*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
4.Spec izlozba MASTIFA,BULMASTIFA,E.BULDOGA i NEMACKIH DOGA
free forum
Similar topics
RADIO STANICE
klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
free forum
Trenutna temperatura
Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga

    Share | 
     

     VESNA PARUN

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    AutorPoruka
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: VESNA PARUN   Pon Okt 25, 2010 8:42 am

    Ne pitaj više

    Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
    zašto raste trava i zašto je nemirno more.
    Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
    i bijelom lađom snova tko krmani
    kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.

    Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
    Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
    Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
    ali ti živiš daleko od glasa valova.
    Tvoja je misao strma pećina
    o koju se uzalud razbija moj život.

    Ne pitaj zašto te ljubim.
    Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
    Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
    na visokoj planini zaborava.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: VESNA PARUN   Pon Okt 25, 2010 8:43 am

    Zavjet

    Ako mi srce na prestigne ptice
    ako mi oci budu siromasi
    ako mi ruke budu udovice
    koje prisustvo ljubavi ne krasi,

    i ako nocu ne ceznem u snima
    i ako danju n zudim na javi
    i ako venem u mocvarnim dnima
    i u tjesnoci dusa mi boravi,

    i ako ulje nalijevan u svijecu
    uhodi tamno da pomognem djelo
    i krivom ako vjerujem umijecu
    i lazi svoj pozamljujem celo,

    neka mi jutro na prag ne stizava
    neka me zemlja iz milosti brise.
    I ako zivim ko jalova trava
    neka me sunce i ne grije vise.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: VESNA PARUN   Pon Okt 25, 2010 8:44 am

    Stablo

    Rekao si: budi stablo.
    I bijah stablo.

    Rekao si:
    budi plaha.

    I neusudih se
    zatrepariti liscem.

    Rekao si: budi vjerna
    I ja cekah.

    Onda si usutio.
    A stablo je jos tu.

    I ne usudi se
    zatreperiti liscem.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: VESNA PARUN   Pon Okt 25, 2010 8:46 am

    Vesna Parun rođena je 10. aprila 1922. na ostrvu Zlarin, kod Šibenika, gde joj je otac radio kao opštinski činovnik koji je često bio premeštan i ostajao bez posla, zbog čega je brojna familija sa četvoro dece živela u prilično teškim uslovima.

    Dobar deo detinjstva i mladosti provela je kod tetke u Splitu, u Biogradu na Moru i u Šibeniku. Osnovnu školu je završila na ostrvu Visu, a gimnaziju je pohađala u Šibeniku i Splitu, gde je 1940. maturirala.

    Bila je odličan učenik i već se od 14. godine izdržavala podučavanjem. U jesen 1940. upisala je studije romanistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

    Kad je buknuo rat, bežala je u Split, a 1942. vratila se u Zagreb i s familijom živela u prigradskom naselju Sesvete odakle joj je brat otišao u partizane i ubrzo poginuo.

    Posle rata nastavila je studije na Filozofskom fakultetu, ali je tada upisala čistu filozofiju.

    Od 1962. do 1967. boravila je u Bugarskoj gde se udala, razvela i vratila u Zagreb, gde je pisala pesme, kako za odrasle tako i za decu, pa je neizostavna u nastavnim programima za niže razrede.

    Iz Zagreba, zgrožena politikom Franje Tuđmana i HDZ-a, početkom rata 1991. otišla je u Beograd, odakle se nakon nekog vremena vratila u Zagreb. Od 2000. je živela i lečila se u Stubičkim Toplicama.

    Iako je bila prećutkivana tokom devedesetih, poslednjih godina je od hrvatskih vlasti dobijala priznanje i nagrade za pesnički rad.

    Vesna Parun potpuno se predala književnom radu postavši prva žena u hrvatskoj književnosti koja je živela, pa makar i skrmno, isključivo od književnosti i za književnost.

    Među delima koje je objavila Vesna Perun su i zbirke poezije "Ukleti dužd", "Apokaliptičke basne", "Pusti da otpočnem", prozna dela "Pod muškim kišobranom", "Mačak Džingis kan i Miki Trasi', "Morska kočijica", kao i dramska dela "Marija i mornar" i "Škola za skitnice".

    Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su nagrada Matice Hrvatske za zbirku "Pesme" 1948. godine, nagrada Zagreba za zbirku "Crna maslina", Zmajeva nagrada Matice srpske u Novom Sadu 1972. godine. Nagradu za poeziju u Parizu dobila je 1970. godine, a 1982. godine dobila je nagradu za životno delo.

    U septembru ove godine dodeljena joj je Evropska nagrada za poeziju koju dodeljuje književna opština Vršac (KOV).
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: VESNA PARUN   Pon Okt 25, 2010 8:48 am

    Последње писмо

    Објављујемо делове писма које је песникиња Весна Парун послала својој пријатељици, глумици Мирјани Вукојчић. Дирљиви запис о сусрету са песникињом Мирјана Вукојчић је објавила у „Политикином” Културном додатку у јулу прошле године.

    9. листопад 2010, Стубичке Топлице

    „Знам један оточић насред пучине, који је полудио од самоће”

    Драга Мирјана, добра пријо моја,

    дужна ти остадох толике одговоре, и на све писано што си ми слала, и теби и свима које си спомињала. Неизмерно ти хвала на свему, јер ти си започела цијелу ту моју европску бајку, оном дивном фрушкогорском посјетом светом пјеснику Бранку, те на обнови оног најлепшег Балкана у мени.

    Затим што си окупила све београдске зналце поезије у класичноме Коларцу…

    Проживјех то са страшћу, али и моја душа и тијело бијаху преслаби да то понесу…Жељела бих да сад у својој откривалачкој фази, нешто лијепо и човјеку корисно, радиш умјетнице и свјећенице душе пјесничке.

    Да нас је било више таквих попут тебе и мене у она поратна и пјеснику тешка времена. Па и данас бежи све што ваља. На ријетким појединцима све остаје. Дужна сам ти остала много успомена из прошлих дана, будућности немам…

    Волим твој дах.

    Твоја од срца, као дијете прије мајчине успаванке,

    Весна Парун
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: VESNA PARUN   Pon Okt 25, 2010 8:59 am

    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: VESNA PARUN   Sre Okt 27, 2010 5:07 am

    VESNA PARUN - ZAHVALNOST

    Da sam umrla u djetinjstvu

    ne bih znala kuda vode
    ...
    bijele stramputice

    oko srca rasprostrte.

    Da sam umrla

    na tvojim rascvjetalim grudima

    o ružo ljubavi

    ružo putenosti

    ne bih znala

    kako prostor ohrabruje,

    kako je beskrajno

    privržena samoća.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: VESNA PARUN   Čet Okt 28, 2010 4:10 am

    Antologijska pjesma o snažnim emocijama postala je i simbol cijelog opusa

    Ti koja imaš nevinije ruke” samo je na prvi pogled previše očekivan izbor, ali se kroz tu pjesmu svatko zaljubljuje u Vesnu Parun, to je najnesebičnija slika ljubavi, istaknula nam je Irena Delonga, ovogodišnja dobitnica nagrade za mlade pjesnike Goranova proljeća.U spomen pjesnikinji koja je preminula u Stubičkim toplicama u ponedjeljak u 89. godini života, petero hrvatskih pjesnika različitih generacija zamolili smo da izdvoje jednu ili nekoliko njima najdražih pjesama iz golemog opusa književnice.

    Najmlađa među njima, Irena Delonga, u jednom je dahu, uz antologijsku pjesmu, izdvojila i “Za sve su kriva djetinjstva naša”, “Čovjek kojeg progoni vatra”, “Elegija” i “Manifest ljubavi” te dodala: - To je samo pet naslova koji su mi prvi pali na pamet. A nisam spomenula “Usnuli mladić”, nisam rekla “Mati čovjekova”, nisam rekla “Rijeka i more”... Zato je samo jedna Vesna Parun, o njoj čovjek nikad ne može reći dovoljno.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: VESNA PARUN   Čet Okt 28, 2010 4:11 am

    Prostor slobode

    I ostali pjesnici su na prvo mjesto mahom stavljali najcitiraniju pjesmu Vesne Parun, posvećenu fatalnoj i nesretnoj ljubavi s kojom se većina još u ranim tinejdžerskim godinama inicirala u svijet poezije, ali vjerojatno i zato što je nemoguće ne spomenuti tu pjesmu kad se govori o slavnoj pjesnikinji.

    - Poeziju Vesne Parun otkrila sam kad sam bila djevojčica, s nekih 14 godina, u fazi kad tek otkrivaš poeziju i kad otkrivaš što podrazumijeva sintagma ženskog identiteta. Sjećam se da mi se tad sviđala i pozicija koju je ona zauzimala, činjenica da je u tim našim skučenim okvirima uspjela izboriti svoj prostor slobode. Doimalo se kao da je nije briga što će drugi misliti ili reći o njoj. Tako da mi je ta pjesma i asocijacija na to razdoblje - kaže Ivana Simić Bodrožić, a vrlo slično odgovora i Ivica Prtenjača: “Volim tu pjesmu još od srednjoškolskih dana, između ostalog i zato što je završila čak i u golemom grafitu na zidu moje škole.”
    Zatvoreni krug

    Pjesnikinja Sonja Manojlović je, pak, uz “Ti koja imaš nevinije ruke” navela i pjesmu “Da nije tvojih očiju”.

    - Te dvije pjesme zatvaraju njezin krug, Vesna na početku i Vesna na kraju životnog puta, odnosno na kraju puta svih nas - istaknula je. Jedini koji nije bio spreman izdvajati pojedine pjesme bio je Arsen Dedić. Ne zato što mu se opus njegove kolegice ne sviđa.

    - Uvjeren sam da je uz Tina Ujevića ona bila najbolji hrvatski pjesnik. Volim jako puno njezinih pjesama i zbirki, ali moja prva intimna asocijacija nije jedna pjesma, nego cijela zbirka “Crna maslina”. Knjiga koju sam kupio još kao srednjoškolac i ostao vezan uz nju cijeli život.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: VESNA PARUN   Čet Okt 28, 2010 4:11 am

    Ti koja imaš nevinije ruke

    Ti koja imaš ruke nevinije od mojih

    i koja si mudra kao bezbrižnost.

    Ti koja umiješ s njegova čela čitati

    bolje od mene njegovu samoću,

    i koja otklanjaš spore sjenke

    kolebanja s njegova lica

    kao što proljetni vjetar otklanja

    sjene oblaka koje plove nad brijegom.

    Ako tvoj zagrljaj hrabri srce

    i tvoja bedra zaustavljaju bol,

    ako je tvoje ime počinak

    njegovim mislima, i tvoje grlo

    hladovina njegovu ležaju,

    i noć tvojega glasa voćnjak

    još nedodirnut olujama.

    Onda ostani pokraj njega

    i budi pobožnija od sviju

    koje su ga ljubile prije tebe.

    Boj se jeka što se približuju

    nedužnim posteljama ljubavi.

    I blaga budi njegovu snu,

    pod nevidljivom planinom

    na rubu mora koje huči.

    Šeći njegovim žalom. Neka te susreću

    ožalošćene pliskavice.

    Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri

    neće ti učiniti zla.

    I žedne zmije koje ja ukrotih

    pred tobom biti će ponizne.

    Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah

    u noćima oštrih mrazova.

    Neka te miluje dječak kojega zaštitih

    od uhoda na pustom drumu.

    Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah

    svojim suzama.

    Ja ne dočekah naljepše doba

    njegove muškosti. Njegovu plodnost

    ne primih u svoja njedra

    koja su pustošili pogledi

    goniča stoke na sajmovima

    i pohlepnih razbojnika.

    Ja neću nikad voditi za ruku

    njegovu djecu. I priče

    koje za njih davno pripremih

    možda ću ispričati plačući

    malim ubogim medvjedima

    ostavljenoj crnoj šumi.

    Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,

    budi blaga njegovu snu

    koji je ostao bezazlen.

    Ali mi dopusti da vidim

    njegovo lice dok na njega budu

    silazile nepoznate godine.

    I reci mi katkad nešto o njemu,

    da ne moram pitati strance

    koji mi se čude, i susjede

    koji žale moju strpljivost.

    Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,

    ostani kraj njegova uzglavlja

    i budi blaga njegovu snu!
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: VESNA PARUN   Čet Okt 28, 2010 4:13 am

    Kad ptica prestane voljeti drugu pticu, ona joj ne kaže:
    "Odleti sada tisuću milja daleko, da ne bi gledala
    kako se gomila ravnodušnost u mojim zjenicama!"
    Jer ptica nije troma kao čovjek; daljina je za nju
    lepršanje slatke svjetlosti koja rasp...iruje ljubav.
    Ne kaže joj: "Sada se sakrij tisuću
    stopa duboko ispod zemlje,
    da ne čuješ kako pjevam u predvečerje
    nježnu uspavanku drugoj dragani,
    koja leži s kljunom u mome krilu !"
    Jer ptica nije površna kao čovjek;
    ona zna da se otkucaji srca
    pod zemljom propinju još snažnije,
    i umjesto umirujućih zvukova
    uspavanke cijela bi šuma morala slušati
    tutnjavu podzemlja koju je izbacila bol.
    Zato kad ptica prestane voljeti drugu pticu,
    ostane pokraj nje da tu umre, u samoći.
    A čovjek kad prestane voljeti drugog čovjeka,
    od stida i pomutnje ne zna što bi i,
    bježeći sve to dalje od njega,
    ugnijezdi zauvijek u svome srcu njegovu tugu.
    Nema malih boli. Ljudi vole male boli.
    One su lijepe, a ne bole mnogo.
    Izgube li ih, priskrbit će sebi lako druge,
    još manje skupe i manje bolne -
    jer bol iskustvom otupljuje,
    a premnogo iskustva nudi se na vašaru u bescijenje.
    Ljudi vole kratke susrete, kratka pisma,
    male doživljaje za koje ne treba tražiti
    smisao daleko u zvijezdama ni u odviše opasnim,
    nepoznatim predjelima duše.
    Ali te male boli uvlače se neopazice
    u naše meso izvrgnuto oštrici dosade,
    one postaju u njemu naša smrt.
    I zbog tog bezbroja malih lešina -
    što se nečujno u nama raspadaju -
    zavijaju cijelog života oko naših kuća strvinari,
    a oko našeg čela izranjenog od mnoštva
    malih jauka igraju se mravi.
    Tako neće imati što da propadne
    u nama kad nas potresu iznenadno velike boli,
    proizašle iz velikih stjecišta razloga,
    netaknutih opomenom.
    Gledat ćemo bezbrižno mrave kako se
    približuju i golema jata bjeloglavih
    lešinara kako kruže u sve to nižem
    luku iznad naših pragova i šaputati im:
    "Nemate što tražiti ovdje, prijatelji.
    Tu nema nièeg više osim slike
    prašnog kostura ogrnuta sjećanjima,
    a taj - budite sigurni - nije za vas!
    Meso i krv i slatki voćnjak srca
    pojedoše nam male boli,
    mrvicu po mrvicu - one oglodaše sve do kosti,
    do ove luknje u prostoru, zar ne vidite?"
    Nema malih boli.
    Nema malih boli pod ovim suncem.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: VESNA PARUN   Čet Okt 28, 2010 4:14 am

    МОЛИТВА

    Молим за Сунце у твојим очима,
    за додир који буди трептај живота,
    за тебе једина љубави моја.
    ...
    Молим да руже не увену као сећања,
    да ниједну сузу не пусте више.
    Молим за твоје речи саткане од жеље,
    За наше душе обојене тугом.

    Молим да самоћа не боли више,
    да дођеш у мој свет,
    да свака нада постане стварност,
    да сваки трен са тобом буде вечност.

    Молим да твоје руке,
    Отопе лед мога живота,
    да време избрише боли,
    да срце закуца још јаче.

    Молим да не живим од сећања која се гасе,
    Да никада – постане заувек.
    Молим, молим љубав.
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: VESNA PARUN   Danas u 12:36 am

    Nazad na vrh Ići dole
     
    VESNA PARUN
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 1
     Similar topics
    -
    » Vesna Parun
    » Vesna Krmpotic
    » BeogradCafe Forum
    » Popadije
    » Zanimljivosti sa zvijezdama

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET :: umetnost :: književnost-
    Skoči na: