*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
4.Spec izlozba MASTIFA,BULMASTIFA,E.BULDOGA i NEMACKIH DOGA
free forum
Similar topics
RADIO STANICE
klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
free forum
Trenutna temperatura
Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga

    Share | 
     

     Zaljubljeni Kafka

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    AutorPoruka
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Zaljubljeni Kafka   Pet Dec 09, 2011 9:39 am

    Срели су се само неколико пута и сви ти сусрети били су помало неспретни, помало несрећни... али су одлучујуће допринели настанку великог књижевног дела

    е дај, ако је то уопште икако могуће на овом непостојаном свету (где човек буде просто отргнут и не може себи да помогне), не дај да Те застрашивањем отргну од мене, чак иако Те једном, или хиљаду пута, или можда управо сад, или увек можда увек управо сад, разочаравам. Уосталом, то није молба, и није упућена Теби, не знам куда је упућена. То је само мучно дисање измучених груди.
    Ово писмо заљубљеног писца Франца Кафке (1883–1924) упућено новинарки, преводиоцу и писцу Милени Јесенској, недвосмислено говори о грчевитим и грозничавим осећањима чији је задатак да однесу победу над свим животним искушењима, чак и над временом. Да буду „осуђена” на вечност, односно на вечну љубав.
    Францу Кафки, чешком писцу јеврејског порекла (који је писао на немачком и који је за собом оставио романе „Процес”, „Замак”, „Америка”, збирке приповедака и дневнике), то је пошло за руком. Пишчева последња жеља да сва његова дела, укључујући дневнике и преписке, буду спаљена срећом није поштована. Тако су и писма упућена Милени Јесенској, коју је упознао као тридесетседмогодишњак (1920) и са којом је размењивао писма наредне две године, угледала светлост дана и постала – књига. Нож који размиче залеђено море око нас, како би рекао сам Франц Кафка.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Zaljubljeni Kafka   Pet Dec 09, 2011 9:40 am



    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Zaljubljeni Kafka   Pet Dec 09, 2011 9:43 am

    Не, немој ми прићи...

    Када је упознао Милену Јесенску, Кафка је већ два пута био неуспешно верен, а она несрећно удата. Потицала је из прашке хришћанске добростојеће породице, али се од ране младости опирала путу на који су је упућивали родитељи. Рођена 1896. године, матурирала је у првој прашкој приватној гимназији за девојке и није завршила студије медицине, па ни конзерваторијум. Одлучила је да се дружи с авангардним уметницима и почне да пише. Звали су је необузданом Миленом. Будући да је губио сваку битку са кћерком која је рушила сва тадашња грађанска правила, отац Јан Јесенски, професор стоматологије, послао ју је 1917. године на деветомесечно лечење у душевну болницу. Није се променила. Напротив. Упркос очевој забрани, удала се за Јеврејина, књижевника Ернста (Арношта) Полака и отишла у Беч. Издржавала је мужа и себе дајући часове чешког.
    Сва је прилика да је Кафку упознала у кафеу „Арко” у Прагу где су се окупљали уметници. Кафка се одмах заљубио. Управо на Полаков предлог, Милена је одлучила да почне да преводи Кафкине приче на чешки, будући да је он писао на немачком. Чини се да се и Милена убрзо заљубила у Кафкино дело, а затим и у писца. Срели су се само неколико пута и сви сусрети били су помало неспретни, помало несрећни, али неспособност заљубљених да остваре љубав ван писаних речи, изван књижевности, као да није дотицала страст која се развила кроз писма.


    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Zaljubljeni Kafka   Pet Dec 09, 2011 9:43 am

    Две године касније Кафка је ипак одлучио да преписку прекине и Милена се с тим сложила. Наставила је бескомпромисни живот одважне новинарке и борца за људска права. Развела се, затим поново удала и родила кћерку. Постала је члан комунистичке партије из које је иступила сазнавши за Стаљинова злодела. Објавила је три књиге, помагала прашким Јеврејима када је избио Други светски рат… Хрлила је у сусрет несрећној судбини. Умрла је у немачком логору 1944. године.
    (У концентрационим логорима страдале су и три сестре Франца Кафке, који је умро у санаторијуму 1924. године.)

    Опчињеност

    У преводу Сође Зупанц на наш језик, „Просвета” је објавила књигу Милене Јесенске „Пут до једноставности”, те наши читаоци имају прилику да упознају Милену саму, Милену писца, а не само Кафкину Милену. О животу и делу ове изузетне Чехиње, др Александра Корда-Перовић, професор чешке књижевности на Филолошком факултету у Београду, за „Забавник” је рекла:
    – Савременици је памте као енергичну, конвенционално одевену и хрому даму која се није одвајала од штапа. Била је то последица хроничног реуматизма од кога је бежала користећи претеране дозе морфијума. Сећају се да није била нарочито лепа, али је успела да заведе и Евжена Клингера, десет година млађег позоришног и књижевног критичара, преводиоца и писца, који је био њен партнер после распада другог брака са архитектом Јаромиром Крејцаром. Писало се и о њеном блиском дружењу са чешким комунистом Јулиусом Фучиком.
    Крајем тридесетих година Милена Јесенска пише текстове у илегалном часопису „У бој” и у њима осуђује фашизам и расизам. Због тога је и ухапшена 1939. године, а нешто касније одведена у немачки логор у Равенсбрику из кога се неће вратити. Тамо се упознала с Маргаретом Бунбер-Нојман, новинарком које ће написати књигу о Милени. Неће бити једина. Биографије и успомене стигле су и из пера многих чешких, енглеских, француских и немачких биографа. Иако је написала три књиге – „Миленини рецепти” (1925), „Пут ка једноставности” (1926) и „Човек шије одело” (1927) – безброј занимљивих и полемичких новинарских чланака и била одличан преводилац, Милена Јесенска се пре свега памти као блиска пријатељица Франца Кафке и као особа којој су упућена Кафкина „Писма Милени” – закључује професорка Корда-Петровић.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Zaljubljeni Kafka   Pet Dec 09, 2011 9:44 am

    Од почетка дописивања из Кафкиних реченица јасно се чита његова опчињеност Миленом Јесенском. Своју љубав описује као истовремено интелектуалну и чулну. Током двогодишње преписке, сваким писмом Кафка сведочи о снажном књижевном надахнућу које је Милена у њему изазивала. Могло би стога да се каже да је Кафка зато и остао заљубљен у Милену Јесенску, односно – у речи. У почетку јој се обраћао са „Госпођо Милена”, описујући себе често као болесног и рањивог. „Не схватате дејство Ваших писама на мене”, понављао јој је.
    Једно од првих писама сасвим је кратко и показује сав списатељски дар заљубљеног Кафке:
    Пада ми на памет да се заправо не могу сетити одређених појединости на Вашем лицу, него само како сте, удаљујући се, пролазили између кафанских столова; Ваш стас, Вашу хаљину, то још увек видим.
    Срдачно, Кафка
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Zaljubljeni Kafka   Pet Dec 09, 2011 9:45 am

    Несанице

    Уосталом, и повод за упознавање била је жеља Милене Јесенске да Кафкине приче преведе на чешки језик. Он је, наиме, био непознат чешкој читалачкој публици будући да је писао на немачком. У свом писму он открива једну од кључних црта своје нарави: одсуство сујете и потпуну критичност према себи и свом делу. Зато и не чуди његова каснија жеља да све што је написао после његове смрти буде спаљено.У сваком случају, ово је сасвим лоша прича; к’о ништа бих Вам, драга госпођо Милена, ред по ред могао то доказати, само би покрај тога гађење било још мало јаче од доказа. Наравно, то што Ви ту причу волите, даје јој неку вредност, али ми мало помућује слику света.
    Речи које лете у писмима разбуктавају Кафкину чулну страст која се може поистоветити с његовом уметничком маштом:
    А, међутим, била би лаж када бих рекао да ми недостајете, то је најсавршенија и најболнија чаролија. Ви сте овде, тачно као ја, и јаче; где сам ја, ту сте и ви, као још ја, и још јаче; где сам ја, ту сте и ви, као ја, и још јаче. Не шалим се, понекад замишљам да Ви, која сте овде, жалите што мене нема и питате: „Где ли је он? Зар није писао да је у Мерану?”
    Ф.
    Врло брзо постаје јасно да је Милена Кафку учинила зависником – човеком који не може да живи без њених писама, подстицаја који распаљују његову списатељску страст:
    Шта мислите, могу ли до недеље добити још једно писмо? Могућности има, али... Бесмислено је ово уживање у писмима. Зар није довољно једно једино, зар није довољно да се нешто зна? Нема сумње. Али ипак, завалиш се дубоко и пијеш писма и не знаш ни за шта друго, него само да нећеш престати да пијеш. Објасните то, Милена, учитељице!
    Ваш Франц К.
    Врло често Кафка је Милени писао о својим болестима, о грудобољи, а изнад свега о несаници. Мучне часове разбијали су снови о Милени:
    Тако је лепо што сам примио Ваше писмо, морам да Вам одговорим и неиспаван. Не могу ништа да пишем, само тумарам између редова, дотакнут светлошћу Ваших очију, дахом ваших уста, као кад је леп срећан дан који остаје леп и срећан чак и када је глава болесна, уморна и у понедељак предстоји путовање преко Минхена.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Zaljubljeni Kafka   Pet Dec 09, 2011 9:46 am

    Снови без срећног краја

    Снови о Милени били су, на известан начин, предсказање. Ниједан Кафкин сан о Милени није имао срећан завршетак:
    Јутрос сам те опет сањао. Седели смо једно поред другог и Ти си ме отискивала од себе, не љутито, већ пријатељски. Ја сам био веома несрећан. Не због тога што ме тераш, него због себе, зато што сам с Тобом поступио као са неком немом женом и пречуо глас који је из Тебе говорио, и то је управо мени говорио. Или га можда нисам пречуо, али нисам могао да му одговорим. Још неутешнији него у првом сну, отишао сам.
    Твој
    (сад већ губим име,
    постајало је све краће
    и сада гласи само Твој)

    Рођендан Милене Јесенске, тринаест година млађе од Кафке, био је повод да још једном, на потпуно искрен начин, искаже своју љубав:
    Срећом, честитање није потребно, него хвала што постојиш на овом свету, на коме од самог почетка (као што видиш, ни ја немам баш неко велико познавање света, само што ја то за разлику од Тебе признајем), на коме нисам од самог почетка мога замислити да бих Тебе могао ту наћи. И захваљујем Ти на томе (је ли то хвала?) пољупцем истим онаквим као на станици, иако Ти се није допао. (Данас сам некако мало јогунаст.)
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Zaljubljeni Kafka   Pet Dec 09, 2011 9:47 am

    Чињеница да је Милена била несрећно удата, али ипак удата, осетљивог Кафку дубоко је узнемиравала. Немогућност да јој отворено пише о својим осећањима, без бојазни да ће неко наћи и прочитати његова писма, чинила га је несрећним:
    Милена, молим Те, пронађи неки други начин како да ти пишем. Карте са скривеним сислом превише су глупе; које књиге треба да ти пошаљем, ни то више не знам: и, најзад, неподношљива ми је помисао како залудно идеш на пошту, молим те, пронађи неку другу могућност.
    Сазнање о томе да никада неће моћи да заједно проживе један обичан живот, било је попут ножа који је остајао заривен у Кафкиним грудима:
    И заиста, можда заправо није љубав кад кажем да си ми Ти нешто најдраже; љубав је да си ми ти нож којим себе озлеђујем. Уосталом, и сама велиш: „Немате снаге да волите!” Зар то не би требало да је довољна разлика између „зверке” и „човека”?
    Предосећање растанка било је потврђено поново у сновима:
    Јуче сам Те сањао. Више се скоро и не сећам шта се дешавало у појединостима, само још толико знам да смо се непрестано преображавали једно у друго. Ја сам био Ти, Ти си била ја. Најзад је Тебе однекуд захватила ватра, сетио сам се да се крпама гуши пламен, дохватио сам неки стари капут и ударао Те њиме. Али опет почеше преображавања и то је ишло тако далеко да ни Ти више ниси била ту, него сам ја био тај који гори и ја сам био тај који удара капутом. Али то ударање није уопште помогло, потврдила су се само моја стара страховања да такве ствари не помажу против ватре. У међувремену су стигли ватрогасци и некако су Те спасли. Али била си другачија него пре, као авет, кредом исцртана у мраку и пала си ми беживотно на руке, можда само онесвешћена од радости што си спасена. Неизвесност услед преображавања и овде се настављала, можда сам ја то пао на нечије руке.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Zaljubljeni Kafka   Pet Dec 09, 2011 9:48 am

    У једном тренутку чинило се да се Франц Кафка помирио са судбином да је његова веза с Миленом Јесенском – немогућа. То ипак није значило да је због тога мање несрећан, чак очајан:
    Мало има извесних ствари, али међу њих спада и та да нас двоје никад нећемо живети заједно, у истом стану, једно уз друго, за истим столом, никад, чак ни у истом граду. Скоро бих рекао да ми се то чини толико извесно као што је извесно да сутра ујутру нећу устати и нећу отићи у канцеларију.

    Тако сам сад, не радећи ништа друго, до пола два ноћу седео над тим писмом, гледао га, и кроз њега Тебе. Понекад, не у сну, имам ову представу: лице Ти је косом прекривено, полази ми за руком да је разделим и размакнем. Појављује се Твоје лице, прелазим Ти руком по челу и слепоочницама и онда Ти обухватим лице рукама.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Zaljubljeni Kafka   Pet Dec 09, 2011 9:49 am

    Ово није опроштај…

    Напослетку, Кафка је одлучио да прекине преписку. Речи упућене Милени постале су недовољне, односно сувишне, свеједно:
    Нема закона који би забрањивао да Ти опет пишем и да Ти захвалим на том писму у коме се можда налази најлепше што си могла да ми напишеш, речи: „Ја знам да ме Ти...” Али иначе се већ одавно слажеш са мном да сад више не треба једно другом да пишемо; само је случај што сам управо ја то први рекао, исто тако се могло десити да Ти то кажеш. А пошто мислимо исто, није потребно објашњење, зашто је боље да не пишемо.(...) Не опраштам се. То није опроштај, осим ако ме тежа, која вреба, не одвуче сасвим доле. Али, откуд би она могла док Ти живиш?
    Последње Кафкино писмо Милени открива његову најдубљу увереност у снагу њихових осећања која ће се, упркос свему, препознати тамо где ни време, ни простор нису значајни:
    Моја адреса је, уосталом, од пре неколико недеља, Штеглиц, Груневалдштрасе 13, код Зајферт. И сад ипак „најлепши поздрави”. Шта мари ако се буду срушили већ код баштенских врата, можда им је снага утолико већа.
    Ваш К.

    (Цитати из књиге „Писма Милени”
    преузети су из „Нолитовог”
    издања књиге Франца Кафке
    из 1978. године,
    превод Зденке Бркић
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Zaljubljeni Kafka   Pet Dec 09, 2011 9:52 am



    Nazad na vrh Ići dole
    Dan Ona



    Ženski
    Broj poruka : 9
    Godina : 30
    Lokacija : Vulkan na kovrdži boje badema..
    Datum upisa : 24.01.2013

    PočaljiNaslov: Re: Zaljubljeni Kafka   Pet Jan 25, 2013 1:29 am

    Veoma lep prikaz ,kome bih dodala još nešto,obzirom da mi je jedan od omiljenih.A Pisma Mileni,knjiga koju verujem svaka ženska osoba,sa ponosom čita i čuva u svojoj biblioteci! zaljubljeni
    Prva pisma koja joj piše iz Merana, gde se nalazi na lečenju (tokom prvog svetskog rata
    oboleo je od sušice) počinju u prijateljskoj atmosferi uzajamnog ličnog
    razumevanja. Taj osećaj međusobnog razumevanja rađa u njima želju za
    susretom. Kafka je još uvek nesiguran, želi taj susret i boji ga se.
    Sastanak je ipak ugovoren, i oni se nalaze u Beču, prilikom njegovog
    povratka u Prag. Nakon tog susreta počinje njihova strastvena veza:
    “brdo ljubavi, očaja i jada” kako kaže sam Kafka u jednom pismu. Moramo
    imati na umu da je Milena udata, a Kafka je u to vreme veren sa jednom
    devojkom u Pragu, što dodatno otežava njihovu vezu.
    Sastali su se svega još nekoliko puta, ali ti kratki susreti samo su oskudni
    fragmenti isplivali na površinu jedne velike ljubavi. S jedne strane
    Kafka, nesiguran, previše samokritičan, žudi za ljubavlju ali se boji
    realizacije te ljubavi. Kao da je želi održati u jednoj višoj
    stvarnosti, iznad nivoa upotrebljivog i potrošivog. S druge strane
    Milena, vitalna, strastvena, koja ne zna živeti nego kao obična žena,
    pati zbog nemogućnosti ostvarenja te ljubavi. Njihova ljubav nikad nije
    realizovana, nikad nije ostvarena u smislu zajedničkog života,
    zajedničkih jutara i večeri. Patili su zbog toga oboje.
    Kafka je krivio sebe, prebacivao sebi nemoć, nedostatak duhovnih i fizičkih
    snaga, mučio ga je osećaj manje vrednosti, progonio strah. Patila je i
    Milena - najviše zato što je on patio. Obolela je od plućne bolesti
    valjda samo zato što je i on bio bolestan od toga. Međutim, ona nije
    bila za patnju izabrana što bi se sigurno moglo reći za pisca ovih
    pisama; njena patnja samo je deo njene velike žudnje za životom.
    Iz te ljubavi i iz te patnje rodila su se pisma koja možemo ubrojiti
    među najlepša i najdirljivija ljubavna pisma u novijoj svetskoj
    književnosti.

    Nazad na vrh Ići dole
    Dan Ona



    Ženski
    Broj poruka : 9
    Godina : 30
    Lokacija : Vulkan na kovrdži boje badema..
    Datum upisa : 24.01.2013

    PočaljiNaslov: Re: Zaljubljeni Kafka   Pet Jan 25, 2013 1:33 am

    Kafkino pismo Mileni Jesenskoj:

    (Četvrtak)

    Eto, Milena, ležim na ležaljci, pre podne, go, pola na suncu, pola u
    senci, posle skoro neprospavane noći; kako bih mogao da spavam kad sam,
    previše lakosan, obletao bez prestanka oko Vas, kad sam zaista upravo
    onako kao što Vi danas pišete bio prestravljen onim što mi je palo u
    krilo, prestravljen u onom istom smislu kao što se priča za proroke da
    su (već, ili još, to je isto) kao slabačka deca čuli kako ih zove glas i
    prestravili se i nisu hteli, odupirali su se nogama o zemlju i mozak im
    je razdirao strah, a već su i ranije bili čuli glasove i nisu znali
    otkud je taj užasan ton dospeo upravo u taj glas - je li to bila slabost
    njihovog uha ili snaga tog glasa - niti su znali, zato što su bili
    deca, da je glas već pobedio i ugnezdio se pomoću tog unapred poslatog,
    slutnjom ispunjenog straha koji su osećali zbog tog glasa, a čime još
    nije bilo ništa iskazano o njihovom proročkom određenju, jer taj glas
    čuju mnogi, ali da li su ga dostojni, to je i objektivno još veoma
    neizvesno, a sigurnosti radi bolje je da se to odlučno poriče - dakle,
    tako sam tu ležao kad su stigla Vaša dva pisma.

    Jedna
    osobenost nam je, čini mi se, Milena, zajednička: tako smo bojažljivi i
    plašljivi, skoro svako pismo je drugačije, skoro svako puno strepnje
    zbog prethodnog i, još više, radi odgovora. Vi niste takvi po prirodi,
    to se lako može uočiti, a ja, možda čak ni ja nisam, ali to mi je skoro
    postala druga priroda i gubi se, samo u očajanju, ili u ljutnji i, da ne
    zaboravim, i u strahu.

    Ponekad imam utisak da imamo sobu sa
    naspramnim vratima i svako od nas drži kvaku svojih vrata i dovoljno je
    da jedno trepne, pa da se drugo nađe iza svojih vrata i sad treba onaj
    prvi još samo jednu reč da kaže, pa će drugi već sasvim zatvoriti vrata
    za sobom, ne možeš ga više čak ni videti. Nesumnjivo će onaj drugi od
    nas vrata opet otvoriti, jer je to jedna soba, koju možda ne možemo da
    napustimo. Samo da nismo i jedno i drugo isti, da je jedno od nas mirno,
    da tobož ne obraća pažnju na ono drugo, da polako dovodi sobu u red,
    kao da je ta soba kao bilo koja druga. A umesto da je tako, svako se od
    nas kraj svojih vrata ponaša potpuno jednako, ponekad smo čak oboje iza
    vrata, a lepa soba stoji prazna. Mučki nesporazumi rađaju se iz toga. Vi
    se žalite, Milena, na neka pisma, čovek ih okreće i prevrće i ništa, a
    ipak su to, ako se ne varam, upravo ona pisma u kojima sam Vam bio tako
    blizak, tako stišan u krvi, stišavao Vašu, tako duboko u šumi, tako
    smiren u miru, da čovek poželi da kaže samo toliko da se kroz krošnje
    vidi nebo, samo to, i ništa drugo, i da posle jednog sata kaže opet to
    isto, i tu svakako nema „Ni jedna jedina reč koja ne bi bila dobro
    promišljena“. I to ne traje dugo, najviše jedan trenutak, uskoro se opet
    javljaju trube besane noći. Promislite i to, Milena, kakav dolazim k
    Vama, kakvo tridesetoosmogodišnje putovanje leži za mnom (a pošto sam
    Jevrejin, dvostruko je duže) i kad sam na jednom tobož slučajnom
    zaokretu ugledao Vas, koju nikad nisam očekivao da ću videti, a još
    manje sad, tako kasno, onda, Milena, ne mogu da vičem, niti u meni išta
    viče, niti govorim hiljadu ludosti, one nisu u meni (ne mislim na druge
    ludosti kojih ima kod mene u izobilju), a saznajem da klečim možda tek
    po tome što sasvim blizu pred očima vidim Vaše noge i milujem ih.

    I nemojte tražiti iskrenost od mene, Milena. Niko je od mene ne može
    više tražiti nego što je ja sam tražim, a ipak mi izmakne, da, možda mi
    izmakne u potpunosti. Ali me u tom lovu ne ohrabruje ohrabrivanje, nego
    naprotiv, onda ne mogu ni koraka dalje, odjednom sve postaje laž i
    progonjeni dave lovca. Ja sam na tako opasnom putu, Milena. Vi stojite
    čvrsto kraj jednog drveta, mlada, lepa, Vaše oči svojim zracima obaraju
    patnje sveta. Igramo se "škatule", ja se u senci šunjam od jednog drveta
    do drugog, sad sam nasred puta, Vi mi dovikujete, opominjete me na
    opasnosti, hoćete da mi ulijete hrabrost, zapanjujete se zbog mog
    nesigurnog koraka, podsećate me (mene podsećate!) na ozbiljnost igre -
    ja ne mogu, padam, već ležim. Ja ne mogu istovremeno osluškivati strašne
    glasove unutrašnjeg bića i Vas, ali mogu slušati šta oni govore i to
    Vama poveravati, Vama kao nikome na svetu.

    Vaš F

    Franc Kafka Mileni Jesenskoj:

    (subota uveče)

    Žuto
    pismo još nisam primio, vratiću ga neotvoreno. Ako sad ne bi bilo dobro
    da prestanemo jedno drugom da pišemo, značilo bi da se strahovito varam.
    Ali ja se ne varam, Milena. Neću o tebi da govorim, ne zato što to nije
    moja stvar, to jeste moja stvar, nego neću o tome da govorim.


    Dakle, samo o sebi: Ono što si Ti meni, Milena, meni van ovog celog
    sveta u kojem živimo, toga nema na svim tim svakodnevnim parčićima
    papira koje sam Ti pisao. Ta pisma, takva kakva su, ne pomažu ničem,
    nego služe samo za mučenje, a ako ni mučenja u njima nema, onda je još
    gore. Ona ne služe ničem nego da upriliče jedan dan Gminda, da upriliće
    nesporazume, stid, skoro trajan stid. Hteo bih da Te vidim onako sigurnu
    kao prvi put na ulici, ali pisma više smućuju nego čitava L. ulica sa
    svom svojom larmom. Ali čak ni to nije presudno, presudna je moja nemoć,
    koja raste s pismima, to je nemoć da se pisma prevaziđu, nemoć u odnosu
    na Tebe kao i na mene - hiljadu pisama od tebe i hiljadu želja s moje
    strane neće me razuveriti u to - presudan je ovaj neodoljivo jak glas
    (jak možda usled te nemoći, ali svi razlozi ostaju ovde u tami),
    formalno Tvoj glas, koji me poziva da se ne mičem i ćutim. I tako je još
    sve što se tiče Tebe nerečeno, ono što bi se odnosilo na Tebe, dabome,
    najčešće stoji u tvojim pismima (možda i u tom žutom, ili tačnije: to
    stoji u telegramu kojim tražiš da ti se pismo vrati) često u delovima
    pisama, kojih se plašim i od kojih bežim kao đavo od posvećenog mesta.

    ***

    Čudnovato, i ja sam hteo Tebi da telegrafišem, dugo sam se poigravao
    tom mišlju, posle podne u krevetu, uveče na Belvederu, ali radilo se
    samo o tekstu: "Molim izričiti i saglasan odgovor na podvučena mesta u
    poslednjem pismu."

    Najzad mi se učinilo da je u tom toliko nepoverenja, neosnovanog i ružnog, pa nisam telegrafisao.

    ***

    Tako sam sad, ne radeći ništa drugo, do pola dva noću sedeo nad tim
    pismom, gledao ga i kroz njega Tebe. Ponekad, ne u snu, imam ovu
    predstavu: Lice ti je kosom prekriveno, polazi mi za rukom da je
    razdelim i razmaknem. Pojavljuje se Tvoje lice, prelazim ti rukom po
    čelu i slepoočnicama i onda ti obuhvatim lice rukama.

    * * *

    Budući da volim Tebe (volim Te, dakle, ti koja teško shvataš, i kao
    što more voli sićušan oblutak na svom dnu, upravo tako i moja ljubav
    preplavljuje tebe - pa neka sam opet kod Tebe oblutak ako to nebesa
    dopuštaju), volim i celi svet kojem pripada i Tvoje levo rame, ne,
    najpre je bilo desno i zato ga ljubim kada mi se prohte (i kad si Ti
    toliko dobra da smakneš bluzu s njega), i kojem pripada i levo rame, i
    Tvoje lice nada mnom u šumi, i mirovanje na Tvojim gotovo obnaženim
    grudima. I zato imaš pravo kad kažeš da smo već bili jedno, i ja se
    uopšte toga ne bojim, štaviše, to je moja jedina sreća i moj jedini
    ponos, i ja to nipošto ne ograničujem na šumu.
    Kad je Franc Kafka
    umro, u njegovom pisaćem stolu pronađeno je ovo pisamce naslovljeno na
    njegovog dugogodišnjeg prijatelja Maksa Broda:

    Dragi Makse,
    moja poslednja želja: sve što ostavljam za sobom (dakle, u ormaru za
    knjige, u komodi, u pisaćem stolu, kod kuće i u uredu, ili je bilo gde
    odneseno pa ti nađeš), dnevnike, rukopise, pisma, tuđa i moja, beleške i
    tako dalje, neka se sve odreda spali nepročitano, a isto tako i svi
    moji spisi ili zapisi koji se nađu kod Tebe ili kod drugih, od kojih ih
    zatraži u moje ime. Pisma koja Ti ne budu hteli dati neka bar sami
    pošteno spale...

    Tvoj Franc Kafka.
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: Zaljubljeni Kafka   Danas u 8:42 am

    Nazad na vrh Ići dole
     
    Zaljubljeni Kafka
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 1
     Similar topics
    -
    » Kako se ponašate kada ste zaljubljeni?
    » Jeste li savršeni par? - TEST
    » Misterija levorukih
    » Dan zaljubljenih - Faun, St.Valentin i Sv.Trifun
    » Bik u ljubavi

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET :: umetnost :: književnost-
    Skoči na: