*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
4.Spec izlozba MASTIFA,BULMASTIFA,E.BULDOGA i NEMACKIH DOGA
free forum
Similar topics
RADIO STANICE
klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
free forum
Trenutna temperatura
Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga

    Share | 
     

     Prica o simbolima

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    AutorPoruka
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Prica o simbolima   Sub Feb 27, 2010 1:54 am

    ДАМА И ЈЕДНОРОГ

    Ниједан ловац не може да га ухвати, али он сам прилази усамљеној девојци и спушта главу у њено крило... Једнорог је митско биће и све приче о њему су симболичне. У данашње време затрпани смо разним сликама: с трилион екрана, билборда, новина... обраћају нам се неке слике. Али симболи уопште нису обичне слике. Они су као капије иза којих се отвара дуг пут. Сваки симбол у себи носи океан порука. Симболичне приче траже мирно ослушкивање, јер оне нас и збуњују и очаравају, подстичу и воде, плаше и соколе.
    Дакле – дама и једнорог. Е, то је баш необична прича.
    Током много векова постојала је и развијала се прича о једнорогу. Први прикази овог митског бића су праисторијски пећински цртежи. Прича о њему постоји у Јапану, Кини, Индији, Персији, Египту... Нарочито је био омиљен у Европи средњег века. Да ли је заиста постојао, као биће од крви и меса, није тема овог текста. „Један је кинески писац приметио да једнорог, управо услед своје аномалије, мора да пролази неопажен – очи виде оно што су навикле да виде”, каже Борхес, тако да ћемо се бавити само чињеницом постојања многобројних симболичних прича о њему. Најчувенија међу њима је прича о лову на једнорога, прича о дами и једнорогу.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Prica o simbolima   Sub Feb 27, 2010 1:55 am

    Како ухватити неухватљивог

    Да разјаснимо прво једну важну ствар – једнорог кога данас срећемо на полицама продавница играчака за децу и у цртаним филмовима само је удаљени одблесак митског једнорога. Он није благо, нежно биће бадемастих очију и пастелног крзна. О, не, никако. Он је биће попут змаја, базилиска, феникса. Један од најстаријих сачуваних описа једнорога каже овако: „Постоје у Индији извесни дивљи магарци велики као коњи, и већи од коња. Тела су им бела, главе тамноцрвене, а очи тамноплаве. На челу имају рог, око стопу и по дугачак. Овај рог саструган у прах и стављен у напитак заштита је од смртоносних отрова... Ова животиња је изузетно хитра и моћна, тако да је ниједно биће, нити коњ нити ко други, не може сустићи или уловити” („Историја Индије” Ктесије Книђанина, око 400. године пре наше ере). Елијан из Пренеста (170–240) у „Суштини животиња” додаје: „Ове животиње су брже од било ког магарца, па чак и коња или јелена... Језиком поезије речено, гонити њега је као тежити недостижном. Прича се да младунчад ове животиње понекад однесу краљу да буду приказана у дане прослава, због њихове снаге, али нико не памти да је одрасли примерак био ухваћен жив.”
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Prica o simbolima   Sub Feb 27, 2010 1:55 am

    Једнорога помињу и Аристотел, Јулије Цезар, наилазимо на описе његовог изгледа и снаге и у Библији, у персијском светом спису „Бундахис”... У индијском спису „Атхарваведи” помиње се лековитост једнороговог рога, а приповеда се и о томе како је он спасао Мануа, праоца свих људи, вукући за време великог потопа његов брод. У славној „Махабхарати” први пут сусрећемо опис сусрета даме и једнорога и тај опис ће путовати и мењати се у усменом предању, а постаће део западног предања у граду Александрији, у доба хеленизма.
    Александрија је тих векова била занимљиво место: египатско наслеђе било је блиско, није била далеко ни тајанствена Етиопија, хришћанство је јачало, а саставни део града чиниле су и јеврејска и индијска колонија (која је, највероватније, заслужна за то што је опис лова на једнорога постао део западног предања о овом митском бићу)... У Александрији су се тада мешали различити утицаји и настајала су нека дела која ће живети у духу и књижевности читавог низа епоха. У Александрији је настао и „Физиолог”, спис који је предак свих многобројних европских бестијарија (књига с причама из животињског света). У њему су се налазиле многе поучне, алегоријске приче о животињама, које су стапале источне, персијске и индијске са хришћанским утицајима. Александријски „Физиолог” први објашњава како ухватити неухватљиво биће, једнорога.
    Један од најстаријих сачуваних рукописа „Физиолога” овако описује лов на једнорога: „Једнорог је мала животиња, као јаре, али изненађујуће жесток за своју величину, с једним, врло оштрим рогом на глави, ниједан га ловац не може силом ухватити. Но, може га уловити лукавством. Једна се девица постави на место где он обитава и остави се тамо сама... Чим је једнорог спази, он прилази и спушта главу у њено крило. Она га милује и он усни. Тада прилазе ловци и заробљавају га, те га воде у краљевску палату.” Затим „Физиолог” даје објашњење, хришћанско тумачење, које лов на једнорога приказује као алегорију Христовог оваплоћења и која ће бити плодно тло за вишевековне литерарне и ликовне примере широм Европе.
    Задржимо се мало на овом опису. Какав је то чудан лов? На самотном месту постави се девица. Она остаје сама, очекујући сусрет с митским бићем. Страшно, неухватљиво биће пред њу излази радо и мирно, толико мирно да усни у њеном крилу. Тек тада долазе ловци и јединствено биће одводе у краљев двор. Ова прича је вековима голицала машту народа, а надахњивала мислиоце, монахе и алхемичаре. Време је да се подсетимо да је у питању симболична прича и да је сваки детаљ једна врста тајне шифре коју у овом тексту нећемо и не можемо раскринкати, али свакако осећамо да смо позвани у истраживање, зар не?
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Prica o simbolima   Sub Feb 27, 2010 1:56 am

    Пут у рај

    Сваки опис једнорога наводи да је то силна, неустрашива, опасна, окрутна, дивља, неприступачна и обичним средствима неухватљива животиња. Уколико га случајно сретнете, а то је готово немогуће јер се он клони људи, требало би да побегнете главом без обзира. Ова извесна ватреност, ужареност његове природе повезивана је с унутрашњим жаром и духовним пламеном или, како се то наводи у „Речнику симбола”, с уништењем „чулних перцепција и индивидуалне егзистенције”, као и с чињеницом да „топлота доводи до биолошког и духовног дозревања”. Такође, он живи у шумама и пустињама. Елијан из Пренеста наводи и то да у Индији једнорога називају картазонос – краљ пустиње. Пустињачки живот, осамљивање, такође указује на усредсређивање на унутрашње процесе, на склањање од заталасаног, ужурбаног, узнемиреног света свакодневице. Једнорог је најчешће описиван и као биће које има чудотворан, моћан рог који рашчињава отрове. Но, о једнорогу постоји још много прича. А девица?Какво је то девичанско, недирнуто, чисто стање? Шта то девица означава? Многобројне химне током средњег века испеване су девичанству у славу, у многим је трактатима и расправама оно промишљано, бројне су ликовне представе настојале да га прикажу. У 21. веку ово дивљење можемо да схватимо, али га је нешто теже објаснити и разумети. Рецимо за почетак да је девичанство тумачено пре свега као стање душе. Душа, то тајанствено, недодирљиво а свеутицајно место које се крије негде у дубинама нашег сопственог бића, које моћно пулсира животом и које нас једино спаја с осећајем безграничности и бесконачности.
    У Богородичином акатисту девица се назива и „мостом који житеље земље одводи са земље на небо”. А управо је небо место на које доспева једнорог, јер краљев дворац који се помиње у описима лова на једнорога био је само друго име за најлепше, највише, најдивније место – рај. Сусрет даме и једнорога догађа се у тишини, без речи. Једнорог – моћан, неукротив и осамљен – овај пут прилази некоме, девици. Дешава се промена и он бива ухваћен, те одведен у краљевски дворац, пред краља, у рај.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Prica o simbolima   Sub Feb 27, 2010 1:58 am

    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Prica o simbolima   Sub Feb 27, 2010 1:59 am

    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: Prica o simbolima   Danas u 8:44 am

    Nazad na vrh Ići dole
     
    Prica o simbolima
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 1
     Similar topics
    -
    » Ljubavna prica koja je odusevila svet
    » Ljubivoje Ršumović
    » Redzep Nurovic
    » Agata Kristi
    » Lav Nikolajevič Tolstoj

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET :: zabava-
    Skoči na: