*****Zelimo Vam prijatne trenutke na DUBOREZ Forumu*******
 
PrijemRegistruj sePristupi
SPECIJALIZOVANE IZLOZBE PASA
4.Spec izlozba MASTIFA,BULMASTIFA,E.BULDOGA i NEMACKIH DOGA
free forum
Similar topics
RADIO STANICE
klikom na baner slusajte "ROADSTAR-RADIO" na 128kbps
free forum
Trenutna temperatura
Forum
  • slikarstvo
  • vajarstvo
  • mozaik
  • primenjena umetnost
  • fotografija
  • književnost
  • film
  • muzika
  • arhitektura
  • pozorište
  • strip
  • duhovnost i religija
  • psihologija
  • ljubav
  • lepota i zdravlje
  • zabava
  • pričaonica
  • spomenar
  • hobi i kućni ljubimci
  • razno
  • važna obaveštenja
  • predlozi i sugestije
  • Liberty
    KLIKOM NA BANERE POSETITE PREDLOZENE SAJTOVE
    title="duborez.net"
    " Nikada ne sumnjaj da mala grupa misaonih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Zaista, tako je jedino oduvek i bilo. " KADA NE BUDE DOVOLJNO PRIRODE, VEĆINA LJUDI ĆE SHVATITI DA NOVAC NIJE ZA JELO! Ne dozvoli da neki pogrešni ljudi udju u Tvoj život, pomute bistrinu tvojih očiju, nateraju da voliš ono što oni vole i da zaboraviš ono što oni nemaju. !
    Traži
     
     

    Rezultati od :
     
    Rechercher Napredna potraga

    Share | 
     

     Smeh koji zaboravljamo

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    AutorPoruka
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Smeh koji zaboravljamo   Sre Dec 02, 2009 10:52 am

    Виц из најстарије сачуване збирке вицева на свету: Човек пита своју невесту: „Жено, шта да радимо, хоћемо ли само водити љубав, или ћемо ипак нешто и појести?” А жена ће: „Како ти заповедаш, али знај да нема ничега за јело!”Већина људи воли да слуша вицеве. Те духовите кратке приче о измишљеним догађајима или шаљива надовезивања на одређену причу – измамљују смех. Као што је познато, осим што изазива осећања пријатности и среће, смех је и благотворан. Извесно је да је виц облик хумористичког штива – односно говора – који у друштву оставља јак утисак.
    Истини за вољу, уколико су вицеви „масни”, или је подсмех упућен одређеном народу, или пак нечијој телесној мани, онда поменути имају право и да се наљуте. У сваком случају, постоје људи који умеју уверљиво и вешто да причају вицеве тако да прича буде заиста смешна. У таквим приликама, они показују завидну глумачку обдареност потребну да би виц изазвао смех. Јунаци балканских вицева су Мујо и Хасо, Соса и Лала, мали Ђокица (Перица)...
    Наравно, нису вицеви почели с Мујом и Хасом. У античка времена, на гозбама су се готово обавезно појављивали људи који су привлачили пажњу тако што су били духовитији и гласнији од осталих. Забављали су званице препричавајући вицеве. У својим делима помиње их најпознатији римски комедиограф Плаут (250–184. пре н. е), називајући их „паразитима”: они су непозвани одлазили на свечаности врло гладни, али с књижицама у рукама. У тим књижицама били су забележени најсмешнији вицеви. Због чега су они читали вицеве? Да би од силине смеха присутни заборавили на прождрљивост незваних гостију.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Smeh koji zaboravljamo   Sre Dec 02, 2009 10:53 am

    Кратке приче из књижице

    Једном од најстаријих сачуваних збирки вицева свих времена сматра се старогрчки „Philogelos” (што на грчком значи „љубитељ смеха”) из 4. века. Садржи 256 причица које су написали непознати писци, можда и неки од незваних посетилаца гозби. Поједини вицеви потписани су именима Хијероклеа и Филагрија. Да ли су они нешто дописивали или били тек преписивачи – тешко је са сигурношћу рећи. Од тих старих времена вицеви нису излазили из моде. У ствари, могло би се рећи да се мењало само место где су се препричавали. Некада су то биле школе, касарне, вечере. Однедавно, на сцену су (баш као јунаци Плаутових комедија) ступили мање или више обдарени „глумци” који се силом труде да буду духовити, те препричавају вицеве. То су политичари. Сва је прилика да мисле да ће својом духовитошћу стећи наклоност бирача, а можда и светске јавности. Некада су њихови вицеви лоши, а понекад, нажалост, увредљиви. По томе ће, примера ради, свакако бити упамћен италијански политичар Силвио Берлускони.
    Вратимо се старим вицевима. Зашто су Грци бележили вицеве? Из једноставног разлога што их људи брзо забораве, иако привлаче пажњу и изазивају смех. Заиста, вицеве тешко памтимо, иако се одушевљавамо кад их чујемо. Због тога их је проучавао и Сигмунд Фројд, отац психоанализе. Веровао је да између снова и вицева мора да постоји нека сличност, будући да и снове, баш као и вицеве, човек лако заборави. Можда зато што је њихов корен у несвесном? Упркос тој вези, Фројд је сматрао да се вицеви и снови суштински разликују. Јер, виц се препричава да би био схваћен, док сан често остаје неразумљив, чак и за оног који га је одсањао.
    Nazad na vrh Ići dole
    Gost
    Gost



    PočaljiNaslov: Re: Smeh koji zaboravljamo   Sre Dec 02, 2009 10:54 am

    За данашњег човека, вицеви из збирке „Philogelos” прилично су хладни и не измамљују осмех. Уосталом, тешко је данас разумети шта је у одређено (давно) време засмејавало људе, какве су биле друштвене и друге околности, што свакако утиче на тему као и на успех вица. С друге стране, „жртве” древних вицева лако можемо да препознамо и оне су исте као и данас. У безмало стотинак вицева исмејани су такозвани сколастикос, уображени интелектуалци који су заправо приглупи. Уображене свезналице (читај: глупаке) данас су заменили други јунаци вицева: фудбалери, плавуше, полицајци... У збирци „Љубитељ смеха” учењак је исмејан на следећи начин: „Свезналица је купио панталоне. Прекасно је приметио да су му уске. ’Нема везе’ рекао је, ’обријаћу ноге, па ће ми бити добре!’”
    На мети вицева старих Грка, поред уображених зналаца и учитеља, били су и они којима се данас не подсмевају баш често. То су болесни људи. Посебно они који су имали хернију, такозвану килу, или разне болести видљиве на кожи. Иза њих следе мушкарци који се не могу похвалити густом косом – ћелавци. Грци су се пре много векава смејали и припадницима одређених народа и то су били вицеви с „етничком позадином”. У тим вицевима поједини народи или становници одређених градова „овековечени” су као изузетно глупи.
    Што се жена тиче, оне су углавном приказане као љубавно (сексуално) незајажљиве. Ево и једног прилога из збирке „Philogelos”:
    „Човек пита своју невесту: ’Жено, шта да радимо, хоћемо ли само водити љубав, или ћемо ипак нешто и појести?’ А жена ће: ’Како ти заповедаш, али знај да нема ничега за јело!’”
    Истраживачи с катедре за историју књижевности Универзитета у Вулверхемптону у Великој Британији годинама су покушавали да нађу најстарији сачувани виц. Напослетку су нашли кратак рукопис, штиво које би могло бити најстарији сачувани виц. То је кратка сумерска прича, настала 1900. године пре наше ере. У њој се каже: „Знате ли шта се није догодило од памтивека? Да млада жена не пушта ветрове у крилу свог мужа!”
    Сумерским дамама свакако није било пријатно кад је препричаван овај виц.
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: Smeh koji zaboravljamo   Danas u 10:43 pm

    Nazad na vrh Ići dole
     
    Smeh koji zaboravljamo
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 1
     Similar topics
    -
    » Komadić koji nedostaje
    » Ljudi koji prose
    » Koji mobilni telefon imate?
    » Zasto ljudi mrze sve one koji ne misle kao Vi
    » Koji film ste poslednji gledali?

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    WWW.DUBOREZ.NET :: zabava :: vicevi-
    Skoči na: