, Marko,
    Ja od Boga, od starog krvnika!
    Ako l'mi se vjerovati neces,
    Kada budes busu na planinu,
    Pogledaces z desna na lijevo,
    Opazices dvije tanke jele,
    Svu su goru vrhom nadvisile,
    Zelenijem listom zacinile,
    Medju njima bunar voda ima:
    Onde hoces Sarca okrenuti,
    S konja sjasi, za jelu ga svezi,
    Nadnesi se nad bunar nad vodu,
    Tu ces svoje ogledati lice,
    Pa ces vidjet' kas ces umrijeti."

    To je Marko poslusao vile:
    Kad je bio visu na planinu,
    Pogledao s desna na lijevo,
    Opazi dvije tanke jele,
    Svu su goru vrhom nadvisile,
    Zelenijim listom zacinile.
    aoandje Marko okrenuo Sarca,
    S njega sja'o, za jelu ga svez'o;
    Nadnese se nad bunar nad vodu,
    Nad vodom je lice ogledao:
    A kad Marko lice ogledao,
    Vidje Marko kad ce umrijeti;
    Suze proli, pa je govorio:
    "Laziv sv'jete, moj lijepi cv'jete!
    L'jep ti bese, ja za malo goda,
    Ta za malo, tri stotin' godina!
    Zeman dodje da sv'jetom prom'jenim"

    Pa povadi Kraljevicu Marko,
    Pa povadi sablju od pojasa,
    I on dodje do konja Sarina,
    Sabljom Sarcu osijece glavu,
    Da mu Sarac Turkom ne dopadne,
    Da Turcima ne cini izmeta,
    Da ne nosi vode ni djuguma.
    A kad Marko posjece Sarca,
    Sarca konja svoga ukopao,
    Bolje Sarca neg' brata Andriju;
    Britku sablju prebi na cetvero,
    Da mu sablja Turkom ne dopadne,
    Da se turci njome ne ponose
    Sto je njima ostalo od Marka,
    Da hriscanluk Marka ne prokune.
    A kad Marko britku prebi sablju,
    Bojno koplje slomi na sedmero,
    Pa ga baci u jelove grane,
    Uze Marko perna buzdovana,
    Uze njega u desnicu ruku,
    Pa ga baci s Urvine planine
    A u sinje u debelo more,
    Pa topuzu Marko besjedio:
    "Kad moj topuz iz mora izis'o,
    Onda 'vaki djetic postanuo!"

    Kada Marko saktisa oruzje,
    Onda trze divit od pojasa,
    A iz dzepa knjige bez jazije;
    Knjigu pise Kraljevicu Marko:
    "Ko godj dodje Urvinom planinom
    Medju jele studenu bunaru,
    Te zatece ondje deli-Marka,
    Nek znade da je mrtav Marko!
    Kod Marka su tri cemera blaga,
    Kakva blaga, sve zuta dukata!
    Jedan ce mi cemer halaliti
    Sto ce moje t'jelo ukopati;
    Drugi cemer nek se crkve krase;
    Treci cemer kljastu i slijepu:
    Nek slijepi po svijetu hode,
    Nek pjevaju i spominju Marka!"

    Kada Marko knjigu nakitio,
    Knjigu vrze na jelovu granu,
    Otkuda je s puta na pogledu;
    Zlatan divit u bunar bacio;
    Skide Marko zelenu dolamu,
    Prostrije je pod jelom po travi,
    Prekrsti se, sjede na dolamu,
    Samur-kalpak na oci namace,
    Dolje leze, gore ne ustade.
    Mrtav Marko kraj bunara bio
    Od dan' do dan' nedjelicu dana:
    Ko godj prodje drumom sirokijem,
    Te opazi Kraljevic Marka,
    Svatko misli tu spava Marko,
    Oko njega daleko oblazi,
    Jer se boji da ga ne probudi.

    Dje je sreca, tu je i nesreca,
    Dje nesrece, ti u srece ima:
    A sva dobra sredja iznijela
    Igumana Svetogorca Vase,
    Od bijele crkve Vilindara,
    Sa svojijem djakom Isaijom.
    Kad iguman opazio Marka,
    Na djakona, desnom rukom mase:
    "Lakse, sinko, da ga ne probudis!
    Jer je Marko iza sna zlovoljan,
    Pa nas moze oba pogubiti."

    Gledec'' kale kako Marko spava,
    Vise Marka knjigu opazio,
    Prema sebi knjigu proucio:
    Knjiga kaze da je mrtav Marko!
    Onda kale konja odsjednuo,
    Pa prihvati za deliju Marka,
    Al' se Marko davno prestavio.
    Proli suze proiguman Vaso,
    Jer je njemu vrlo zao Marka;
    Otpasa mu tri cemera blaga,
    Otpasuje sebi pripasuje.

    Misli misli proiguman Vaso
    dje bi mrtva sahranio Marka;
    Misli misli, sve na jedno smisli:
    Mrtva Marka na svog konja vrze,
    Pa ga snese moru na jaliju,
    S mrtvim Markom sjede na galiju,
    Odveze ga pravo Svetoj Gori,
    Iznese ga pod Vilindar crkvu,
    Unese ga u Vilindar crkvu,
    Cati Marku sto samrtnu treba;
    Na zemlju mu t'jelo opojao,
    Nasred b'jele crkve Vilindara,
    Ondje starac ukopao Marka,
    Biljege mu nikakve ne vrze,
    -Da se Marku za grob ne raznade,
    Da se njemu dusmani ne svete.

    knjiga
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Sub Nov 15, 2008 10:58 pm

    Узимање Ужица

    Санак снила Кучукова када,
    чудан санак, а у чудан данак,
    у суботу уочи неђеље:
    ђе Ужице тама попанула,
    Крчагово ружом процватило,
    пола плавом, а пола црвеном,
    вију вуци на Теразијама,
    са Татинца лајаше лисица,
    нешто пуца са малих Крушчица,
    уз Ђетињу муње сијевају,
    на Забучју орли пролијећу,
    понајвише орли крсташићи,
    и међ' њима тица кукавица.
    Кад се била из сна пробудила,
    она оде млада на чардаке
    те казује Кучук-Заим-аги
    шта је млада у сану видила;
    но јој вели Кучук Заим-ага:
    "Зло си снила, горе ће ти бити!
    Што Ужице тама попанула,
    то ће Срби града освојити.
    Што је поље ружом процватило,
    пола плавом, а пола црвеном,
    то су, кадо, крстати барјаци,
    а под њима бијели чадори,
    под чадоре српске поглавице
    пију вино и бистру ракију,
    сутра јуриш хоће на Ужице.
    Што су вуци на Теразијама,
    оно јесте Ваљевац Јакове
    и са њиме Ваљевска Нахија.
    Са Татинца што лаје лисица,
    оно јесте Лазаре Мутаве
    и са њиме Гружа и Морава.
    А што пуца са малих Крушчица,
    оно јесте Милан од Бруснице
    и са њиме Рудничка Нахија;
    они вуку убојне топове,
    с њима наше обаљују куле.
    Уз Ђетињу што с'јевају муње
    оно јесте од Тополе Ђорђе
    и са њиме ломна Шумадија.
    У Забучју орли што пролећу,
    понајвише орли крсташићи,
    оно јесте Ужичка Нахија
    и са њоме ломно Драгачево
    и пред њима оборкнез Алекса.
    А што кука тица кукавица,
    оно јесте прото Милутине
    та од Гуче, села питомога;
    са њим кажу тридесет попова
    и тридесет црних калуђера,
    те се моле богу без престанка,
    не би л' нашег освојили града".
    Nazad na vrh Ići dole
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka : 846
    Lokacija : Kikinda-Basaid
    Datum upisa : 25.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Nov 18, 2008 9:50 pm

    Početak bune protiv dahija

    Bože mili! Čuda velikoga!
    Kad se ćaše po zemlji Srbiji,
    Po Srbiji zemlji da prevrne
    I da druga postane sudija,
    Tu knezovi nisu radi kavzi,;
    Nit' su radi Turci izjelice,
    Al' je rada sirotinja raja,
    Koja globa davati ne može,
    Ni trpiti Turskoga zuluma;
    I radi su Božij ugodnici,;
    Jer je krvca iz zemlje provrela,
    Zeman doš'o valja vojevati,
    Za krst časni krvcu proljevati,
    Svaki svoje da pokaje stare.
    Nebom sveci staše vojevati;
    I prilike različne metati
    Viš' Srbije po nebu vedrome;
    'Vaku prvu priliku vrgoše:
    Od Tripuna do svetoga Ðurđa
    Svaku noćcu mesec se vataše,;
    Da se Srblji na oružje dižu,
    Al' se Srblji dignut' ne smjedoše.
    Drugu sveci vrgoše priliku:
    Od Ðurđeva do Dmitrova dana
    Sve barjaci krvavi idoše;
    Viš' Srbije na nebu vedrome,
    Da se Srblji na oružje dižu,
    Al' se Srblji dignut' ne smjedoše.
    Treću sveci vrgoše priliku:
    Grom zagrmi na svetoga Savu;
    Usred zime, kad mu vreme nije,
    Sinu munja na časne verige,
    Potrese se zemlja od istoka,
    Da se Srblji na oružje dižu,
    Al' se Srblji dignut' ne smjedoše.;
    A četvrtu vrgoše priliku:
    Viš' Srbije na nebu vedrome
    Uvati se sunce u proljeće,
    U proljeće na svetog Tripuna,
    Jedan danak tri puta se vata,;
    A tri puta igra na istoku.
    To gledaju Turci Bijograci,
    I na grada svi sedam dahija:
    Aganlija i Kučuk-Alija,
    I dva brata, dva Fočića mlada,;
    Mehmed-aga i šnjime Mus-aga,
    Mula Jusuf veliki dahija,
    Derviš-aga gracki taindžija,
    Starac Fočo od stotine ljeta,
    Sve sedam se sastalo dahija;
    Bijogradu na Stambol-kapiji,
    Ogrnuli skerletne binjiše,
    Suze rone, a prilike glede:
    "Ala kardaš! Čudnijeh prilika"
    "Ono, joldaš, po nas dobro nije.";
    Pa od jada svi sedam dahija
    Načiniše od stakla tepsiju,
    Zagrabiše vode iz Dunava,
    Na Nebojšu kulu iznesoše,
    Navrh kule vrgoše tepsiju,;
    U tepsiju zv'jezde povataše,
    Da gledaju nebeske prilike,
    Što će njima biti do pošljetka,
    Oko nje se sastaše dahije,
    Nad tepsijom lice ogledaše;;
    Kad dahije lice ogledaše,
    Sve dahije očima viđeše,
    Ni na jednom glave ne bijaše.
    Kad to viđe sve sedam dahija,
    Potegoše nadžak od čelika,;
    Te razbiše od stakla tepsiju,
    Baciše je niz bijelu kulu,
    Niz bijelu kulu u Dunavo,
    Od tepsije nek potroška nema,
    Pa od jada svi sedam dahija;
    Pošetaše brižni neveseli
    Niz Nebojšu kulu Jakšićevu,
    Odšetaše u kavu veliku,
    Pak sjedoše po kavi velikoj,
    Sve sjedoše po kavi velikoj,
    Sve sjedoše jedan do drugoga,;
    Starca Foču vrgli u začelje,
    Bijela mu brada do pojasa,
    Pak povika sve sedam dahija:
    "K nama brže, hodže i 'vaizi!
    "Ponesite knjige indžijele,
    "Te gledajte, što vam knjige kažu,
    "Što će nama biti do pošljetka."
    Potekoše hodže i 'vaizi,
    Donesoše knjige indžijele;
    Knjige glede, grozne suze rone,;
    Dahijama ovako govore:
    "Turci, braćo, sve sedam dahija"
    'Vako nama indžijeli kažu:
    "Kad su 'nake bivale prilike
    "Viš' Srbije po nebu vedrome,;
    "Ev' od onda pet stotin' godina,
    "Tad je Srpsko poginulo carstvo,
    "Mi smo onda carstvo zadobili,
    "I dva vlaška cara pogubili:
    "Konstantina nasred Carigrada;
    "Ukraj Šarca, ukraj vode ladne,
    "I Lazara na polju Kosovu;
    "Miloš ubi za Lazu Murata,
    "Al' ga dobro Miloš ne potuče,
    "Već sve Murat u životu bješe,;
    "Dok mi Srpsko carstvo osvojismo,
    "Onda sebi vezire doziva:
    "Turci braćo, lale i veziri!
    "Ja umrijeh, vama dobih carstvo,
    "Nego ovo mene poslušajte,;

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka : 846
    Lokacija : Kikinda-Basaid
    Datum upisa : 25.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Nov 18, 2008 9:50 pm

    Početak bune protiv dahija-nastavak
    "Da vam carstvo dugovječno bude:
    "Vi nemojte raji gorki biti,
    "Veće raji vrlo dobri bud'te;
    "Nek je harač petnaest dinari,
    "Nek je harač i trideset dinari;;
    "Ne iznos'te globa ni poreza,
    "Ne iznos'te na raju bijeda;
    "Ne dirajte u njihove crkve,
    "Ni u zakon, niti u poštenje;
    "Ne ćerajte osvete na raji,;
    "Što je mene Miloš rasporio,
    "To je sreća vojnička don'jela:
    "Ne može se carstvo zadobiti,
    "Na dušeku sve duvan pušeći;
    "Vi nemojte raju razgoniti;
    "Po šumama, da od vas zazire,
    "Nego paz'te raju k'o sinove,
    "Tako će vam dugo biti carstvo;
    "Ako l' mene to ne poslušate,
    "Već počnete zulum činit' raji,;
    "Vi ćet' onda izgubiti carstvo. -
    "Car umrije, a mi ostadosmo,
    "I mi našeg cara ne slušasmo,
    "Već veliki zulum podigosmo:
    "Pogazismo njihovo poštenje,;
    "Svakojake b'jede iznosismo,
    "I grijotu Bogu učinismo,
    "Sad su 'nake postale prilike,
    "Sad će netko izgubiti carstvo;;
    "Ne bojte se kralja ni jednoga,
    "Kralj, na cara udariti ne će,
    "Niti može kraljevstvo na carstvo,
    "Jer je tako od Boga postalo;
    "Čuvajte se raje sirotinje;;
    "Kad ustane kuka i motika,
    "Biće Turkom po Mediji muka,
    "U Šamu će kade proplakati,
    "Jera će ih raja ucv'jeliti.
    "Turci braćo sve sedam dahija!;
    "Tako naši indžijeli kažu,
    "Da će vaše kuće pogoreti,
    "Vi dahije glave pogubiti;
    "Iz ognjišta pronić' će vam trava,
    "A munare popast' paučina,;
    "Ne će imat' ko jezan učiti;
    "Kud su naši drumi i kaldrme,
    "I kuda su Turci prolazili
    "I s konjskijem pločam' zadirali,
    "Iz klina će proniknuti trava,;
    "Drumovi će poželjet' Turaka,
    "A Turaka nigde biti ne će,
    "Tako knjige indžijeli kažu."
    Kad to čuše svi sedam dahija,
    Sve dahije nikom ponikoše,;
    I preda se u zemlju poglaše,
    S knjigom ne zna niko besjediti,
    Ni kako će knjizi odkazati.
    Starac Fočo podavio bradu,
    Pa je b'jelu sa zubima grize,;
    Ni on ne zna s knjigom besjediti,
    Već se i on tome poslu čudi;
    Ne poniče Fočić Mehmed-aga,
    Ne poniče, već junak pokliče:
    "Dišer more, hodže i vaizi!;
    "Molt'te Boga i jezan učite
    "Svaki danak a sve po pet puta,
    "Ne brin'te se nama dahijama:
    "Dok je nama zdravlja i pameti,
    "I dok nam je biogradskog grada,;
    "Mi smo kadri upraviti gradom,
    "Oko grada sirotinjom rajom.
    "Kad kraljevi na nas vojštit' ne će,
    "Kako će nam raja dosaditi,
    "Kad nas ima u sedam dahija,;
    "U svakoga po magaza blaga?
    "Kakva blaga? Sve meka dukata,
    "A sve pusta blaga ležećega;
    "U nas, braćo, četiri dahije,
    "Aganlije i Kučuk-Alije,;
    "I u mene i Mula-Jusufa,
    "U svakoga ima pusta blaga
    "Nebrojena po dvije magaze;
    "Nas četiri kada ustanemo,
    "Ustanemo na noge lagane,;
    "A magaze s blagom otvorimo,
    "Prosućemo rušpe po kaldrmi,
    "Na dukate pokupiti vojsku;
    "Nas četiri velike dahije
    "Na četvero razd'jeliti vojsku,;
    "Na četvero k'o četiri brata,
    "Poći ćemo iz našega grda
    "Kroz našije sedamn'est nahija,
    "Isjeć' ćemo sve Srpske knezove,
    "Sve knezove, Srpske poglavice,;
    "I kmetove, što su za potrebe,
    "I popove Srpske učitelje,
    "Samo ludu đecu ostaviti,
    "Ludu đecu od sedam godina,
    "Pak će ona prava biti raja,;
    "I dobro će Turke poslužiti.
    "Dok pogubim kneza Palaliju
    "Iz lijepa sela Begaljice,
    "On je paša, a ja sam subaša.
    "Dok pogubim i Jovana kneza;
    "Iz Landova sela malenoga,
    "On je paša, a ja sam subaša;
    "I Stanoja kneza iz Zeoka,
    "On je paša, a ja sam subaša.
    "Dok pogubim Stevu Jakovljeva;
    "Iz Lijevča gn'jezda hajdučkoga,
    "On je paša, a ja sam subaša;
    "I Jovana kneza iz Krsnice.
    "Dok pogubim do dva Čarapića
    "Iz potoka B'jelog od Avale,;
    "Koj' su kadri na Vračar izići,
    "U Biograd Turke zatvoriti,
    "On je' paša, a ja sam subaša.
    "Dok pogubim Crnoga Ðorđija
    "Iz Topole sela ponosita,;
    "Koji s Bečkim trguje ćesarom,
    "On je kadar svu džebanu kupit'
    "Od bijela grada Varadina,
    "I oružje, što je za potrebe,
    "On je kadar na nas zavojštiti,;
    "On caruje, a ja subašujem.
    "Dok pogubim protopop' Nikolu
    "Iz lijepa sela Ritopeka,
    On pašuje, a ja subašujem.
    "Dok pogubim Ðorđija Guzonju;
    "I njegova brata Arsenija
    "Iz lijepa sela Željeznika,
    "Koj' je kadar Topčider zatvorit':
    "Dok pogubim protopopa Marka
    "Iz lijepa sela Ostružnice,;
    "On je paša, a ja sam subaša.
    "Dok pogubim do dva igumana,
    "Adži-Ðeru i Adži-Ruvima,
    "Koji znadu zlato rastapati
    "I sa njime sitne knjige pisat',;
    "Nas dahije caru opadati,
    "Oko sebe raju sjetovati,
    "Oni paše, a mi smo subaše.
    "Dok pogubim Birčanin-Iliju,
    "Obor-kneza ispod Međednika,;
    "Evo ima tri godine dana,
    "Od kako se vrlo posilio:
    "Kudgođ ide, sve kr'ata jaše,
    "A drugoga u povodu vodi;
    "On buzdovan o unkašu nosi,;
    "A brkove pod kalpakom drži,
    "On Turčinu ne da u knežinu,
    "Kad Turčina u knežini nađe,
    "Topuzom mu rebra isprebija,
    "A kad Turčin stane umirati,;
    "A on viče na svoje hajduke:
    ""More, sluge! tamo pašče bac'te,
    ""Ðe mu gavran kosti naći ne će.""
    "A kad nama porezu donese,
    "Pod oružjem na divan iziđe,;
    "Desnu ruku na jatagan metne,
    "A lijevom porezu dodaje:
    ""Mehmed-aga, eto ti poreze,
    ""Sirotinja te je pozdravila,
    ""Više tebi davati ne može."";
    "Ja porezu započnem brojiti,
    "A on na me očima strijelja:
    ""Mehmed-aga! zar ćeš je brojiti?
    ""Ta ja sam je jednom izbrojio.""
    "A ja više brojiti ne smijem,;
    "Već porezu ukraj sebe bacim,
    "Jedva čekam, da se skine b'jeda,
    "Jer ne mogu da gledam u njega;
    "On je paša, a ja sam subaša.
    "Dok pogubim kneza Grbovića;
    "Iz lijepa sela Mratišića,
    "On je paša, a ja sam subaša.
    "Dok pogubim i Aleksu kneza
    "Iz lijepa sela Brankovine,
    "I Jakova brata Aleksina:;
    "Car i ćesar kad se zavadiše,
    "Kod ćesara obršteri biše,
    "I nosiše od zlata kaškete,
    "Popl 'jeniše sve Turske palanke,
    "Porobiše, vatrom popališe,;
    "Car i ćesar kad mir učiniše,
    "A oni se caru predadoše.
    "I kod cara knezovi postaše,
    "Mloge Turke caru opadaše,
    "Sedam paša, što su opadnuli,;
    "Opadnuli, pa ih pomorili;
    "Oni paše, a mi smo subaše.
    "Dok pogubim kneza Tavnavskoga,
    "Iz Ljutica Stanka obor-kneza;

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...


    Poslednji izmenio vuuk dana Uto Nov 18, 2008 9:52 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka : 846
    Lokacija : Kikinda-Basaid
    Datum upisa : 25.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Nov 18, 2008 9:51 pm

    Početak bune protiv dahija-nastavak
    "Dok pogubim kneza Mačvanskoga,;
    "S Bogatića Martinović-Lazu,
    "On je paša, a ja sam subaša.
    "Dok pogubim kneza Pocerskoga,
    "S Metkovića Ružičić-Mijajla,
    "On je paša, a ja sam subaša.;
    "Dok zapalim Raču ukraj Drine,
    "I pogubim Adži-Melentija,
    "Koj' je iš'o preko mora sinjeg,
    "Te je vlašku ćabu polazio,
    "Pak se uzgred u Stambol svratio,;
    "I od cara ferman izlagao
    "Za stotinu žutijeh dukata,
    "Da vlasima bogomolju gradi,
    "Da je gradi za sedam godina,
    "Načini je za godinu dana,;
    "Evo ima šest godina dana
    "Kako zida pokraj ckrve kule,
    "A u kule nabavlja džebanu
    "I po mraku topove privlači;
    "Vidiš, joldaš, da se nečem' nada!;
    "Pak ćem' onda zaći kroz nahije,
    "Te isjeći sve Srpske kmetove,
    "Kako bi nam raja dodijala?"
    Sve dahije na noge skočiše,
    Memed-agi svi se pokloniše:;
    "Fala joldaš, Fočić Memed-aga!
    "Tvoja pamet pašovati može,
    "Mi ćemo te pašom učiniti,
    "Tebe ćemo svagđe poslušati."
    Starac Foča poče govoriti:;
    "Nuto momka! i nuto pameti!
    "S kojom riječi na pašaluk sjede!
    "Uzmi sinko, Fočić Mehmed-aga,
    "Uzmi slame u bijelu ruku,
    "Mani slamom preko vatre žive:;
    "Il' ćeš vatru sa tim ugasiti,
    "Ili ćeš je većma raspaliti?
    "Vi možete, i Bog vam je dao,
    "Tako silnu pokupiti vojsku,
    "I poć'ćete, sinko, kroz nahije;;
    "Jednog kneza prevarit' možete
    "I na vjeru njega domamiti;
    "Svoju ćete vjeru izgubiti,
    "Jednog posjeć', a dva će uteći,
    "Dva pos'jeci, četiri odoše,;
    "Oni će vam kuće popaliti,
    "Vi dahije od njih izginuti.
    "Al' vi tako nemojte raditi,
    "Nego mene starca poslušajte:
    "Ja sam gled'o u našem indžilu,;
    "Ovo, piše, dugo biti ne će,
    "Nego će se prom'jeniti carstvo,
    "Već se, sinko, podobrite raji:
    "Od harača raji otpustite,
    "Nek je harač, k'o što Murat reče:;
    "Prođite se globa i poreza;
    "S knezovima vi se pobratite,
    "Knezovima ate poklanjajte,
    "Kmetovima osrednje paripe,
    "S popovima u dosluku bud'te,;
    "Ne bi l' i mi uz njih preživljeli,
    "Jera naše dugo biti ne će.
    "A šo će nam više pusto blago?
    "Da meljete, izjest' ne možete."
    Al' govori Fočić Memed-aga:;
    "Moj babajko, ne slušam te stari."
    To izreče, a na noge skoči,
    I za njime ostale dahije,
    Pak na gradu baciše topove,
    Na dukate pokupiše vojsku,;
    Nji četiri velike dahije:
    Aganlija i Kučuk-Alija,
    Mula-Jusuf, Fočić Memed-aga,
    Na četvoro razd'jeliše vojsku,
    Nji četiri, k'o četiri brata,;
    pak na gradu otvoriše vrata,
    I odoše s vojskom po teftišu
    Kroz njihovih sedamn'est nahija.
    Prvog Srpskog kneza prevariše:
    Domamiše kneza Palaliju;
    I u Grockoj njega pogubiše;
    I Stanoja kneza iz Zeoka
    Prevariše, pa ga pogubiše
    U njegovu dvoru bijelome.
    Prevariše Marka Čarapića,;
    Prevariše, te ga pogubiše;
    I Gagića Janka buljubašu
    Iz Boleča sela malenoga;
    Pogubiše kneza Teofana
    Iz Orašja Smederevske na'je;;
    Ta i kneza Petra iz Resave,
    Prevariše Mata buljubašu
    Iz Lipovca blizu Kragujevca,
    Te i njega mlada pogubiše,
    Moravcima crkvi dopadoše,;
    I tu Adži-Ðera pogubiše,
    A Ruvima u grad opremiše,
    I u gradu njega pogubiše.
    Mehmed-aga u Valjevo dođe:
    Grbović se bješe osjetio,;
    Pa Grbović na strani pobježe,
    I dođe mu obor-knez Aleksa,
    I dođe mu Birčanin Ilija,
    Obojicu vata Memed-aga,
    Bijele im savezao ruke,;
    Pa ih vodi na most Kolubari;
    A kad viđe obor-knez Aleksa,
    Da će Turci oba pogubiti,
    Tad on reče Fočić Memed-agi:
    "Gospodaru Fočić Mehmed-aga!;
    "Pokloni mi život na mejdanu,
    "Evo tebi šest kesa blaga."
    Memed-aga govori Aleksi:
    "Ne mogu te, Aleksa, pustiti,
    "Da mi dadeš i sto kesa blaga.";
    Al' besjedi Birčanin Ilija:
    "Gospodaru, Fočić Mehmed-aga!
    "Evo tebi i sto kesa blaga,
    "Pokloni mi život na mejdanu."
    Veli njemu Fočić Mehmed-aga:;
    "Ne budali, Birčanin Ilija!
    "Tko bi gorskog upustio vuka?"
    Mehmed-aga viknu na dželata
    Dželat trže sablju ispod skuta,
    Te Iliji odsiječe glavu;;
    A Aleksa sjede na ćupriju,
    Pa ovako poče govoriti
    "Bog ubio svakog rišćanina,
    "Koji drži vjeru u Turčinu!
    "Ah Jakove, moj rođeni brate!;
    "Ti ne drži vjere u Turcima,
    "Ðe s' udesiš, udri se s Turcima."
    Još Aleksa govoriti šćaše,
    Ali dželat govorit' ne dade,
    Trže sablju, ods'ječe mu glavu.;
    Kada do dva kneza pogiboše
    Na ćupriji nasred Kolubare:
    Knez Aleksa, Birčanin Ilija;
    Adži-Ruvim nasred Beograda,
    Jednog dana, a jednoga časa:;
    Viš' njih jarko pomrčalo sunce.
    Mehmed-aga konaku pohiti,
    Ne bi l' još kog Srba zastanuo,
    Da još bira đekog da pos'ječe.
    Al' kad Srbi žalost opaziše,;
    Iz čaršije na mah pobjegoše,
    Memed-agi nijedan ne dođe.
    Kad to viđe Fočić Memed-aga,
    Odmah pozna, do gore uradi,
    I odmah se bješe pokajao,;
    Al' se veće dockan pokajati,
    Već povika dvanaest delija,
    I Uzuna svoga kavedžiju:
    "Čujete li, moji sokolovi!
    "Brzo dobre konje posjednite,;
    "Pak trčite u selo Topolu,
    "Ne bi l' Crnog pogubili Ðorđa:
    "Ako li nam sad uteče Ðorđe,
    "Neka znate, dobra biti ne će."
    Kad to čuše dvanaest delija,;

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...


    Poslednji izmenio vuuk dana Uto Nov 18, 2008 9:52 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka : 846
    Lokacija : Kikinda-Basaid
    Datum upisa : 25.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Uto Nov 18, 2008 9:51 pm

    Početak bune protiv dahija-nastavak
    Odmah dobre konje posjedoše,
    I pred njima Uzun kavedžija,
    Otidoše u selo Topolu
    U subotu uoči neđelje;
    Na osvitak neđelji dođoše;
    Prije zore i bijela dana,
    I Ðorđijne opkoliše dvore,
    Udariše s obadvije strane,
    A sa dvije strane povikaše:
    "Iziđ' amo, Petroviću Ðorđe!";
    Tko će ljuta zmaja prevariti?
    Tko li njega spavaćiva naći?
    Ðorđe se je junak naučio
    Prije zore svagda uraniti,
    Umiti se i Bogu moliti,;
    I popiti počašu rakije:
    Bješe Ðorđe prije uranio
    I otiš'o u donje podrume.
    Kada viđe oko kuće Turke,
    On se njima javiti ne ćede.;
    Javi im se mlada Ðorđijnica:
    "Da Bog s vama, Turci, noćas bio!
    "Što tražite ovđe u to doba?
    "Ðorđe sada pred kućom bijaše,
    "Tu sad bješe, pak nekud otide,;
    "A ja ne znam, kud je otišao."
    A to Ðorđe i gleda i sluša.
    Kad je Ðorđe izbrojio Turke,
    Čašu popi, a pušku potpraši,
    Uze dosta praha i olova,;
    Pa iziđe svojemu oboru
    Među svoji dvanaest čobana;
    A kad dođe, čobane izbudi,
    I ovako čobanima reče:
    "Braćo moja, dvanaest čobana!;
    "Ustanite, obor otvorite,
    "Iz obora išćerajte svinje,
    "Neka idu, kuda kome drago;
    "A vi braćo, mene poslušajte,
    "I šarene puške potprašite;;
    "Ako Bog da, te se ono steče,
    "Što sam danas radit' naumio,
    "Čestite ću vas sve učiniti,
    "Okovati u srebro i zlato,
    "A u svilu obuć' i kadivu.";
    Svi čobani jedva dočekaše,
    Išćeraše svinje iz obora,
    Pak šarene puške potprašiše
    Na mah oni za Ðorđem pođoše.
    Ode Ðorđe pravo svome dvoru,;
    A kad Turke s čobanima viđe,
    Onda Ðorđe ovako govori:
    "Čujete li, dvanaest čobana!
    "Svaki jako glajte po Turčina,
    "Al' nemojte pušaka metati,;
    "Dokle moja najprije ne pukne,
    "Ja ću gledat' Uzuna Memeda,
    "Viđećete, što ć' od njega biti."
    To izreče Petroviću Ðorđe,
    Zemlji pade, pušci oganj dade,;
    Puče puška, ostat' pusta ne će;
    Ðe je gled'o, Ðorđe pogodio,
    Mrtav pade Uzun sa kulaša.
    Kad to viđe dvanaest čobana,
    Na mah puče dvanaest pušaka,;
    Mrtvi pade onđe šest Turaka,
    Šestorica na konjma pobježe.
    Na mah Ðorđe viknu po Topoli,
    Te sakupi jošte više društva,
    Sve po tragu Turke poćeraše,;
    Do Sibnice sela doćeraše,
    I tu Turci u han pobjegoše,
    Kami majci da ostati mogu!
    Tu ih Ðorđe opkoli sa društvom,
    Pa on viknu u selo Sibnicu,;
    Sibničani svi mu dolećeše;
    tu se sasta stotina junaka,
    Na mah Srblji hana zapališe,
    I trojica Turak' izgorješe,
    A trojica pred njih istrčaše,;
    I Srbini sva tri pogubiše.
    Na sve strane Ðorđe knjige posla
    U svih gradskih sedamn'est nahija
    Na kmetove selske poglavare:
    "Svaki svoga ubijte subašu;;
    "Žene, đecu u zbjegove krijte."
    Kad to čule Srpske poglavice,
    Na mah oni poslušaše Ðorđa:
    Svi skočiše na noge lagane,
    Pripasaše svijetlo oružje,;
    Svaki svoga ubiše subašu,
    Žene, đecu u zbjeg odvedoše,
    Kad je Ðorđe Srblje uzbunio
    I s Turcima veće zavadio,
    Onda Ðorđe prođe kroz nahije,;
    Pa popali Turske karaule,
    I obori turske teferiče,
    i udari na Turske palanke,
    Sve palanke on Turske popali,
    Žensko, muško, sve pod mač udari,;
    Teško Srblje s Turcima zavadi.
    Turci misle, da je raja šala,
    Al' je raja gradovima glava;
    Usta raja k'o iz zemlje trava.
    U gradove saćeraše Turke;;
    Trči Ðorđe od grada do grda,
    I građane svagđe dovikuje:
    "Čujete li, vi Turci građani!
    "Na gradov'ma otvarajte vrata,
    "Izmeđ' sebe dajte zulumćare,;
    "Ak' hoćete mirni da budete,
    "Da gradova caru ne kvarimo:
    "Jer ako ih vi dati ne ćete,
    "Izmeđ' sebe Turke zulumćare,
    "Te gradove raja načinila,;
    "Gradila ih po devet godina,
    "Kadra ih je za dan oboriti
    "I sa carem kavgu zametnuti;
    "A kada se s carem zavadimo,
    "Da ustane svi sedam kraljeva,;
    "Da nas mire, pomirit' nas ne će;
    "Bićemo e, more, do jednoga."
    Tad građani suze proljevahu,
    I Ðorđiji 'vako govorahu:
    "Beg Ðorđije, od Srbije glavo!;
    "Davaćemo štogod raja ište,
    "Ne kvarite carevih gradova,
    "Ni sa carem zamećite kavge,
    "Mi ćemo Turke zulumćare."
    Pa građani ustadoše Turci,;
    Na gradov'ma otvoriše vrata
    Izmeđ' sebe daju zulumćare,
    Zulumćare izjelice Turke,
    Predaju ih u Srbinjske ruke.
    Bože mili i Bogorodice!;
    Kada Srblji dokopaše Turke
    Zulumćare u bijele ruke,
    Pa ih staše Srblji razvoditi
    Preko polja bez svijeh haljina,
    Bez ćuraka i bez anterija,;
    Bez saruka, u malim kapama,
    Bez čizama i bez jemenija,
    Gole, bose topuzima tuku:
    "More, baša! kam' poreza naša'"
    U po polja Ðorđe sablju vadi,;
    Zulumćarske odsijeca glave.
    A kad Ðorđe isiječe Turke,
    Isiječe Turke zulumćare,
    Onda Ðorđe u gradove uđe;
    Što bi Turak' po gradov'ma b'jelim,;
    Što bi Turak za sječe, is'ječe;
    Za predaje što bi, to predade;
    Za krštenja što bi, to iskrsti.
    Kad je Ðorđe Srbijom zavlad'o,
    I Srbiju krstom prekrstio,;
    I svojijem krilom zakrilio
    Od Vidina pak do vode Drine,
    Od Kosova te do Biograda,
    'Vako Ðorđe Drini govorio:
    "Drina vodo! plemenita međo;
    "Izmeđ' Bosne i izmeđ' Srbije!
    "Naskoro će i to vreme doći,
    "Kada ću ja i tebeka preći
    "I čestitu Bosnu polaziti."

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: SRPSKE NARODNE PESME   Čet Nov 20, 2008 11:31 am

    KNEZEVA VECERA.

    Slavu slavi srpski knez Lazare
    U Krusevcu mjestu skrovitome.
    Svu gospodu za sofru sjedao,
    Svu gospodu i gospodicice:
    S desne strane starog Jug-Bogdana,
    I do njega devet Jugovica;
    A s lijeve Vuka Brankovica,
    I ostalu svu gospodu radom .
    U zastavu vojvodu Milosa,
    I do njega dv'je srpske vojvode:
    Jedan mi je Kosancic Ivane,
    A drugo je Toplica Milane.


    Car uzima zlatan pehar vina,
    Pa govori svoj gospodi srpskoj:
    "Kome c'ovu casu nazdraviti?
    Ako cu je napit' po starjestvu,
    Napicu je Vuka Brankovicu;
    Ako cu je napit' po milosti,
    Napicu je mojim devet sura,
    Devet sura, devet Jugovica;
    Ako cu je napit' po ljepoti,
    Napicu je Kosancic-Ivanu;
    Ako cu je napit'po visini,
    Napicu je Toplici Milanu;
    Ako cu je napit'po junastvu,
    Napicu je vojvodi Milosu.
    -Ta nikom je drugom napit'necu,
    Vec u zdravlje Milos-Obilica!
    Zdrav, Milosu,vjero i nevjero!
    Prva vjero,potonja nevjero!
    Sjutra ces me izdat'na Kosovu,
    I odbjeci turskom car-Muratu!
    Zdrav mi budi, i zdravicu popoj,
    Vino popoj a na cast ti pehar!"

    Skoci Milos na noge lagane,
    Pak se klanja do zemljice crne:
    "Hvala tebi, slavni knez-Lazare,
    Hvala tebe na tvojoj zdravici,
    Na zdravici i na daru tvome:
    Al' ne hvala na takvoj besedi!
    Jer,tako me vjere ne ubila!
    Ja nevjera nikad bio nisam,
    Nit' sam bio niti cu kad biti,
    Nego sjutra mislim u Kosovu
    Za hriscansku vjeru poginuti;
    Nevjera ti sjedi uz koljeno,
    Ispod skuta pije hladno vino!


    "-A prokleti Vuce Brankovicu!
    Sjutra jeste lijep Vidov danak,
    Vidjecemo u polju Kosovu
    Ko je vjera, ko li je nevjera!
    A tako mi Boga velikoga,
    Ja cu otic' sjutra u Kosovo
    I zaklecu turskog car-Murata,
    I stacu mu nogom pod gr'oce,
    Ako li mi Bog i sreca dade,
    Te se zdravo u Krusevac vratim,
    Uhvaticu Vuka Brankovica,
    Vezacu ga uz to bojno koplje,
    Ko zena kudjelj' uz preslicu,
    Nosisu ga u polje Kosovo!"


    SRPSKE NARODNE PESME.
    Uzice net. knjiga
    Nazad na vrh Ići dole
    vuuk
    Admin
    Admin


    Muški
    Broj poruka : 846
    Lokacija : Kikinda-Basaid
    Datum upisa : 25.08.2008

    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Ned Dec 07, 2008 10:18 am

    СВЕТИ САВA

    Збор зборила господа хришћанска
    Код бијеле цркве Грачанице:
    "Боже мили, чуда великога!
    Куд се ђеде цар-Немање благо,
    Седам кула гроша и дуката?"
    Ту се деси Немањићу Саво,
    Па говори господи хришћанској:
    "Ој Бога вам, господо хришћанска!
    Не говор'те о мом родитељу,
    Не говор'те, не гријеш'те душе:
    Није бабо расковао благо
    На наџаке, ни на буздоване,
    Ни на сабље, ни на бојна копља,
    Ни добријем коњма на рахтове;
    Већ је бабо потрошио благо
    На три славна српска манастира:
    - Једну бабо саградио цркву:
    Б'јел Вилиндар насред Горе свете,
    Красну славну себе задужбину,
    Вјечну кућу на ономе св'јету,
    Да се њему поје летурђија
    Оног св'јета као и овога;
    - Другу бабо саградио цркву:
    Студеницу на Влаху Староме,
    Красну славну мајци заду-бину,
    Својој мајци царици Јелени,
    Вјечну кућу на ономе св'јету,
    Да с' њојзи поје летурђија
    Оног св'јета као и овога;
    - Трећу бабо саградио цркву:
    Миљешевку на Херцеговини,
    Красну славну Сави задужбину,
    Вјечну кућу на ономе св'јету,
    Да с' и њему поје летурђија
    Оног св'јета као и овога.
    Осталога што претече блага,
    Остало је благо похарчио
    Зидајући по калу калдрме
    И градећи по водам' ћуприје,
    Дијелећи кљасту и слијепу;
    Док је души мјесто ухватио,
    Седам кула блага похарчио:
    Ето бабо куд похарчи благо!"
    У глас викну господа хришћанска:
    "Просто да си, Немањићу Саво!
    Проста душа твојих родитеља!
    Проста душа, а честито т'јело!
    Што носили, свијетло вам било!
    Што родили, све вам свето било!" И што рече господа хришћанска
    На састанку код бијеле цркве,
    Штогођ рекли, код Бога се стекло!

    _________________
    ***ptica sam nošena vetromkroz život što imam jedan***
    ljubav je jedna divlja ptica--sto nikad nema kavez svoj--zalud mamis je--kad ona uvek odleti,kud je volja njoj
    U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je pocelo...
    Nazad na vrh Ići dole
    http://www.duborez.net
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: EPSKE NARODNE PESME   Danas u 10:47 am

    Nazad na vrh Ići dole
     
    EPSKE NARODNE PESME
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 1
     Similar topics
    -
    » Srpske Narodne Pesme!
    » VALJEVO
    » Srpska narodna muzika
    » Narodne pesme za svadbu
    » Ukradene - tudje pesme

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET :: umetnost :: književnost-
    Skoči na: